недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:42

Арбитража могуће решење за Трепчу, ако је покрену акционари

недеља, 10.02.2019. у 13:43
(Фото Лука Вулетић)

Поводом недавног усвајања новог статута Трепче у косовској скупштини, те страха Срба на КиМ да може доћи до насилног преузимања овог комбината од стране Албанаца, професор Правног факултета у Косовској Митровици Душко Челић каже да би Међународна арбитража могла да буде решење, али да би њу у том случају требало да покрену акционари Трепче, преноси Танјуг.

Челић је за Први програм Радио-Београда, говорећи о новонасталој ситуацији у Трепчи, подсетио да је реч о тзв.„победничкој правди” која се демонстрира од стране Приштине од 1999. уз подршку појединих западних земаља које демонстрирају „своје лицемерје када је реч о владавини права”.

Свесни те чињенице, и чињенице да је право својине по међународним актима неотуђиво, каже да постоје начини како власт у Београду може да реагује, а да то при том не прејудицира статусно питање КиМ.

„Пре свега, морамо да упознамо озбиљне инвеститоре у свету да када је реч о имовини Трепче, да је реч о спору”, каже Челић те наводи да ако до инвеститора допру јасне информације о проблему овог комбината, ни један озбиљан инвеститор неће бити заинтересован за улагање, односно куповину овог комбината док се проблем не реши.

„Ту има простора да држава и њени органи пораде”.

Међународна арбитража, додаје, могла би да буде решење али, како каже, обзиром да је реч о статусном питању које је пре свега ствар политичке природе могло би да се постави питање „ко би био ту пасивно легитимисана страна”, односно ко би био тужена страна.

Јер, Србија не признаје самопроглашену државу Косово.

Могуће је, каже, да се евентуално акционари, као већински власници Трепче појаве као тужиоци.

„Било би веома незгодно да се држава појави као тужилац јер би онда прејудицирала статусно питање”, објашњава Челић.

Сматра да је потребно искористити сва правна средства за решавање овог проблема, уз одговарајућу ограду када је реч о преудицирању статуса КиМ.

Сматра да реакције Београда нису биле систематичне, да су се често сводиле на вербално реаговање што је како каже, охрабрило Приштину да на систематски начин угрожава како приватну својину Срба на КиМ, тако и државну, односно друштвену.

Усвајањем новог статута Приштина је, каже послала пре свега политичку поруку, а други утисак Челића је да је то само наставак узурпације српске имовине у складу са законом о Трепчи из 2016. године.

„Реч је заправо о класичној конфискацији, одузимању без накнаде”.

Додаје и да је такав начин поступања и у правној теорији у свету постало ствар „правничког музеја”, и правне историје, међутим, очигледно је каже да на овим просторима то још увек актуелно, нарочито ако је реч о српској имовини.

„Овде је реч о једној врсти насиља. Имамо све правне аргументе у нашим рукама, Политички нису на нашој страни, јер већински западни свет подржава Приштину, али правни аргументи су без сваке сумње”, сматра Челић.


Коментари9
171ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miomir Maksimcev
Zakasnilo se sa privatizacijom.
Savan
Iskustvo sa vec prohujalim arbitraznim postupcima govori da je u njima Srbija prolazila kao bos po trnju.Nazalost u takvim postupcima umesto prava i pravicnosti ,odlucuju politicki argumenti pod pritiscima zapadnih mentora.Radi toga nisam optimistican,ali slazem se da treba koristiti sve pravne radnje i....,da bi se obranila srpska imovina i na Kosovu i dodao bi u Hrvatskoj.
Petar Ilic
Pitanja: Ko su ti akcionari koji su vecinski vlasnici Trepce? Ako takvi stvarno postoje, da li je i srpska drzava jedna od akcionara? Ako nije zasto Srbija svojata Trepcu kao da je to njeno vlasnistvo? Da li je, kao sto autor rece, jedina uzdanica srpske poitike da ubedi svetske firme koje bi bile zainteresovane da kupe Trepcu da postoje neresana vlasnicka pitanja pa oni nece zbog toga investirati u Trepcu? Ako je to tacno, a i meni se cini da Srbija nema nista drugo vredno da bi mogla uspesno da ospori akcije Pristine, onda je bolje da srpska vlada po ovom pitanju baci koplje u trnje i prestane da obmanjuje i sebe i svoje gradjane.
Јованка Вождовчанка
Да ли се зна ко су акционари Трепче, пошто на сајту наше АПР, у рубрици чланови, не пише ништа, мада постоји забелешка о преносу око 30% капитала на акцијски фонд?
Amir Čamdžić
Pravno, ma kakvi čoveče, samo srpska vojska može vratiti "Trepču" u skladu sa Ustavom i Zakonom o odbrani Republike Srbije. I šta da se ode na "međunarodnu arbitražu"? Priznajete im time "suverenitet" i uz to rizikujete da "njihove sudije" potvrde da su oni u pravu.
Petar Ilic
A NATO ce da to sve gleda i odobri jer ce im Srbi pokazato svoj ustav. Onda ce da podviju rep i da pobegnu sa Kosova. Je l' si to hteo da kazes Amire?
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља