четвртак, 23.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:47

Рабаџија се смрзне и покисне, али не одустаје

Извлаче балване из беспутних шума у које камион не може да приђе
Аутор: Б. Пејовићнедеља, 17.02.2019. у 21:31
(Фото Златиборске вести)

Златибор – Јабланица и Стубло два су суседна златиборска села, са оне шумовитије стране Торника. Одувек сродна и повезана, баш као двојица врсних рабаџија у њима: Милојко Удовичић, звани Шиш, и Милан Дидановић с надимком Креја. Два нераздвојна побратима, први из Стубла, други Јабланичанин.

Кад они с воловима уђу у какву густу шуму да вуку балване – јелове, борове, букове – зна се да ће тај тежак посао бити одрађен. Напора и зиме се не плаше, а заједно су јачи. Овако удружени рабаџијају већ две деценије. Понекад им заједно и волови заноће, у Милојковој или Милановој штали.

Млађи из тог дуета Милан Дидановић Креја (51), каже за наш лист да ово није лак посао, али је изазован и занимљив. Ради га од ране младости, то му је занат. С воловима рабаџија 35 година, до сада је променио 16 пари волова.

– Од овог посла издржавам породицу. Са супругом имам две ћерке и сина. Поред извлачења балвана радимо и услужну сечу стабала, може да се заради, зову нас људи. Реткост је данас да неко хоће да рабаџија, да извлачи балване из неприступачних шума у које се прилази једино с воловима. Мени и Милојку то није тешко, навикли смо – казује Дидановић и наставља:

– Рабаџијама су се некад сматрали људи који запрегом превозе какву робу у удаљена места, рецимо са Златибора у Шумадију. Данас, кад су моторна возила потиснула запреге, рабаџијом се зове онај ко извлачи балване из беспутних шума у које камион не може да приђе. Ништа, наравно, без добрих волова. Многе сам променио, некад су били слабији и лакши, пар не тежи од 13, 14 товара, а у ово време су снажнији и већи, до 20 товара. Сад су ево код мене волови Баља и Цветко, тешки 18 товара, нема им мане.

Креја помиње да у јабланичким и стубљанским шумама још има оних борова стогодишњака, али су при крају. Кад их извлачи, као и друго дрвеће, рабаџија мора добро да пази да се не сапне, да га не прегазе волови. Али ништа мања невоља није ни кад се во повреди, пребије ногу, скине чапак...

Слично говори бркајлија Милојко Удовичић Шиш (66), нераздвојан с побратимом Крејом. – Сваки дан смо у шуми. Крећемо изјутра рано, у четири сата, смрзнемо се, па и покиснемо. Али иде некако. Имамо сланине, ’леба и сира, кад одледи ми то једемо. Понесемо и мало ракије, што ја кажем да је инфузија, те нас то окрепи. Увече дођемо кући и откравимо се, па наставимо опет сутра – вели удовац Милојко, у пензији је (некад био запослен у Ужицу и на Златибору), а са запрегом уме од детињства. Има и он добар пар волова.

Не предаје се овај Златиборац, ради напорне послове упоредо с млађим побратимом. Ту су Шиш и Креја и кад комшијама затреба да се нешто превуче, узоре врт, исеку дрва, закоље брав. С тим што се бркајлија Удовичић бави и изворним певањем „из вика”. Пева у певачкој групи „Торник”, наступају на манифестацијама и такмичењима. Рабаџилук је, ипак, главни, а за тај рад, сматра Шиш, треба знања и умећа: – Рабаџија је један мученик, али је већи мајстор него шофер. Шофер упали камион и тера, а рабаџија мора и да покреће и да управља, јер са воловима треба знати радити.


Коментари4
15e7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stojan
Ovi vredni ljudi imaju pozitivnu "filozofiju" zivota zasnovanog na radu, koji ako je obavljen valjano donosi zaradu i satisfakciju. Sta ces vise. Za razliku od mnogih koji cekaju da ih Drzava zaposli, oni su to uspesno resili sami. Mnogi ih nazivaju "seljacima".
Zoran
"– Рабаџијама су се некад сматрали људи који запрегом превозе какву робу у удаљена места, рецимо са Златибора у Шумадију."__________Oko rasinskog okruga rabadzija znaci covek koji zapreznim koliam(a kasniej i traktorom) prevozi pre svega pesak, i to ne mora da bude veliko rastojanje. Pokupi pesak u Moravi, Rasini i odveze nekom ko pravi kucu tu blizu. Meni je deda pricao kroz salu, kaze on: Ti Zorane da budes rabadzija. Da kupis velika kola da moze puno peska da stane, male konje da malo jedu, veliku lopatu da za cas napunis kola. I ja to nikad nisam zaboravio. Kad sam dosao u Ameriku tu filozofiju smo primenili na prvatno...MINIMALNA laganja, maksimalna zarada.
Zoran
Mujice, najbolje da nista ne radimo, uvek je na neciju stetu.
Препоручујем 2
mujica
Na štetu Morave, jasno. Koja će se kad-tad naplatiti poplavama.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља