уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:02
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Модели бирања партнера

Заљубљивање, узвраћена заљубљеност, забављање, озбиљна веза, брак, породица, срећни до краја живота – сценарио је који успе да реализује само мањи број људи
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 11.02.2019. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Судећи по нарастајућем љубавном хаосу унутар западне цивилизације, у нечему озбиљно грешимо. Једна могућност је да наш доминантни модел бирања партнера није добар. Зато ћемо сагледати и преиспитати постојеће моделе бирања и спаривања. Како наша лична уверења не би утицала на наше закључке о овим моделима, најбоље је да се ставимо у улогу антрополога који посматра неко племе или неког ванземаљца који посматра живот на земљи.

У савременој западној цивилизацији људи бирају тако што се заљубљују. Сценарио који би требало да се деси је: заљубљивање, узвраћена заљубљеност, забављање, озбиљна веза, брак, породица, срећни до краја живота. Само мањи број људи успева да реализује овај сценарио, већини то не успева. Упркос томе што не даје добре резултате, људи се држе овог сценарија јер мисле да тако мора и да је тако природно. У њему нема ништа природно јер је он културни образац, продукт масовних медија и масовне културе. Од рођења неке особе па до њене 16 године, њено несвесно бива запљуснуто оваквим представама о љубави бар три до четири хиљаде пута.

Све више развода и патњи

Овај модел се пре стотинак година проширио из елитних слојева на народне масе, прво захваљујући љубавним романима у којима је љубав представљана као важнија од живота, а коначно је завладао захваљујући филмским љубавним наративима са срећним крајем.

Проблем у моделу заљубљивања је што су људи колективно побркали љубав и заљубљеност. Док је љубав трајно и стабилно осећање, заљубљеност је нестално осећање. Љубав је заснована на стабилном емоционалном везивању, а заљубљеност је заснована на крхкој идеализацији. Породица као основа друштва би требало да буде стабилна. Од како су мушкарци и жене почели да заснивају породице на основу крхке идеализације и несталне заљубљености, породице су постале нестабилне, а са њима и целокупно друштво.

Како заљубљеност, статистички посматрано, најчешће води у разочарање, љубавни живот је постао веома компликован: везе су кратке и нестабилне, све је више неверства, раскида и развода, превише је љубавне патње, усамљених, жена које могу да нађу достојног оца свог детета, све је мање деце, итд. Ако је избор партнера као први чин у процесу погрешан, све што следи је такође погрешно.

Други модел бирања партнера је такозвани уговорени брак и он је карактеристичан за азијске, афричке и исламске цивилизације. Он је до недавно био присутан и у Европи, па и код нас до прве трећине 20. века. У тим културама брак се сматра правно-економско-биолошком категоријом, а млади су од детињства припремани за сценарио да ће им родитељи пронаћи супружника са којим ће засновати породицу и остати заједно до краја живота. Када посматрамо уговорне бракове, често мислимо да у њима нема љубави. То је погрешно, јер се људи емоционално везују за супружника, тако да љубави има, али нама је то чудно зато што у овом обрасцу нема заљубљивања. Овај модел је супериорнији од модела заљубљивања зато што су бракови трајни и стабилни, и зато што се у овим породицама рађа много више деце.

Ново решење

Дакле, када би ванземаљац упоређивао „модерне” и „примитивне” заједнице, вероватно би закључио да је у овим другим модел спаривања далеко супериорнији. То никако не значи да се залажемо за увођење овог модела код нас. Појединци су освојили своје право да самостално бирају партнера, и у то право не треба дирати, већ треба пронаћи нови, емоционално интелигентнији модел бирања и спаривања, који ће бити стабилнији, конструктивнији и продуктивнији од бирања заљубљивањем. Стопа рађања у западној цивилизацији је толико ниска, да ће многи народи, ако се ништа не промени, нестати у овом веку.

Ако је човек са запада до сада препуштао својим несвесним процесима („срцу”, „хемији”, интуицији итд) да му нађу одговарајућег партнера, и ако то није донело добар резултат, онда је вероватно најбоље да удружи своје свесне и несвесне процесе, то јест да споји „срце” и „мозак” како би боље изабрао особу са којом жели да проведе живот. Чини се да нема важнијег задатка за „љубавологе” од дефинисања новог емоционално интелигентнијег начина бирања.


Коментари37
f87e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан
ха, 'постојао'. Мислим да модерна форма уговореног брака итекако постоји и данас, тј. и доминира.
Zoran
Sve li smo ljubav na modele(matematicke). Najbolje d applatite nekog matematicara d avam resi taj problem.
Zivko Vasic
Tema je vazna i vecna. Nesto u postojecim modelima izbora partnera ne funkcionise jer o tome govore cinjenice, malo brakova, jos manje srecnih brakova, mnogo razvoda, malo dece i da ne nabrajam vise. Ja mislim da se mi ne razvijamo u kompletne - uravnotezene licnosti. Nema pravilnog odrastanja u svim dimenzijama:fizicka, intelektualna, emotivna, duhovna i ekonomska dimenzija, koje moraju biti uravnotezene. Covek tako treba da odraste od potpuno zavisne osobe u zrelu i nezavisnu. Samo takva osoba moze uci u medjuzavisnost sa drugom osobom sa kojom ostvaruje fizicku, intelektualnu, emocionalnu i duhovnu bliskost, naravno i ekonomsku. Takva veza moze biti trajna i srecna. To treba razvijati i negovati i imati meru. Vremenom se neke stvari menjaju, neke slabe, a neke jacaju. Na primer fizicka - erotska se sigurno smanjuje sa godinama, ali zato duhovna moze da jaca, itd. To je umece zivljenja, ali nas tome niko ne uci. Sami se snalazimo nezreli, a roditelji i sami vuku svoje traume.
Vlada
Nekadašnji model braka su imale moje babe i prababe, pa nešto nisu otišle puna srca sa ovog sveta. Trpele su , klele i plakale, jer nisu imale izbor.
Zdenka
Veruj da nisu ni dede ni pradede ,patili su i muskarci u tom nekadasnjem modelu .
Препоручујем 27
Sandra
Moram da kazem da se ne slazem sa ovim tekstom. Svako se nada toj idealnoj semi sa zaljubljivanjem i ljubavlju do kraja zivota, ali smo svi i svesni da to ne ide bas tako, u skolama se kao obavezna lektira jos uvek cita Ana Karenjina, a vecina .nas ima i neposredan primer svojih roditelja koji cesce trpe jedno drugo nego sto se vole. I ugovoreni brakovi opstaju ne zato sto su superiorniji vec zato sto ljudima u njima drustvene norme i ekonomski razlozi ne daju izbor, a i oni brakovi sklopljeni iz ljubavi, a u kojima je ljubav nestala, i koji opstaju obicno opstaju iz istog razloga. To sto je stopa radjanja u zapadnoj civilizaciji niska nije zbog slobode ljudi da sebi odaberu partnera i zbog nestalnosti takvih veza, vec zbog nametanja drugih prioriteta parovima, dok se potreba za roditeljstvom gusi. Kada bi kapitalistima bila potrebna radna snaga nasli bi vec nacin da podstaknu radjanje dece, mozda ce to uciniti kada im ponestane potrosaca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља