петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:32

Буди се староградска лепотица

Зграду на углу Грачаничке и Вука Караџића, подигнуту 1912, деценијама је „красила” оронула фасада
Аутор: Дејан Алексићсубота, 19.01.2019. у 22:00
Зграда је у прошлости била и дом Кола дунавских јахача "Кнез Михаило" због чега је позната и као Џокеј клуб (Фото Д. Алексић)

„Пре десетак година радио сам у Улици цара Лазара. Сваки дан, када бих на путу до посла пролазио преко Топличиног венца у очи ми је упадала раскошна, али пропала зграда на углу Грачаничке и Улице Вука Караџића. Није ми било јасно како надлежни могу да дозволе да таква београдска здања упорно нагриза зуб времена. Зато сам се баш обрадовао када сам недавно, после дуже времена, пролазио овим делом града и видео да се коначно сређује фасада овог прелепог здања”, са нашом редакцијом овај детаљ са престоничких улица ових дана је поделио суграђанин Драган Бојић.

Здање у Грачаничкој 18 које је Бојићу пре десетак година привукло пажњу, а које је деценијама пропадало, јесте кућа трговца Милана А. Павловића и та зграда има статус споменика културе. Мајстори на њеној фасади, крову и куполи раде седмицама уназад и, како се чини, ова уснула староградска лепотица ускоро ће, после много година, засијати.

На већем делу зграде која је подигнута 1912. сређени су декоративна пластика и прозори, а мајстори су тренутно фокусирани на угаони део и куполу.

Ово здање, како се наводи у Каталогу непокретних културних добара на подручју Београда, урађено је према пројекту архитекте Николе Несторовића. Подигнуто је као угаона стамбена зграда и било је предвиђено да то буде један стан који се развија око централног хола. Фасада зграде која многима привлачи пажњу има елементе академизма и сецесије.

Како се истиче у хроникама посвећеним овој згради, она је 1912. подигнута на плацу који је раније припадао Живку Карабиберовићу, некадашњем председнику београдске општине. Али, од настанка до данас угаоно задње са приземљем и спратом више пута је мењало намену због чега је више пута и дограђивано и преграђивано.

Павловић је породичну кућу у међуратном периоду издавао посланству Велике Британије, када је унутрашњост здања претрпела измене. Зграда је у прошлости била и дом Кола дунавских јахача „Кнез Михаило” због чега је позната и као Џокеј клуб. Овом клубу, како се наводи, Павловићеви наследници здање су продали крајем двадесетих година 20. века. На згради су и тада рађене измене и преправке и тада је у њој отворен и ресторан, односно дворана за забаве.

У току нацистичке окупације, како је забележено, ово здање било је дом организације која се бавила неговањем немачке културе и језика. Као и многим другим старим престоничким зградама, и њој је после Другог светског рата промењена намена, па је у Грачаничку 18 усељен Институт за криминолошка и социолошка истраживања.


Коментари5
7058d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zemunac
Velika radost za sve nas. Pre neki dan sam prolazio i zatekao majstore kako rade. Fasada izgleda odlicno, samo ako ne postave zastitu od ptica bojim se da nece dugo biti tako lepa, jer se bas na njoj skupljaju jata golubova.
Sale
Bilo je govora da se ova zgrada pripoji Muzeju primenjenih umetnosti koji se nalazi pored, čime bi muzej dobio veći prostor za stalnu zbirku. Bilo bi lepo da se ova ideja sprovede u delo.
Zoki
Uvek se divim umivenim fasadama Beograda. Cine nam grad, raskosnim i lepsim i pozitivnim. Medjutim, ima velika grupa neobrazovanih i lose vaspitanih mladih ljudi kojima je do Beograda i do njegovog izgleda ni malo nije stalo. Govorim o skrabotinama i svrljotinama, kojima su bas sve zgrade u centru i po periferijama izvrljane i svakodnevno se i dalje zvrljaju. Grafiti i murali su kao umetnost priznati u svetu i imaju svoja mesta gde mogu da se nalaze. Van tih odredjenih mesta to je kaznjivo i pocinioc osim sto mora da ocisti i plati stetu mora i da obavlja dosta dugo ciscenje grada i druge komunalne aktivnosti koje mu se odrede. Za sve te svrljotine po Beogradskim zgradama spolja i iznutra, koje nemaju nikakve veze sa umetnoscu, kod nas niko ne odgovara. Naprotiv, neki kvazi "poznavaoci umetnosti", to nazivaju modernom urbanom kulturom. Nazalost i ova lepa zgrada na uglu pesacke zone, cim bude zavrsena bice iskrabana. Pogledajte na vreme njenu lepu fasadu, ako stignete i zaboravite je.
John Rudich
Господине Алексћ, немојте ме рећи да сте радили у Цара Лазара бр. 16, на углу Грачаничке. Ја сам тамо живео, на шестом спрату мансарди, пре неколико деценија кад сам студирао у техничкој школи Петар Драпшин.
Slobodan J.
Sedamdesetih godina je ulazu bila tabla sa natpisom: Intitut za kriminalisitku !! veoma se radujem da Beograd ponovo dobije ovu lepu zgradu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља