недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:36
ИНТЕРВЈУ: ЈАНКО ТИПСАРЕВИЋ, тенисер

Најлакше је било одустати

Пре шест година осми тенисер света упркос бројним повредама, операцијама и великим паузама решен да се врати у врх. – План у овој години пласман у првих 100 на АТП листи
Аутор: Војин Величковићнедеља, 24.02.2019. у 21:30
(Фото В. Величковић)

Специјално за „Политику”
Дубаи – Веровали или не, шест година је прошло од како се Јанко Типсревић (34) бори са повредама. Хорор је почео у осмини финала Аустралијског опена, тада осми тенисер света играо је против Шпанца Алмагра, али меч није завршио. Само две недеље раније освојио је титулу у Ченају, био у топ-тену, на путу ка још ужем светском врху. Имао је 28 година, најбоље време је тек било пред њим. Ко је тада могао да помисли шта га све чека.

Данас Јанко по ко зна који пут опет покушава да се врати на терен. Пре две године је деловало да ће успети, после само неколико месеци се спустио до 55. позиције освојивши четири челинџера у кратком року. Али повреде нису опраштале. Од Ју-Ес опена у септембру 2017. до овог јануара није одиграо ниједан меч. Протеклих пар дана је био у Дубаију поново на истом задатку.

 Одакле вам снага за толико почетака и повратака?

Увек мислим да је најлакше одустати. Генерално, велики број људи и у спорту и у животу не остваре оно што желе јер је много лакше дићи руке. Моје веровање је да је тениска каријера јако кратка, да је живот јако кратак да би се одустајало због било чега. Имаћу толико времена, 30 и више година, пре него што одем у пензију, да радим многе друге ствари, али имам још једну, две, три, четири или пет година да покушавам да се вратим на терен. Тако сам и играо тенис, гледао да се борим до последњег поена. Лакше после живиш са самим собом. Ако се предаш, лакше је у том тренутку, али се после у себи осећаш јадно ако ниси дао све од себе.

Да ли сте сада здрави?

Лево колено иде горе доле, неке дане је добро, неке дане много боли. Не могу да кажем да сам 100 одсто здрав, али могу да играм. Оно што је Надал рекао је најбољи опис, прошло је то време када смо могли да кажемо да смо скроз здрави. Тога више нема. Али, иако је бол у десној нози присутан, могу да играм са њим. Мало ме нервира што од почетка године, због разних проблемчића, још немам континуитет рада и тренинга. То што губим не брине ме јер знам да морам да прођем кроз серију пораза пре него што дођем до периода победа. Али ме нервира што због левог колена, десног лакта и слично не могу да тренирам онолико јако колико хоћу. И стално имам прекиде од 2, 3, 4 дана и зато не могу да ухватим залет и дођем до нивоа да дигнем форму за месец-два.

Да ли је ситуација иста на свим подлогама?

Не знам, нисам дуго играо на шљаци, не памтим када последњи пут. Углавном играм на бетону јер су краћи и бржи поени. Мислим да то нема везе али ћу на шљаци играти само два турнира ове године. Све остало на бетону или трави.

Какви су тренутни планови?

У овој години да уђем у првих 100, а ако се то не догоди, велико ће питање бити да ли ћу да наставим да играм. Не видим себе да са 35-36 година идем по челинџерима. Имам толико посла око академије да једноставно не желим да играм на том нивоу. Ако сам у првих 100 и у главним турнирима грен слемова, пробаћу још коју годину. Ако нисам, посветићу се породици и академији и можда тренерском послу ако се укаже изузетна прилика.

А који је циљ до краја каријере?

Сан би био да опет уђем у првих 30. Али то је толико далеко да је први циљ најбољих 100, нешто што заиста желим сада. Глупо је рећи да желим у првих десет јер је то процес од неколико година а за то мислим да сада немам времена. Зато кажем првих 100, па онда да видимо да ли постоји шанса за најбољих 30.

Да ли планирате повратак у репрезентацију?

Волео бих да играм опет. Али само ако сам у стању. Ако нисам, последње што желим  је да узимам место младим играчима.

Шта мислите о новом формату Дејвис купа?

Криминално и катастрофално лош. Неће трајати више од две године. Он финансијски изгледа невероватно за ову годину, али Космос још није уплатио новац ИТФ-у и мислим да је све то неодрживо. Сјајно је за играче јер је више новца. Али формат је веома лош, као и термин. Губе се звезде, али и други играчи. Друго, оваквим форматом се убијају локалне звезде. Да ли би наша публика икада, осим у оних пар година Србија опена, могла да гледа Новака и нас остале да играмо у Београду, Нишу, Краљеву...

Моћи ће у квалификационој рунди?

Да, али то је много ређе него раније. Једино је добро што се мечеви играју у два добијена сета.

Како напредује академија у Београду?

Јако добро. Имамо три локације, на „11 априлу”, Ушћу и на Олимпу. Ширимо се и брже него што бих ја волео јер због такве експанзије константно осећам притисак да радим и отварамо нешто ново. Одвлачи ми и мало фокус од тениса. Имамо 15 тренера, три кондициона, два физиотерапеута, око 100 играча свих годишта, 15 терена.

Да ли сте задовољни?

Да, то је нешто где ја себе заиста видим после каријере. Обожавам тенис, много волим да радим. То је једна од најбољих одлука које сам донео у животу, видим себе веома ангажованог у академији. Тренерски посао са врхунским играчима бих радио само ако ми се укаже понуда која ће ме много заинтересовати.

Имате и менаџерску агенцију?

Да. За разлику од академије која је само моја, у агенцији сам сувласник са Рајнером Шитлером, финалистом Аустралијског опена из 2003, и Дирком Хордорфом, мојим тренером, и Алоном Какшуријем, бившим Ђоковићевим менаџером. Имамо и даље неколицину играча, али немамо велико име јер нико од нас тренутно не може том имену да се 100 одсто посвети. Ја и даље играм и водим академију. Шитлер тренира Анжелик Кербер и директор је турнира у Женеви. Дирк је потпредседник али у ствари председник Немачког тениског савеза. Велики играчи траже пажњу као бебе а ми још не можемо да им се посветимо.

Ко су све клијенти агенције?

Од српских тенисера Марко Миладиновић, Хамад Међедовић, Никола Милојевић, Ласло Ђере, Душан Лајовић. Од странаца у њој су Аљаж Бедене, Дијего Шварцман, Денис Истомин.

Какав је ваш принцип рада?

Моја филозофија је да нас тројица помогнемо у одлукама шта треба стратешки да радиш као профи тенисер, кога узимаш за тренера, које турнире играш. Не желим само да обучем одело и аплаудирам ако мој тенисер игра добро. Тенис је спорт у коме играчи из врха зарађују јако пуно, а они други не зарађују довољно. Ако радиш са неким из првих десет, испадаш добар менаџер а то је само зато што су они доносили правилне одлуке да дођу до врха. А није твоја заслуга.


Коментари2
9eebb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vjerujem u uspjesan Tipsarevicev povratak
Kad moze Ivo Karlovic (40) uspjesno igrati tenis, zasto ne bi Janko Tipsarevic (34)? Vjerujem u Tipsarevicev povratak u prvih 100 tenisera na listi ATP.
Било би лепо
Да ли је то и могуће, видећемо. Не знам да ли се, и колико, Карловић повређивао. Ипак, са својом висином и распоном, он је сасвим другачији тип играча. Не мора много да трчи. Бум, бум, пар удараца и готов је поен, на ову или ону страну. Ако није само сервис. Јанко тако не може да игра.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља