четвртак, 18.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:58
РЕАГОВАЊЕ

Уз „одлив мозгова” и одлив демографског потенцијала

Поводом текста „Како ублажити „одлив мозгова”, „Политика”, 28. јануар 2019.
Аутор: Зоран Аврамовићнедеља, 10.02.2019. у 18:00
(Душан Лудвиг)

Професор Гречић је најбољи познавалац проблема „одлива мозгова” у Србији. Његова упозорења треба са највећом пажњом примати. Текст у „Политици” је део његових напора да укаже на веома крупан проблем српске кадровске политике. Међутим, предлог „ублажавања емиграције талената” мора се проблематизовати. (Реч „ублажавање” сугерише став да није могућно заустављање.) Тако, он предлаже „демократско управљање” као најбоље решење, а не рестриктивне мере, а то обухвата подизање буџетских улагања у истраживање и иновације, јачање стратешког управљања у привреди, сарадњу науке и привреде...). Дакле, решење се тражи у троуглу демократија, улагање, сарадња науке и привреде. Изложићу другачије виђење решења проблема о којем је реч.

Центри савременог капитализма имају потребу за научним и стручним специјалистима из неразвијених земаља. Захваљујући својим материјално-финансијским предностима, они могу да их привуку у своје земље и користе њихова знања. То је проблем за неразвијена друштва, међу којима је и Србија: улаже се у таленте, а они се реализују у другим развијеним друштвима. Питање је за науку и државну образовну политику: Како да се заштите властити интереси кад је реч о високо образованим кадровима?

Разматрање инструмената за решавање проблема интелектуалне емиграције (егзодуса) мора да започне питањем да ли друштво препознаје тај проблем као приоритетан или га маргинализује. У Србији се ово питање спорадично покрене у стручној јавности. Све се одвија на нивоу вербалистике, у којој преовладава описивање стања, а понекад се чује глас о самопоносу нације која извози своје талентоване кадрове(!). У таквим околностима неопходно је да се овај изузетно значајан друштвени, научни и политички проблем помери у средиште јавног интересовања како би се досегло до рационалних предлога за успоравање и задржавање стручних кадрова у Србији. Али, није реч само о „одливу мозгова”, већ и о одливу демографског потенцијала (оснивање породице у иностранству). Тако ово питање погађа две болне тачке српског друштва: умањивање стручних кадрова и смањивање броја становника.

Неколико предлога циркулише у повременим дискусијама о проблему одлива интелектуалног капитала.

Указује се на економски опоравак. Пораст стопе запослености, производње и потрошње сигурно би се позитивно одразио на ставове младих стручњака и научника према одласку или остајању у Србији. Успех је условљен динамиком привредне и научне узајамности.

Једна замисао решења заустављања „одлива мозгова” полази од чињенице да се велики број стручњака и научника већ налази у развијеним друштвима. У таквим околностима предлажу се две опције – 1) повратак и 2) мобилизација на „даљину”.

Дефетистичко мишљење сматра да се ту не може ништа учинити, да је то део глобализације, демократије и слободне одлуке појединца о сопственом животу.

Каква је улога образовне политике Србије у „одливу мозгова”? Да ли ово питање треба да замисли и грађане као пореске обвезнике? Мора се поћи од питања: ко финансира оне интелектуалне кадрове у Србији који одлазе у иностранство и какви су резултати улагања у њих?

Наслеђена прича о бесплатном образовању прија уху, али није реална. Свако произведено добро има цену. Неко плаћа образовање. Држава, односно грађани посредством пореског система или породица. Оба облика улагања у образовање повезана су са ефектима. Захтеви да се повећају улагања у науку и образовање неизоставно морају да се повежу са очекивањима од улагања. Рационални систем стицања и употребе знања не може се утемељити на причама о улагању без анализе учинка уложеног новца. Тек под претпоставком да се строго контролише новац који држава улаже у образовање и науку биће оправдани ставови о повећаним улагањима.

Овај аспект улагања у интелектуални капитал треба разликовати од приватног (породичног улагања у своју децу – пример Ђоковић). Улагање сопственог новца у таленте није исто што и улагање државног (образовна политика). Међутим, држава користи новац свих грађана који не могу пристати на околност да својим новцем финансирају развој других друштава. Судећи по јавном мњењу у Србији, ова проблематика скоро да не постоји. Изгледа да се радо прихвата улога Србије као регрутног центра научних и стручних кадрова за развијене државе.

Какав је резултат инвестирања у ове стручњаке? Да ли је то промашена инвестиција? Несумњиво, један део је са становишта привредне и друштвене користи промашен. Велики новац је уложен у образовање младих кадрова, а један део реализује своје знање у другим државама.

Може ли се избећи промашена инвестиција? Може. Уколико останемо доследни начелу слободног избора животног пута сваког грађанина, онда једини инструмент који је на располагању може да буде враћање новца уложеног у образовање оних стручњака који су отишли у иностранство. Сваки студент (доктор наука) може да стекне висока знања у домицилној држави, може да их реализује у иностранству или код куће. Уколико је ово прво, онда се мора обавезати да уговорним односом врати новац уложен у државни буџет из кога је финансирано његово стручно и научно образовање.

Научни саветник

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари6
0252b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slamkamenac
Nemoguce je zabraniti nekome da ode da zivi gde hoce. Jedino sto drzava moze je da ima ugovore o radu na odredjeno vreme u zamenu za besplatno skolovanje ili naknadnu otplatu skolovanja ili da jednostavno smanji broj besplatno skolovanih na broj strucnjaka koji joj trebaju i za koje moze da nadje zaposlenje. Ostali da se skoluju ako hoce o svom trosku. Toliko o obrazovanu. Ono sto drzava takodje moze je da privuce investicije, da privuce poslove koji zahtevaju visoko obrazovanje, na primer takozvane kontrakt manufakture, koje pored sklapanja necijeg proizvoda takodje nude usluge inzenjerinnga, moze da otvara jevtine skole za decu iz inostranstva i zaposli kadrove kao nastavnike itd.
Radoko PhD.
Moji roditelji su posteno placali porez i sve ostale dazbine (cak zbog toga ih neko moze smatrati budalama). Ja sam zavrsio ETF 2006, i probao da nadjem posao ili da krenem na doktorse, i sve to moze, ali niko nece da ti ponudi platu. Svi bi da radis za dzabe, neki usmeni ugovori, i sl. a u EU ti ponude uslove koji su neuporedivo bolji. I sad, to je prosta jednacina...Sa korupcijom koja je usadjena u DNK naseg naroda, nije ni cudo sto se narod iseljava. 85% mojih kolega sa fakulteta je otisla vani te 2007, i nemaju nameru da se vrate...
islam hajrudin
Gospodin Avramovic bi to resio represivnim aparatom i jos represivnijim metodama.Naplatiti a ako ne mogu ili ne zele da plate,pleniti.Drugacije se u Srbiji ne zna.
Drago Vidakovic dipl.ing
Problem je izuzetno slozen, mladi odlaze nepovratno i genom Srbije slabi. Vecina odlazi iz ekonomskih razloga, ali ima oni koji su nezadovoljni neuredjenim sistemom u srpskim drzavama, a neuredjenost je razlog da nam se djeca obrazovana u inostranstvu ne vracaju nego tamo zasnivaju porodice. Mnogi ce ovo svatiti neozbiljno, ali izvestaji iz Skandinavije hvale drugu generaciju dece sa balkana kao veoma uspjesnu,koja su brzo usla u vrh drustva. Konstatovali smo problem, a lijek je:Zakon o porjeklu imovine, uvodjenje testa inteligencije i obrazovanja u Skupstinu i sva ministarstva, zabraniti tjelohranitelje narocito privatne, test fiz. i psihickih sposobnosti svake godne za policiju, nauku dici na najvisi moguci nivo, revizija svih diploma i zabrana vrsenja politicke djelatnosti za grubo krsene zakona, zabrana bavljenja politikom i biznisom politicarima i clanovima njihovih porodica,Svu imovinu koja je nezakonski privatizovana oduzeti i prodati ljudima min jedna firma na 100 deonicara..
zoran
Ne slazem se sa stavom Petra Ilica ! Apsolutno treba da se vrati novac ili bar deo ulozen u studiranje ,,na budzetu!,, Svi smo ulagali u skolovanje takvih djaka, treba da idu gde im je bolje, ali ne treba da ih skolujemo za Nemacku, Kanadu, Svajcarsku, bogate i prebogate zemlje koje dobijaju strucnjake bez ulozenog dinara ! To je jedino ispravno, ne smemo biti zadovoljni ako nam od takvih stize novac, potrebni su nam ljudi !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља