среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:19

Шест фактора наговештава нову светску економску кризу

четвртак, 21.02.2019. у 12:36
Фото Пиксабеј

Професор београдског Економског факултета Ђорђе Ђукић сматра да свет нагиње ка новој економској кризи у условима растућих геополитичких поремећаја, на шта, по њему, упућује бар шест фактора, међу које убраја и америчко-кинески трговински рат, успоравање раста еврозоне, рецесију у Италији.

Као први фактор Ђукић наводи малу разлику између приноса које носе краткорочне у односу на дугорочне државне хартије од вредности у индустријским земљама због примењених антикризних, неконвенционалних мера монетарне политике (квантитативне олакшице).

„У САД-у разлика у приносима на те две врсте хартија од вредности је смањена половином 2018. на свега 37 базних поена, што је најнижи спред од септембра 2007. године, каже Ђукић у интервјуу за нови број магазина „Бизнис”.

Чињеницу да је тржиште корпоративних обвезница у индустријским земљама забележило нагли раст у последњој деценији - са шест хиљада милијарди у 2008. на 10 хиљада милијарди долара у 2018. години - због ниских трошкова емисије тих хартија од вредности, види као други сигнал да свет нагиње ка новој кризи.

„Емитенти су углавном компаније са ниским рејтингом које лако могу доћи у позицију да због геополитичких шокова у свету и успоравања раста светске привреде који ће наступити у 2019., не могу да сервисирају своје обавезе према инвеститорима који су, бежећи од државних обвезница са ниским приносом, уложили у те ризичне обвезнице”, објашњава Ђукић.

Трећи фактор су, како додаје, растући износи откупа сопствених акција од стране највећих компанија и банака у САД, али и у другим државама.

Предочава да је у САД крајем децембра 2018, када је реч о најавама тих играча за откуп акција у наредним годинама, први пут прекорачен износ од 1.000 милијарди долара.

„У 2018. за тај откуп коришћен је кеш генерисан растућим приходима компанија по основу нижих пореза. Перцепција инвеститора је да се тиме спречава потенцијално већи пад цена акција и делом предупређује избијање кризе. Де факто, растући дуг државе и компанија виси као Дамоклов мач”, мишљења је Ђукић.

Четврти фактор представља улазак Италије, треће економије у еврозони, у техничку рецесију у четвртом кварталу 2018, први пут после 2013. године.

Због свега тога се, каже, ствара страх да се не понови ситуација као са Грчком, након сукоба владе Италије са институцијама, не само око буџета већ и политике према избеглицама и признавања легитимне власти у Венецуели.

Према речима Ђукића, пети сигнал кризе је остварена стопа раста реалног БДП-а у еврозони у трећем и четвртом кварталу 2018. која је износила свега 0,2 одсто.

„У целој 2018. еврозона је забележила раст реалног БДП-а од 1,8 одсто, што је слаб резултат, јер се очекивало мало заостајање у односу на постигнути раст од 2,3 одсто у 2017. Поверење инвеститора је пало у Немачкој на најнижи ниво од 2012., што указује да привреда Немачке клизи у рецесију почетком 2019.„, напомиње професор, преноси Танјуг.

Коначно, шести фактор је, сматра, садржан у могућем трговинском рату између САД и Кине, уколико Пекинг не учини уступке у циљу смањења трговинског суфицита са Вашингтоном.

„На крају, не треба заборавити да реакција широког круга инвеститора, која није увек рационална, детерминише време када се активирају окидачи кризе. Зато нас криза изненади”, закључује професор Ђорђе Ђукић.


Коментари13
9ee6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dijaspora SRNj
gospodin sandersic! Ako ste vec upustali u analizu svetske privrede barajtete objektivno brojkama a ne tendenciozno krivima ! USA je u " minusu od 12.7 billiona dolara! Njemacka 2.3 billiona a privred nikada jaca zaposlenost nikada niza u oba drzave! Podaci iz Kine i Rusije sü pouzdani kao lanjski snjeg, Kina ima 400 miliona zitelja sa Standardom zap. Eu 8-900 miliona sa dohodcima 50-100 $( Naravno u domacoj valuti vise vrede nego nominalno $ u svetu ' Rusija ima Moskvu i S Pertersburg i nemastina od Sevastopolja do Vladivostoka od Urala do SIbirije! cisto objektivno bez emocije pisao!
Братимир
„кеш" је на српском готовина, „спред" - распон, „детерминише" - одређује, „реални" - стварни, „суфицит" - вишак, „квартал" - тромесечје, „перцепција" - виђење или становиште, а још не знам која је српска реч за „лингвистичку окупацију"?
Sasa Trajkovic
Iako se u principu slažem sa navodima u tekstu koji su ekonomski relevantni ali sa rezervom o političkoj konotaciji krize u Italiji i recesije koja je prisutna i u Francuskoj jer NE glasanje za priznavanje navodnog kvazi predsednika Venecuele teško da je znak ekonomske pre bih rekao političke krize EU. SAD su generator krize i ona se prelila iz SAD a ptreteći da potpi ceo svet uostalom ko je i kada rekao da je prošla kriza prošla?
sibirski slavuj
Kod nas "svetska kriza" traje od devedesetih nikako da se zavrsi. Ali uskoro ce i to da se okanca jednom za uvek.
nikola andric
Svi Marksovi unuci znaju za ''akumulaciju kapitala'' ali za ''akumulaciju dugova'' nikad nisu culi. Bez dugova nema potrazivanja i obrnuto ali stecajna situacija pokazuje da potrazivanja ''isparavaju'' posto preduzeca u stecaju nestaju. Evropska centralna banka je zrtvovala penzionere i poreske obaveznike pumpanjem 60 milijardi evra svakog meseca u zamenu za drzavne- i obligacije preduzeca. Hartije od vrednosti (evri) za hartije bez vrednosti ( obligacije). Nada je bila da ce povecanje proizvodnje jeftinim kreditima ''izleciti'' duznicku krizu iz 2008. IMF je vec ukazao na preveliku zaduzenost drzava, narocito Kine i Amerike.
Sandersic
Zlonamerno je porediti Kinu i usa koja duguje najmanje 20 hilj. milijardi dolara, sto lazno predstavljaju kao 100 bdp. Za razliku od usa Kina je 7x zdravija privreda jer duguje samo 1.5 h milrd.$ ,kao malena spanija npr, ili ti Kina ima mogucnost da ulozi u privredu, vojsku, mauku ili medije oko 18.000 milijardi $, pa ce tek onda biti u istom dugu kao sada usa. Zato dobro obratite paznju odakle ekonomski vetrovi duvaju i ne poredite dobre sa propalima.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља