недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44
ПРОТЕСТИ У СРБИЈИ У 21. ВЕКУ

Шта нам је донела улица

Обележје друге декаде 21. века у глобалним размерама су нагли развој и масовно коришћење друштвених мрежа и истовремено неповерење у традиционалне политичке партије, што је за последицу имало чешће самоорганизовање грађана путем „Твитера” и „Фејсбука” и избегавање „услуга” политичара и странака
Аутор: Би­ља­на Ба­ко­вић и Де­јан Алек­сић недеља, 10.02.2019. у 22:00
(Фото ЕПА/S.Pikula)

У Београду и у Србији се од почетка овог века протестовало због изборних крађа, због погрома над Србима и српским светињама на Косову и Метохији, смањења пензија, због слободе медија. На улице се излазило и због високе цене горива и ниске цене малина, сече заветног храста на траси ауто-пута, за ослобађање Војислава Шешеља из хашког притвора и против изручења хашких бегунаца Међународном суду правде, због геј права или против права хомосексуалних особа.

Демонстрирало се против ослобађајућих пресуда Готовини, Маркачу и Харадинају, против бриселских споразума о КиМ, против посете Хилари Клинтон 2012. и против измена Закона о раду 2014. године... Ђаци су се бунили због отказа омиљеном наставнику, маме су излазиле на улице због закона који је умањио породиљска примања, десничари су се окупљали у протесту против споразума с НАТО-ом, еколози се „туку” бранећи реке од градитеља малих хидроелектрана, а једном су, давне 2001, мост „Газела” у Београду блокирале специјалне јединице, тзв. црвене беретке.

Протест напредњака 2011.  (Фото ЕПА/Срђан Суки)

Обележје друге декаде 21. века у глобалним размерама су нагли развој и масовно коришћење друштвених мрежа и истовремено неповерење у традиционалне политичке партије, што је за последицу имало чешће самоорганизовање грађана путем „Твитера” и „Фејсбука” и избегавање „услуга” политичара и странака. И умногоме због тога, те кризе партија и политике, без којих уличне демонстрације обично не могу да имају чврсту структуру, добру организацију и јасне захтеве, тврде неки аналитичари, чак и тако масовни и распрострањени протести попут оних под заједничким именом „Occupy” из 2011. године – нису успели.

Пример демонстрација код нас које је, чини се, угасила њихова спонтаност јесу „Протести против диктатуре”, после председничких избора у Србији 2017. године. Александар Вучић однео је убедљиву победу, али су за њом уследиле критике – да су избори били нерегуларни и да бирачки спискови нису били сређени. Ове вишедневне пролећне демонстрације, макар званично, нису имале организатора, а сазиване су посредством друштвених мрежа.

(Фото Бета)

На више начина, углавном млади учесници, трудили су се да оставе утисак спонтаности – долазећи из различитих праваца у центар Београда, насумично одређујући трасу шетње, истичући како ниједан изборни кандидат није њихов. Како су протести одмицали захтеви су се кристалисали, али је истовремено опадала бројност учесника. У почетку су се тражиле оставке новоизабраног председника, председнице Скупштине Србије и чланова РЕМ-а, али у међувремену је примат добила социјална тематика, попут питања бољег статуса радника, уз слоган „Врати баби пензију”.

Иако на ове скупове из 2017. личе по разноврсности, а често и неодређености циљева и захтева, учесници актуелних протестних шетњи под слоганом „Један од пет милиона”, који се у Београду одржавају сваке суботе од 8. децембра прошле године, ипак се хвале једним конкретним резултатом – хапшењем председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића под сумњом да је наредио напад на новинара Милана Јовановића. Представници власти не прихватају да је то било испуњавање захтева оних који протестују, него редован посао истражних служби. А пошто им, кажу, није јасно шта тачно демонстранти траже, власт као спасоносно решење нуди – изборе. Опозиција, пак, само то неће. Реч је о делу опозиције који на овим хибридним грађанско-политичким протестима, како тврди, само обезбеђује логистику.

(Фото Танјуг)

За ових мало више од 18 година и својеврсног пунолетства грађанске и политичке сцене у мирнодопским условима, Србија је прешла пут од рушилачких демонстрација до данашњих протестних шетњи у којима се учесници труде, како то неки и иронично примећују, да не згазе ни траву, а органи реда – да буду невидљиви. Да ли су то докази да смо достигли политичку зрелост својствену модерним демократијама? Мада, према сликама протеста из Француске, Шпаније, САД и Грчке, на пример, рекло би се да те демократије у последње време почињу да личе на Србију из ранијег периода.

У сваком случају, мало шта од тих побуна на нашим просторима је имало конкретних резултата, а више су остали упамћени по краткорочним ударима на нерве незаинтересованог дела грађанства због блокада улица, кашњења превоза, разбијеног градског мобилијара и излога, закаснелог почетка школске године и скраћених часова.


Коментари4
77d41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kada nema institucija ili su one kompromitovane onda ostaje ulica... to je dijagnoza razvoja demokratije u Srbiji od 90 ih do danas kao i sve u Srbiji sve je to jeftini izrežirana farsa. Nažalost to je i odraz političe kulture naroda koji je kao što vidimo preslikana slika "bele lađe i Šojića " sa TV na ulice ... velika ali ne šovinistička farsa već politička manipulacija pre svega mladima koji NE mogu da artikulišu svoje nezadovoljstvo koje je opravdano ali NE artikulisano.
Ratko Pićurić
Kada me bivši američki partneri koji su nekada radeći sa mnom dobro upoznali Jugoslaviju i većina je zavolela, pitaju kakvi su to protesti u Srbiji odgovorim im šta mi je o takvim protestima, jedan veliki Gas, koji je, obzirom na broj partnera sa kojima je radio i njihovih zemalja koje je pratio, vrlo pozvano rekao: Kada protestanti slobodno napadaju i vređaju legalno izabranu vlast zbog navodnih nesloboda, nejednakosti, represivnosti, nezakonitost, a pritom ih vlast ne ometa, ne hapsi i ne progoni onda su ti protesti sigurno organizovani, podržani i dirigovani sa strane i logistički i materijalno. d910f
Zoran
Na ulici vam i deca odrastaju.
Jug Srbije
Bravo!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља