субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Други век Миљка Стојановића

Рођенданску седељку о стотом рођендану најстаријег мештанина приредили руководиоци МЗ Мрчајевци, Фудбалског клуба Орловац и КУД-а „Радиша Поштић” из овог села
Аутор: Г. Оташевићсреда, 30.01.2019. у 21:44
Мрчајевци: Слављеник са ћеркама, зетом и унуцима (Фото: Г. Оташевић)

Мрчајевци – Држећи се два поуздана ослонца, унуке Мар, са једне, и штапа, са друге стране, Миљко Стојановић (100) прошетао је главном улицом Мрчајеваца, која носи назив по његовом брату Милоју. Па онда ушао у ћевабџиницу Петра Арнаутовића, причао са свима и захвалио на даровима које су му спремили за стоти рођендан.

Први, додуше усмени, добио је још на вратима, кад му је професор Мирослав Видојевић довикнуо:

– До сто пет, па опет.

Старац је сео у прочеље, до њега обе кћери, Љубинка Каровић из Београда и Цана Рајић из Крушевца, па њихово четворо деце. Сви одреда, сем слављеника, завршили су факултете.

– Поносан сам на унуке, како не бих био. Човек је онакав какви су му унуци. Добар живот се састоји од рада са задовољством. Радио сам тако да ми ништа не буде тешко. А здравље? У стотој години нема здравља – рекао је Миљко за „Политику”.

Вели да је био најмлађи мушкарац у мајке и оца, рођен уочи Савиндана 1919, постао је прво поратно новорођенче у најлепшем селу Шумадије. И њега је непредвидива српска историја узела под своје. Као редова краљеве војске Немци су га 1941. заробили у Хрватској, пошто је служио у Карловцу. Одведен је у немачки логор, а две завршне године рата провео у ропству, радећи код неког сељака. После ослобођења морао је да се школује у Београду, али још памти своје основачке дане у завичајном селу:

– Онда је било незгодно за ђаке. Ако не научиш песмицу, добијеш батине.

Двојица браће нису преживела Други светски рат: Милоје је као комуниста стрељан на Бањици, а Бошко 1943. погубљен у немачкој одмазди „сто за једнога”.

– Оженио сам се у 35. Овде сам упознао жену Добрилу. Како је било? Мало место, мала варошица, састајала се омладина некад кријући, некад овако, некад онако. Она била слободна, ја слободан и узмемо се.

Сав радни век провео је као рачуновођа.

– Знам да је неке године у комуналном предузећу „Борац” наступила беспарица, па не беше новца за све плате. Миљко је то лако решио: свим руководиоцима скинуо је по 20 одсто па је било довољно пара и за радничке зараде – приповеда Милун Тошић (82) из Мрчајеваца.

Миљко живи сам као удовац у кући код мрчајевачке зелене пијаце, такође у улици својега брата. Ћерке га посећују сваке седмице на смену, а преко дана домаћица.

За трпезу су убрзо стигли најбољи ћевапчићи које Шумадија има, а ћутљиви стогодишњак је у једном даху одувао свеће на слављеничком колачу. У ашчиници нас не бејаше више од 25, али се, уз мезе и шљивовицу, заподену лепа прича. Одборник у Скупштини Чачка, Љубиша Спасовић, са поносом вели да су Мрчајевци проглашени за варошицу још 1926. године („Испуњавали смо услове, да имамо школу, цркву и осам хектара своје земље”), док Радослав Богићевић, доктор ветерине и председник Савета МЗ приповеда: „Сваког јутра Миљко среди своје двориште, и има једну од најуређенијих авлија у селу.”

Ту су, за неколико столова, седели и људи који су на свој начин обележили последње деценије Мрчајеваца: велемајстори у кувању свадбарског купуса, Милун Тошић и Миодраг Вучинић Пипера, Миодраг Милошевић Ћопо, некад председник Општинског комитета СК у Чачку, Боле Лукић, ранији потпредседник општине Чачак, Милорад Јевђовић, данас заменик председника Скупштине града Чачка, Момчило Вујовић, некад председник села... Сви завичајци.

И сви су слављенику пружили десницу, пожелевши: жив био, на многаја љета.

Рођенданску седељку за Миљка Стојановића приредили су, и то је занимљиво, руководиоци МЗ Мрчајевци, Фудбалског клуба Орловац и КУД-а „Радиша Поштић” из овог села.


Коментари1
6688a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Zaista vrlo lep tekst, minijatura, ali na vrlo zavidnom nivou.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља