среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:41
10 ПИТАЊА О ОДНОСУ ЛЕКАРА И ПАЦИЈЕНАТА

О тегобама слушају 23 секунде

Око седамдесет одсто лекара прекида излагање пацијента већ након пола минута, кажу студије и многи болесници се жале да их медицинари прегледају на брзину
Аутор: Дана Станковићуторак, 19.02.2019. у 09:32
Ординација није исповедаоница

Пре него што пођу код лекара пацијенти могу да направе концепт и избегну преопширност у описивању тегоба, а могу и без устручавања да запишу шта им лекар говори или да затраже објашњење за све што нису разумелиШта су све хтели да питају лекара неки се сете тек када изађу из његове ординације. Људи се лекару обраћају када не могу сами да се изборе са тегобама које им представљају сметњу у свакодневном животу, а тада се углавном осећају слабо и обесхрабљено. За болесну особу је сваки одлазак код доктора стресна ситуација. Како најбоље искористити време предвиђено за преглед и како превазићи могуће несугласице на релацији пацијент – лекар, објашњава професор Медицинског факултета др Нада Костић, интерниста, ендокринолог.

Лекар треба да слуша, разуме и – утеши
– Залажем се за холистички приступ, а то значи да лекар не треба да лечи појединачно органе, него да гледа организам у целини, а то укључује саосећајност. Младим колегама увек говорим да слушају, разумеју и утеше. Са пацијентом никада не смеју да се свађају – то нам налаже лекарска етика. Доктор не сме да буде нервозан, незадовољан, намрштен, већ уз осмех да прими пацијента. Не сме да плаши пацијента када износи стручно мишљење. Истину треба да му саопшти тактично и да крене од најважније ствари – подсећа проф. др Нада Костић.

1. Како се формално може описати комуникација између лекара и њихових пацијената?

Постоји више модела који објашњавају овај однос. Једно време био је устаљен модел „родитељ-дете”, где се лекар постављао као ауторитет, који је на основу свог знања и искуства могао да процени шта је за пацијента добро. Потпуна супротност је потрошачки модел. Моћ је прешла код пацијента: он одлучује код којег лекара ће да се лечи за свој новац. Слабост овог модела је што лекари увек угађају пацијенту, јер је „купац увек у праву”, губећи професионални интегритет. Савремени начин промовише партнерски модел.

2. Зашто долази до несугласица у односима између лекара и пацијената?

Тешко је одговорити ко је више крив – лекар или пацијент. Пацијент зависи од помоћи лекара и стога је више рањив, па и мање спреман за конфликт. Највећи конфликт у пракси настаје када лекар покушава да наметне ауторитативни модел пацијенту из потрошачког модела. Само је партнерство и узајамно поштовање пут до доброг третмана. Конфликти могу настати и приликом заказивања прегледа, због дугих листа чекања, али и лоше организације и неколегијалних међусобних односа лекара који се „преломе” преко леђа пацијената. Заштитник права пацијената није испунио очекивања и више је бирократска мера.

3. Колико је оправдан страх од „белог мантила”?

За пацијента је сваки одлазак код лекара стресна ситуација, јер од њега се очекује да говори о стварима које се доживљавају као приватне или интимне. Ма колико изгледало банално да се каже, већина пацијената је у тим тренуцима интелектуално спутана, што може утицати на разговор и податке које даје лекару. Неки се сете шта су хтели да кажу доктору тек када изађу из његове ординације. Да се та врста непријатности савлада уведена су право на приватност података, право на здравствену заштиту, слободан избор лекара, достојанствено поступање током здравствене услуге... Ова права морају да буду поштована.

4. Имају ли данас људи поверење у лекаре?

У ординацију – са концептом на папирићу
– Пацијентима саветујем да направе концепт пре него што пођу код лекара како не би били преопширни у описивању својих тегоба, да запишу шта им лекар говори у ординацији и да се не устручавају да замоле лекара да им објасни све што нису разумели. Оно најважније је да припреме све анализе за које им је лекар дао упут при претходном прегледу, јер без тога понекад нема сврхе да их прими – напомиње докторка Костић.

Због појединаца који јуре каријеру и новац, поверење у лекаре слаби, а из државних у приватне здравствене установе пребацују се они који се жале на лошу организацију. Пацијенти који отворено показују неповерење и не либе се да расправљају о условима лечења добију етикету да су „тешки”.

5. Да ли је време предвиђено за преглед код специјалисте довољно или би га требало продужити?

Време одређено за преглед једног пацијента било би довољно када би код нас, као свуда у развијеним земљама, на компјутерима радило посебно особље. Лекар не треба да губи време пишући упуте и извештаје. На жалост, и поред добро осмишљених програма, код нас и даље пацијенти са собом носе „дебеле” фасцикле са налазима послаганим по хронолошком реду из којих лекар добија увид у здравствено стање и одлучује шта ће даље да предузме у лечењу пацијента.

6. Да ли пацијенти треба да кажу како реагују на лек или да ћуте и трпе?

Лекару је важно да добије што више, наизглед чак безначајних података, јер могу бити важни. Обавезан је да прати и како његов пацијент реагује на лекове које узима, јер и ту може бити узрок тегоба. Код тешких болести и терапија може изазвати нежељене ефекте.

7. Колико често треба поновити анализе и вршити контролне прегледе?

Зависи од болести. Налази се понављају када су стари или непотпуни. Ако је, рецимо, хипертензија у акутној фази код лекара треба ићи чешће, а како је пацијенту боље прегледе треба проредити – у хроничним случајевима на шест месеци до године дана, уз могућност да пацијент буде примљен без чекања уколико се не осећа добро.

Школа за љубазност
У свету одавно постоје тренинзи на којима се лекари уче вештини успостављања добрих односа са пацијентима. Не само да су пацијенти задовољнији, већ се и лекари осећају сигурније у раду са њима. Такође се спроводе и програми за обуку пацијената која им омогућава да активније учествују у спровођењу своје терапије.

8. Колико треба да траје разговор о здравственим тегобама са лекаром?

Сада је постало важно бити стручан, обучен, имати савремене апарате. За разговор, а посебно разумевање, нема се времена! Имају право пацијенти који се жале кад их лекар погледа у лету, јер тада ни његова стручност, ни титуле, ни искуство не помажу. Зато и настоје да се лече само код неког ко је спреман да им посвети више пажње. Лекар треба да одговори на питања са којима пацијент долази и да препоручи лек за његове тегобе. Не би требало да прекида пацијента док не заврши реченицу. Али, студије показују да је лекарима тешко да слушају. Око седамдесет одсто лекара прекида пацијенте након 23 секунде приче. Када је пацијентима допуштено да своје приче изнесу до краја испоставило се да су, у просеку, говорили само шест секунди дуже.

9. Да ли се вишак пажње лекара може „купити” поклоном?

Пацијент захваљује лепом речју и препородом. Лекар не сме да узима новац и поклоне и када му се нуде. То се мора контролисати и строже кажњавати. Али, борба против корупције даће резултате само када лекари буду добро плаћени. Зато прво морамо оздравити као друштво.

10. Да ли треба променити лекара чијим односом нисмо задовољни?

– Сасвим је у реду да пацијент промени лекара ако му дотични не улива поверење. Али, ако то стално ради, мораће сваком следећем испочетка да објашњава своју ситуацију. Зато би пацијенти требало да иду код истог лекара, ако је то могуће. Истраживање је показало да људи који имају „свог” лекара имају и много веће успехе у лечењу. Зато је неопходно увођење новог закона о здравственој заштити и осигурању у којем би било предвиђено да обавезно осигурање покрива и трошкове лечења код приватног лекара


Коментари4
55550
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Лекар опште праксе, код нас, има прописано време од Фонда за појединог пацијента, а то је 10 минута. Од свег тог времена лекар највише потроши на уношење података у компјутер и исписивање истих у картон. Затим је Фонд прописао и које су обавезне процедуре у које не спада нпр. мерење притиска и још неколико ствари које су некада биле обавезна рутина лекара. Најглупља ствар је обавезно заказивање прегледа код лекара опште праксе. То је разумљиво за хроничне болеснике, који код лекара долазе ради преписивања нове туре лекова или узимање упута за специјалистички преглед. Проблем је када се човек неочекивано разболи од грипа у сезони грипа, па пошто није заказао на време мора чекати на пријем код лекара када овај стигне да га прегледа. Неки лекари се сналазе, па се то завршава релативно брзо, али се углавном дешава да болесник мора да сачека крај смене да би био примљен, јер се буне они који су већ заказали. Колико за то време он пати и колико успут зарази других људи то је већ за причу.
Ratomir Petković
Doktorka kardiolog kod koje sam bio na kontroli ne samo da nije slušala šta joj govorim već mi je nakon petminutnog boravka u ordinaciji rekla da joj oduzimam vreme i krenula prema vratima s namerom da mi omogući što brži izlazak. Bio sam škokiran tim postupkom, a još više kada samo video da je u izveštaju prepisala tekst s prethodnog pregleda obavljenog pre šest meseci od strane drugog lekara.
Zoran
"Да ли се вишак пажње лекара може „купити” поклоном?"_________U Americi ne daju pare, naravno, ali poneko donese recimo paradjz iz svoje baste, ili neki kolac koji sama napravila, ili srnetinu malo ako je lovac, ali to je vrlo retko. To nije mito, nego onako.... Mislim da toga u Americi u velikim mestima i nema, ali mi smo u malom, tako da se desava.
ivan bošković
Ulaze kod lekara devojka od 20 godina i žena od 50 godina. "Skinite se," kaže lekar devojci. "Ali doktore nisam ja bolesna, već mama." "A tako! Dobro, gospođo, otvorite usta i recite A."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља