уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Сретењски устав – темељ модерне државе

Аутор: Алекса Николићпонедељак, 18.02.2019. у 18:00
(Фото Р. Крстинић)

Сутра, 15. фебруара, навршавају се 184 године од доношења Сретењског устава. Овај устав је, уз све своје предности и мане, означио прекретницу у политичком развоју Србије. Представљао је темељ настанка модерне српске државе, уважавајући тековине великих европских револуција, пре свега француске, али и особености политичких прилика у нашој земљи.

Термин „Српска револуција” обухвата период националне историје који је започет Првим српским устанком 1804. године, а окончан доношењем Сретењског устава 1835. године. Сматра се да потиче од немачког историчара Леополда фон Ранкеа, који је у истоименом делу (Die serbische Revolution) обухватио период од подизања Првог српског устанка, па до 1829. године, када је издао књигу. Данас „Српска револуција” подразумева два периода, ратни и мирнодопски. Ратни период обухватио би Први српски устанак, Хаџи Проданову буну и Други српски устанак, а мирнодопски време апсолутистичке владавине кнеза Милоша Обреновића од 1815. године до доношења Сретењског устава 1835. године.

Општеприхваћено је становиште да је повод за доношење првог српског устава представљала апсолутистичка владавина кнеза Милоша. Наиме, након Другог српског устанка, народ је постао незадовољан самовољом српских чиновника, тешким кулуцима, немогућношћу учешћа у власти и правном несигурношћу у земљи. Кулминација тог незадовољства испољила се подизањем Милетине буне, у којој су заједно учествовали старешине и народ. Њен значај је утолико већи ако се има у виду да је то била прва буна против српске управе, односно српског кнеза. Но, и Милошев одговор на њу био је мудар, државнички. Према Кунибертовим сведочанствима, Милош је опростио вођама завере, признавши да је и он грешио, те је заједно са њима отишао у цркву, где се заклео да им је опростио, а они њему на покорност и верност. Буна је угушена, а народу је обећан устав.

У научним круговима све је присутнија теза да Сретењски устав не представља резултат Милетине буне, већ да је кнез Милош о њему размишљао дужи временски период. У прилог овој тези иде и чињеница коју износи Нил Попов – да је још од 1829. године кнез Милош дао налог Димитрију Давидовићу и Стефану Радичевићу да отпочну рад на припреми и изради нацрта устава. Таквог је мишљења и професор Правног факултета у Београду Сима Аврамовић, који наводи да су у Архиву Србије пронађена два необјављена уставна предлога из 1831. године, али и писмо француском дипломати Боа ле Конту из 1834. године, као и његов одговор кнезу Милошу.

Задатак писања устава Милош је поверио Димитрију Давидовићу, Србину из Аустрије. Он је у веома кратком периоду написао устав по мери кнеза и народа. Међутим, њему се замерало то што је Сретењски устав написан тако што је у највећој мери био инспирисан тековинама француске револуције. Бројни аутори истичу да је он у том тренутку био нереалан, истичући Давидовићево непознавање тадашњих прилика у Србији. Други, пак, попут Сипријена Робера, сматрају да је Сретењски устав „француски расад у турској шуми”, те да је као такав неодржив.

Према начину доношења устава, Сретењски устав можемо окарактерисати као октроисани. То значи да је он подарен од владара, у овом случају од кнеза Милоша. Међутим, у српској правној литератури је у великој мери прихваћен став да овај устав заправо није дошао од владаоца, него је извојеван од народа након Милетине буне. Овакво становиште преиспитује професор Аврамовић.

Текст Устава чинило је 14 глава и 142 члана. Садржао је одредбе о организацији власти и о правима грађана. На самом почетку Устава, у члану 5, проглашено је начело поделе власти на законодавну, извршну и судску. Међутим, у Уставу је било предвиђено да кнез и Државни савет буду органи законодавне и извршне власти, односно Државни савет је имао утицаја и у судској власти, као суд трећег и последњег степена (члан 78). Народна скупштина била је предвиђена као орган саветодавног карактера, будући да није добила учешће у законодавној власти. Ове чињенице јасно говоре да начело поделе власти (ипак) није било спpоведено.

Међутим, оно што овај устав издваја од многих и ставља га у ранг најмодернијих устава тог доба, јесте глава 11, названа „Обштенародна права Србина”. Њом су гарантована политичка и лична права грађана, чије су вредности препознате из француске и белгијске уставности.

Међутим, Сретењски устав није био по мери великих сила. Укинут је након свега шест недеља.

Докторанд на Правном факултету Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари12
704d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Историја се понавља. Сретењски устав није одговарао Аустрији, Русији, Турској, а ни самом Милошу. Можда би и ''прошао'' да Србија није била вазал Турској, па је устав морао да буде одобрен у Истамбулу, али су ови други извршили дипломатски притисак на Турску да га не одобри. На крају су се ''кола сломила'' на Димитрија Давидовића. Данашњи устав исто иде на ''одобрење'' Венецијанској комисији. Што рекох историја се понавља.
Srpska kljaci Jelena Anzujska
Temelji moderne Srpske drzave su postavljeni u nemanjickoj Srbiji. To je bila prva evropska Srbija.
Игор Г.
Темељ који је трајао мање од месец дана. Био би темељ да је трајао. Све остало је бесмислена мегаломанија.
Sofija
Taj Ustav je ostavio trajne vrednosti. UkiDanje kmetstva je samo po sebi revolucionarno jer u to vreme i u Nemackoj i u Austriji, Spaniji, Rusiji vecini drzava postoji kmetstvo. Ustav je jasno rekao i da ako neki covek da je u nekoj drzavi u statusu roba, da ce ako udje u Srbiji, biti smatran slobodnim covekom. Da je bila malo duze slobodna , Srbija bi danas bila jdna od najdemokratskijih i najbogatijih evropskih nacija, ali brz razvoj Srbije su evopske sile nasilno prekinule, uvodjenjem u drzavu sa Hrvatima i Slovncima, kontrolisanjem t drzave, uvodjenjem uprave i zakona, koji nisu u skladu sa nasim duhom i razvojem, a kasnije i uvodjenjem revolucije, koja nam je kao simbol donela coveka koji se uselio kraljevski dvor, jeo iz kraljevskih tanjira i razgovarao sa portetom kralja. Na takvim osnovama docekali smo sve reforme i ove dvehiljaditih i danas nam namecu drzavu koja je instrument kontrole i probljavanja.Nimalo nismo megalomani.Evropa nema nasu duhovnu snagu i vitalnost.
Препоручујем 2
dipl. agronom
Da li ima razlike izmedju Knezevine i Kraljevine...Tad smo bili,kao,novi,a sada smo farsa...?!
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Sreten Bozic -Wongar
Sretenjski Ustav neje bio po zelji Austourarske i Francuske - koje su sebe tada smatrale vodecim silama Evrope. Protivili su se podizanju Prvog Srpskog Ustanka. Na Misarskom Boju oni su Turke naoruzali sa topovima, ali je Karadjordje ipak pobedio.
DAN
Nije bio po volji Austriji (Austrougarska tek od 1868), Rusiji i Turskoj jer su bile apsolutističke monarhije bez ustava i malo preava običnog naroda ! Inače, ustav je pravljen po ugledu na Belgijski !
Препоручујем 5
Vladimir Jovandic
Nije istina. Protivili su se Rusija, Austrija (tada Austrougarska nije postojala), i Turska, a pisan je po modelu francuskog ustava.
Препоручујем 2
Slavko Popović
Zanimljiv tekst, nedostaju nam mudre glave kao što je bio MIloš Obrenović.
Jovan Djordjevic
Da, da nedostaju nam i glave koje je Milos Obrenovic posekao !
Препоручујем 17

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља