уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ПОГЛЕДИ

Припремање убиства као посебно кривично дело

Аутор: Милан Шкулићпонедељак, 18.02.2019. у 18:00

Сматра се да постоје четири могућа стадијума у настанку једног кривичног дела. Прва фаза је мисао о кривичном делу, односно идеја конкретног човека да би могао/желео/хтео да изврши кривично дело. Други стадијум је припремање кривичног дела. Трећа фаза је покушај, а четврти стадијум чини само извршење кривичног дела. Не пролазе сва кривична дела кроз сваку од ових фаза. Постоје ситуациона кривична дела, која се врше спонтано, нека се кривична дела чине на мах и слично.

Човек је, осим када је реч о неурачунљивим лицима, свесно биће и сама (по)мисао о вршењу кривичног дела, пре радње извршења, увек постоји, чак и када не представља неко дуже промишљање, а нарочито не и планирање. Од давнина важи правило да се за мисли не одговара. То што је неко имао идеју да изврши кривично дело, чак маштао о томе и слично, само по себи не представља деликт у кривичноправном смислу. Човек може мислити било шта и за то, наравно, не може одговарати, осим изузетно, када неке мисли изговори и тиме изврши, на пример, увреду или када својим речима друго лице подстрекава на вршење кривичног дела.

Покушај кривичног дела је кажњив онда када је то законом за одређене деликте прописано или када је реч о кривичним делима за која је прописана казна од пет година затвора или тежа казна. Свршено кривично дело је, наравно, увек кажњиво. Обрнуто, припремање кривичног дела по правилу није кажњиво. Само је, изузетно, припремање одређених деликата дефинисано као радња извршења. Такође, за одређене врсте специфичних кривичних дела, као што су дела којима се напада уставно уређење и безбедност државе, прописано је кажњавање и за њихово припремање.

Мотивисано примерима из полицијске праксе, када су спречена нека планирана убиства, Министарство унутрашњих послова предлаже да се у наше кривично законодавство унесе ново кривично дело – припремање убиства. Овај предлог је легитиман, али треба пажљиво анализирати шта би се реално постигло таквом новом инкриминацијом, коју је веома тешко уочити у упоредном кривичном праву.

Важно је имати у виду да и нека већ постојећа кривична дела, практично „покривају” ситуације које се односе на припремана/планирана убиства. Такви учиниоци скоро увек имају ватрено оружје, често и аутоматско, или експлозивне направе, тако да је у далеко највећем броју случајева у пракси свакако реч о кривичном делу неовлашћене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја.

Припремање убиства је, по логици ствари, веома ретко индивидуална активност. По правилу су планирана убиства део миљеа организованог криминалитета, тако да би у пракси овде најчешће била реч и о кривичном делу удруживања ради вршења кривичних дела. Затим, припремање убиства би се у неким варијантама могло подвести и под кривично дело договор за извршење кривичног дела, које може постојати и када није реч о организованом криминалитету.

Коначно, тешко је замислити припремање убиства, а да оно није скопчано са набављањем одређених средстава за његово извршење. Тада је реч о кривичном делу израђивања и набављања оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела, које постоји када се оружје, муниција, експлозивне материје или минско-експлозивна средства, као и средства потребна за њихово прављење или отров, за које зна да су намењени за извршење кривичног дела, израђују, набављају или се другом омогућава да до њих дође.

Када се има у виду под која се већ постојећа кривична дела може подвести припремање убиства, онда се поставља питање шта би то додатно било обухваћено новом инкриминацијом, а да, притом, није реч само о (по)мисли да се изврши кривично дело, а саме мисли нису кажњиве. Ако се, пак, сматра да постојећа кривична дела, за која одговарају „планери” убиства које је полиција у томе, срећом, осујетила, нису запрећена довољно тешким казнама, онда је далеко једноставније и правно-технички много боље да се код неких кривичних дела која имају припремни карактер (као што су договор за извршење кривичног дела и израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела), пропише тежи облик, ако се такви деликти односе на убиство или неко друго тешко кривично дело, као, на пример, разбојништво.

Иначе, начелно се не сматра добром претерана „креативност” у формулисању кривичноправних норми, што је посебно типично када је реч о стварању нових инкриминација. Кривично законодавство је у правној држави изразито стабилно, те чак и наглашено „конзервативно”. Онда када се оно модификује, то се чини плански, веома опрезно и посебно уз избегавање претеране брзине, која лако прерасте у брзоплетост.

 Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари10
596f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола Милошев
Текст је врло користан јер показује да се суочавамо са једном врстом правног интервенционизма који је посебно опасан у области кривичног права. Последице су већ катастрофалне јер се увођењем англосаксонских института у нпр кривични поступак, а сада и "новим инкриминацијама" ствара осећај правне несигурности и тоталитарни друштвени амбијент. Професор је лепо објаснио да је кривично законодавство по природи "конзервативно" јер се ту ради о заштити основних права једне личности.
Prof
Profesor je to korektno objasnio. No, mozemo u nekim zakonicima pronaci primere gde se pripremanje ubistva posebno propisuje. Kada je tema misaoni process, to jeste faza nedelovanja krivicne norme. No da li je to bas tako? Postoje delikti kod kojih organi preduzimaju radnje- gde se moraju pokrenuti aktivnosti prikupljanja saznanja o tim misaonim aktivnostima. To se desava kod delikata koji u misaonoj fazi kupuju kartu za jedan smer.
Stefan Savić
S obzirom da je g. Škulić sudija Ustavnog suda, predlažem da u narednom članku odgovori na pitanje koje postavlja opozicita: da li AV svakodnevno krši Ustav?
Nikola Jevremović
Autor kaže:"Покушај кривичног дела је кажњив онда када је то законом за одређене деликте прописано или када је реч о кривичним делима за која је прописана казна од пет година затвора или тежа казна." Medjutim, KZ kaže drugačije u članu 30: "kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna". Prema tome, MOŽE IZREĆI i PROPISANA KAZNA nije isto, jer MOZE IZREĆI znači da ako je propisana kazna od 1 do 6 godina zatvora kažnjavanje za pokušaj je obavezno.
Багратион
@Милан Пажљиво сам (про)читао чланак, али Ви не разумете одређене ствари. 1) Постоје четири стадијума кривичног дела - први је мисао о кривичном делу, други његово припремање, трећи покушај и четврти извршење. За први стадијум се не кажњава, што је и потпуно логично. Суштина чланка је у непотребном прописивању кривичног дела припремања убиства, јер је припрема кривичног дела већ обухваћена неким другим, већ постојећим (!), кривичним делима, која проф. Шкулић наводи. Зашто сте покушали да се позабавите „инкриминацијама мисли", када се оне по природи ствари не могу кажњавати, изгледа да је само Вама јасно. 2) Примери које сте наводили Михаилу су бесмислени, јер уколико некоме пожелите да умре, кунете га и слично, па се то и догоди, не можете кривично одговарати јер недостаје први елемент кривичног дела, а то је радња (остала три су предвиђеност у закону, противправност и кривица). Такође, наведени примери немају апсолутно никакве везе са „подстрекавањем".
Препоручујем 5
Milan
@Bagration "Када се има у виду под која се већ постојећа кривична дела може подвести припремање убиства, онда се поставља питање шта би то додатно било обухваћено новом инкриминацијом, а да, притом, није реч само о (по)мисли да се изврши кривично дело, а саме мисли нису кажњиве". Očigledno da niste dobro pročitali članak. Ja sam samo izveo pretpostavku, i otišao jedan korak ispred. Ali ako je to za Vas lobotomija, u redu.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Milan
Sredstva za izvršenje krivičnog dela i njihovo pribavljanje? Pa dobar deo sredstava/materijala za njegovo "vršenje" može se nabaviti sasvim legalno. "Inkriminacija misli", ili "želje" koje negativno utiču na nečiji životni integritet je izuzetno diskutabilna. Primer: "Želeo bih da se nikada nisi rodio", ili kletva: "dabogda preminuo u najgorim mukama"? Tema interesatna za teoretičare prava.
Milan
@Mihailo Govrimo o hipotetičkoj situaciji. Javno se izgovori recimo, da se želi nečija smrt/da premine u najgorim mukama. I osoba čija se smrt želela, premine, ili bude ubijena. E sada krivično zakonodavtsvo poznaje "podstrekivanje". Pitanje je da li je želja ili misao podstrek?
Препоручујем 2
Mihailo
Pa, sve i da se kažnjava za misli - kako bi dokazali da je neko baš to pomislio....
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља