среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Пола века блискости са Каталонијом

Поводом текста „Каталонија данас”, Погледи, 17. јануар 2019.
Аутор: ​Владимир Конечниуторак, 29.01.2019. у 18:00
Катедрала Саграда фамилија (Фото Гордана Мирковић)

Педесетих година прошлог века Шпанија је била релативно неразвијена земља. Посматрајући новац који је са туристима из Северне Европе пристизао на Азурну обалу – „Коста блава”, плава, односно азурна, обала на каталонском – централна Влада Шпаније, са Франком, одлучила је да развије североисточну обалу Каталоније, називајући је Коста брава („Дивља обала”). Граничила се с Француском, па су лако могли да дођу и туристи са ауто-караванима пуним конзерви. Цела Шпанија уложила је огромна финансијска средства у каталонски туризам. Ако се примети сличност са развојем јадранске обале на рачун целе Југославије, то је зато што је аналогија валидна.

Ту информацију туриста неће добити од домаћина током свог викенда у Барселони (М. Ђурковић, „Каталонија данас”, Погледи, 17. јануар 2019). Барселона је популарна дестинација и у њој се одржавају бројни научни и псеудонаучни конгреси. Неки постоје махом зато да би се на „меки” начин регрутовали странци за подршку независности. „Идентитетска” подлога семинара на који је позван др Ђурковић је јасна. Треба се сетити сличног понашања домаћина разних манифестација у Словенији и Хрватској осамдесетих. Меко регрутовање неупућених странаца догађало се и у све три балтичке републике. То „не пали” увек: противник Каталоније није погодан попут комунистичке Југославије и СССР-а.

Већ од 1970. редовно проводим много времена у Каталонији и другде у Шпанији као научник. Ево само неколико речи о Барселони – једином граду који Ђурковић помиње. Током деценија, Барселона се модернизовала, али и срозала. Нечистоћа и галама, с туристима који се крећу по Рамбли у великим агресивним групама. Квалитет тапа („пинчо”) барова се сурвао. Град је доиста постао немогућ за смирену контемплацију његовог шарма и архитектуре.

Барселона се труди да културолошки задиви. Присваја Пикаса, који је рођен у Малаги. Присваја Хуана Мироа, који је декларативно усвојио Мајорку као своју. Музеј Салвадора Далија је у Фигерасу, на северу Каталоније. Странци хрле на поклоњење Светој Породици Гаудија, мада сам у разговорима са безброј њих, као и са локалцима, открио да им се не свиђа. Чак и многобројне архитекте рођене у Барселони сматрају Гаудијеву смешу готског и арт нуво стила препотентном и накарадном. Свима смета што град наставља да Породицу ружно дограђује да би повећао број скупих улазница.

У Барселони је много сиромашних досељеника из Андалузије и Екстремадуре које не интересује независност. Они осећају да се тај покрет заснива на тврдњи о културној супериорности: Каталонија је „Европа”, а остатак Шпаније је „Африка”. Да ли и то звучи познато бившим Југословенима? Ти људи не интересују грађанску „елиту” петомилионске Барселоне (која заслужује наводнице као у Београду); интересује је профит од свеприсутне култивације бренда Барселоне још од пре Олимпијских игара 1992.

Кад се гласа о независности у парламенту Каталоније, наравно се не наводе расистички, па ни културни разлози. Уместо тога, протестује се због новца који Каталонија „шаље у Мадрид”, заборављајући да је улога централне владе да помогне сиромашним регионима. Говори се о језику, који је наводно у опасности због доминације кастиљанског. Али у Француској, у Лангедоку, каталонски је готово изумро, а на то се нико не жали. Не помиње се да људи у Валенсији, на Мајорци и у Алгеру на Сардинији, који сви говоре дијалектима каталонског, једва разумеју изворни језик. Уосталом, као да се заборавља да Каталонија има уставом гарантовану политичку, економску, културну и језичку аутономију у оквиру Шпаније, уз многобројне друге повластице. Ретко се помиње и шта све Каталонија добија од Европске уније као специјални регион у оквиру Шпаније.

Др Ђурковић се трудио да буде одмерен, али је његова сазнајна основа веома ограничена. Не знам да ли је он насловио чланак „Каталонија данас” – што би захтевало књигу од бар 400 страница.

* Професор емеритус психологије Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу, главни уредник часописа „Art and Design Review”

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари12
08ae6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде89
Шта ли то Каталонија добија од ЕУ? Какав тендециозан текст, галама и нечистоћа коме сметају не мора обилазити Барселону нити Гаудијева архитектонска умећа. Ко воли нек изволи али обесправљивати један аутохтони народ на простору Иберијског полуострва је фашизам, баш као и Баскијце. Они ту живе вековима и не траже од Шпаније, Андалузију или Мадрид, већ оно што им припада а то је Каталонија. Живела Каталуња. Шпанци би требали да схвате да виђе не шаљу експедиције за Ел Дорадом и не убијају домородачке народе по Амазонији. Ко Енглези и колонијалисти што су истребили мучене Индијанце.
@Vladimir Konecni: Barcelona je za Spaniju "zlatna koka"
Profesore, Konecni! Spanija ne ispusta iz ruku Kataloniju zato sto je Katalonija za Spaniju "zlatna koka" (money, money, money!). Katalonija je na prekrasnom plavom Mediteranu, a obale Spanije zapljuskuje Atlantski okean "zuckasto-svijetlozelene boje. A, to je, priznacete, razlika kao izmedju neba i zemlje! Barcelona je fantastican grad koji ima sve za prekrasan zivot. Sto se, pak, tice barcelonske Ramble i njene pretrpanosti turistima, istu stvar cete konstatovati ako odete ljeti u Dubrovnik i prosetate se Stradunom (ako se zbog guzve budete mogli prosetati!). I, jos nesto. Titova, Socijalisticka Federativna Jugoslavija nije bila komunisticka zemlja, nego kako i samo njeno ime kaze - socijalisticka. Komunizam ("prema radu i potrebama") jos uvijek nije postojao nigdje na svijetu. Postojale su samo razlicite forme socijalizma. U Rusiji, na primjer, "centralizovani", a u Titovoj SFRJ "decentralizovani" socijalizam. Spanija je medju prvim zapadnim zemljama priznala Hrvatsku i Sloveniju...
Коста
Да, у СФРЈ (или било где на свету) није постојао комунизам као друштвено уређење, у дословном смислу те речи, већ само прелазни социјалистички облици, али су њом владали комунсити (чланови Савеза комуниста Југославије или СКЈ), па је према томе то била комунситичка држава. Иначе, у праву сте да је Каталуња "златна кокошка" Шпаније, и да то има особит значај за владу у Мардиду, ако се узме у обзир кад је у питању незавности те провинције, јер Шпанија нема готово никакве важније индустрије сем пљопривреде и туризма. Али није све у новцу, како предлажете. Има ту и доста шпанског шовинизма.
Препоручујем 2
Коста
Аутор као да "заборавља" да је Франко масовно насељавао Каталонију Шпанцима како би намерно променио демографски (и политички) састав провинције, као казну због њеног сецесионистичког става током грађанског рата, и да је та фашиситчка диктатура трајала до 1975. Успут, комунистичка Југославија није никада дипломатски признала Франкову Шпанију. Најутицајнији људи (и краљевска породица) у данашњој Шпанији имали су најприсније везе са Франком, који је такође омогућио Павелићу и другим усташким вођама да добију азил и буду сахрањени у тој земљи -- у којој је и данас фашистички поздрав свакодневна појава и јавно толерисана у сред ЕУ! Франков устав, баш као и садашњи, сматра Шпанију недељивом и све њене грађане "Шпанцима"! Ако има било какве аналогије са Балканом, онда је то недавна тврдња хрватске председнице да су сви држављани њене државе -- "Хрвати"!
Коста
@драган лучић -- Нису ни Шпанији мрске Франкови фалангисти (фашисти) који свакодневно, јавно, широм Шпаније (и Катаоније) дају фашстички поздрав уздигнуте руке. Нити било коме у ЕУ или Србији смета да је десничарска елита Шпаније, укључујући и краљевску породицу, била у присним односима са Франком. Срби миопчно виде Шпанију као проминентну ЕУ државу која не признаје независно Косово, али не виде да је Шпанија била међ' првима да призна независну Словенију и Хрватску.
Препоручујем 2
драган лучић
Сецесионисти хоће себе да представе као левицу. А није им мрска подршка каталонских фашиста. Нити им је страно да подрже сецесионистичке тежње другде, рецимо у Србији. Било је и Каталонаца у Франковим редовима. Мој пријатељ Каталонац, левичар, има једнако негативан став према властима у Мадриду и у Барцелони. Рођен у Барцелони где и сад живи, последњу деценију је по свом избору провео у Литванији и у Донбасу тако да није без искуства.
Препоручујем 3
Stevo
Paradoks sveta ogleda se u nedovrsenoj katedrali porodice Gaudija: Poznato je da je ta porodica stekla ogromno bogatstvo na plantatazama secerne trske na Kubi zahvaljujuci robovskom radu. Na dusi imaju na hiljade neretnih zivota, bede i smrti zbog ogromne zarade koja se i danas koristi za gradnju besmislene gradjevine koju hrli da vidi milioni tzv turista. Mislim da je turizam upravo u Barseloni dostigao tacku nepodnosljivosti.
Коста
Мени се лично не допда ни та катедрала, нити бло шта што је Гауди радио, али исто могу да кажем и за Пикаса за чију уметност неки плаћају дебеле суме новца. То је ставр уклуса, снобизна, и неке "аванагарде" која ме уопште не интрересује, као ни гротесна "уметност" Марине Абарамовић. То не мења чињеницу да Каталонија има право на независност, јер Каталонци нису Шпанци, никада били нити ће икада бити.
Препоручујем 6
Рђосав
- Каталуња има право на независност. Дефинисана нациiа, дефинисан iезик, дефинисана териториiа. И: не треба ми да се осећамо "дужни" Шпаниiи што не признаiе Косово - Шпаниiа iе међу првима признала самосталност Словениiе и Хрватске. А Каталуња iе проблем "у рангу" Словениiе, никако Косова! Косово iе "иредента", у рангу Iужног Тирола или Ердеља. Иредентизам се не признаiе - самоопредељење се признаiе. Важи и за Курдистан, коiи треба да добиiе независност, као и Каталониiа.
Коста
@драган лучић -- па кад полиција масовно одузима гласачке кутије онда није могуће добити 50%. Па и кад би којим чудом добили 50%, шпански устав то не би признао јер је Шпанија, баш као и за време Франка, проглашена недељивом" а сви њени грађани "Шпанцима." Рефрендум је дозвољен, али исход гласања је неважећи па и да 90% гласају за независност. Други је проблем да је Каталонија деценијама преплављена од Шпанаца оркестираном миграцијом Франковог режима и да је данас, поред чистих Шпанаца, добар део Каталонаца из мешаних бракова. Све је то вештачки створено, али чињеница је да Каталонци извнорно никада нису били Шпанци по националнсоти и да иамју неотуђиво право на незавонсот -- и поред веквне окупације и присилне асимилације.
Препоручујем 2
драган лучић
Кад успеју да извуку 50% становништва на референдум и да сви гласају за независност. Дотле не.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља