уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:01
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Психолошки диктатори

Тек кад особа схвати дубље психичке разлоге због којих се труди да претерано контролише друге људе и околности око себе, тада може одустати од овог непожељног начина понашања
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 18.02.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Постоји једна врста „тешких особа” чија је главна особина да се труде да контролишу све око њих. Када је њихова претерана контрола усмерена на физичко окружење у којем се налазе, они сами су жртве те своје особине. Када претерано контролишу друге људе, тада су други људи ти који имају проблем због тога што трпе претерану контролу. Једна од дефиниција контролишућих особа јесте да су то људи који спроводе своју вољу над другима, не обазирући се на вољу и осећања тих људи. Они се у свом приватном и пословном окружењу понашају као диктатори којих се други плаше или их избегавају.

Иако су ове особе у жаргону познате као „котрол фрикови” (енглески control freaks) или контролишуће особе, није у питању неки одређени тип личности, него психолошки механизам и образац понашања с којим се особа поистовећује. Када особа схвати и „проради” своје дубље психичке разлоге због којих се труди да претерано контролише, као што су претерана одговорност, забринутост, анксиозност, доказивање личне вредности, избегавање одбачености итд, тада може одустати од овог начина понашања који не доноси корист ни њој ни људима око ње.

Немоћ и стрепња

Наша „људска ситуација” у филозофском смислу јесте да се налазимо у свету у којем над неким стварима имамо моћ, било као појединци било као група и заједница, а у неким стварима смо немоћни јер оне једноставно не зависе ни од наше појединачне или заједничке воље нити од наших поступака. А када се људи нађу у ситуацији да су немоћни и препуштени „вишим силама”, они имају врло непријатно осећање немоћи и стрепе пред непознатом будућношћу.

Један начин да се људи ослободе тог осећања немоћи и стрепње, то јест анксиозности, јесте да у менталном смислу беже из великог несигурног света у свој мали али сигурни свет. Зато они почињу да страсно контролишу тај део света који их окружује, јер имају доживљај личне моћи. То је као када неко осећа да би требало да промени нешто у свом животу, па промени – фризуру.

Један од честих разлога за претерану контролу других јесте да се особа осећа одговорном и за оно за шта заправо није одговорна. Она у односу на друге људе заузима позицију онога ко више зна, ко је интелигентнији, способнији и коме је више стало. Другим речима, она заузима позицију родитеља који покушава да управља и да мења друге одрасле људе о чијим квалитетима нема најбоље мишљење.

Понекад она оправдава своју позицију изјавама као што су: „Да мене нема, све би се распало”, „Неко мора да овим неспособњаковићима говори шта да раде” и сличним. Понекад је то наслеђе из детињства, када је особа као најстарије дете била прерано стављена у улогу родитеља и била одговорна и бринула о млађим сестрама и браћи.

„Добронамерна” агресија

Када особа претерано контролише друге, они пружају отпор томе зато што губе своју слободу, одбијајући да буду у улози детета. Смета им што су у односу са особом која не само да увек све зна најбоље него зна шта је најбоље за друге, која из тренутка у тренутак тесно надзире шта раде други, критикује када није тачно онако како је замислила итд.

Други је доживљавају као веома агресивну чак и кад је њена агресивност прикривена. Она може другима да „лепо објашњава” шта треба и како треба да се понашају, суптилно их емоционално уцењујући и изазивајући код њих осећања кривице, дужности, захвалности и страха. Некада је то проблем с надређенима који тесно надзиру бавећи се „микроменаџментом”.

У покушају да контролише друге који пружају отпор, оваква особа може бити и отворено агресивна, грубо вређати, понижавати, исмевати, претити физичким насиљем, али и бити физички насилна. То је најчешће код оних који претерано контролишу због своје љубоморе. Љубоморна особа не види проблем у својој реакцији, већ у претходној партнеровој акцији. Да би смањила своје осећање љубоморе, она захтева од партнера да се не понаша на одређени, већ на неки други начин. Тада врши психички притисак на партнера, ограничава га, појачавајући своје контролисање партнеровог понашања све до правог психичког и физичког насиља.

Иза психолошке диктатуре може се крити тежа психопатологија, укључујући психопатију. Када је контролишућа особа веома спретна и манипулативна, њена жртва јој се потпуно препустити, не схватајући да се одрекла своје слободне воље.


Коментари14
48c15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan
Jedno je kad covek ima svoju volju. To znaci da je dovoljno zreo i svestan da preuzme odgovornost za svoj zivot, za svoja akta, kao i za obrazac po kojem se ponasa, to jest nacin na koji ispoljava svoje karakterne osobine kao licnost. Drugo je kad je osoba samovoljna. Takav nacin ponasanja ukazuje da je covek, bilo da je muskog, zenskog, ili pak srednjeg roda, suvise autoritativan, i da skoro u svakom trenutku zeli da manipulise ljudima, delima, svojim recima, tudjim emocijama, kao i da skoro svaku zivotnu situaciju zeli da ima pod kontrolom. Ti i takvi ljudi mogu, a ne moraju, da poseduju psihopatske karakternr crte, jer lako moze da se dogodi, da kad nisu u pravu, a znaju da nisu u pravu a hoce po svaku cenu da budu i u pravu i u centru paznje, da postanu verbalno i fizicki agresivni, kad vide da nije po njihovom.
ерфгерг
Опростите ми на смелости, али ко је вас прогласио арбитром пожељног/непожељног начина понашања? Откуд било ко може знати животне околности а камоли разумети све релације и сударе тих околности у контексту живота једне особе? У друштву неспособњаковића, бескичмењака и ленштина контрола је уз разумну аргументацију и прецизан морални компас једини пут ка успостављању цивилизованог поретка. Хоћете ред и културу, уређеност, стандард? Пуна су вам уста слободне воље а нико да спомене велику одговорност коју ово тешко бреме подразумева? Психологија као наука у покушају одувек је каскала за другим наукама а данас је потпуно потонула као и све остало у поп и кеш културу где се сви разумеју у туђ живот и психу па пискарају о мукама других људи градећи каријере не томе. Преузимањем англосаксонске изразито етикетарне и ненаучне терминологије ви "нормални" својим "пожељним" понашањем додатно стварате ове "фрикове" и онда их сецирате, стављате у ваше уџбенике и дисертације.
Deki
Svaki psihički pritisak na čovjeka, je nedostatak fizičke aktivnosti....Sat vremena hodanja, Ali svakog dana na svježem vazduhu, smanjiće psihičke tegobe...Pozdrav!
Zoran
A sta cemo kad neko previse kontrolise sebe?
Beograđanka
Tekst realno ukazuje na fenomen "kontrol frika". Možda bi trebalo proširiti listu razloga zašto se tako ponašaju. Čini mi se da se ponekad dešava takva socijalna debilizacija "javnog" ili nekog sličnog/užeg diskursa (u nekom krugu - školi, firmi, ustanovi, porodici) da je ponekad potreban i takav "glas razuma"? Neki pojedinci u odredjenim sredinama, kolektivima, iz raznih razloga spremni su da puste "niz vodu" neke dobre, normalne stvari i/ili aktivnosti, pa u toj situaciji su dobrodošli takvi kontrolori kao neka vrsta kolektivne "savesti". Šta je sa nepomenutim kategorijama kontrolora drugih ljudi i društva (ne/manipulativnih) kao što su npr. moćni pojedinci (političari, javne ličnosti...), uzbunjivači, analitičari i kritičari koji staju u zaštitu nekih vrednosti, očuvanja javnog dobra, javnog interesa - da li su oni "kontrol frikovi"? Bila bih zahvalna autoru na eventualnom komentaru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља