среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Корисници у Србији не тргују довољно преко интернета

E-трговина у Србији бележи раст од 10 одсто годишње, прошле године путем интернета куповало чак 1,8 милиона грађана, a од 73 одсто грађана, који користе интернет, чак 45,4 одсто никада није пазарило путем интернета
Аутор: Е. Р.субота, 19.01.2019. у 19:30
Грађани електронским путем највише купују одећу и спортску опрему (Фото А. Васиљевић)

Број корисника који поручују робу и услуге путем интернета у Србији је, у последњих осам година, порастао око 13 одсто, а с друге стране, процене су да више од половине корисника интернета у Србији никада није онлајн трговало.

То је речено на састанку радне групе Министарства трговине чији је циљ да идентификује препреке у развоју е-трговине и припреми Акциони план за унапређење е-трговине за период 2019-2020.

Државна секретарка у Министарству трговине, Татјана Матић, указала је да без обзира на позитивне податке који показују да е-трговина у Србији бележи раст од 10 одсто годишње и да је прошле године путем интернета куповало чак 1,8 милиона грађана, чињеница је да од 73 одсто грађана, који користе интернет, чак 45,4 одсто никада није пазарило путем интернета.

Због бржег развоја е-трговине у Србији, Матићева је најавила почетак пројекта „Јачање електронске трговине у Србији”, који ће обухватити анализе и дати смернице радној групи за израду акционог плана. „Сматрамо да е-трговина може допринети развоју микро, малих и средњих предузећа, али и да утиче на укупан раст економије. Подаци говоре да све најразвијеније земље света своје економије базирају на развоју малих и средњих предузећа, и у томе и ми видимо нашу будућност”, рекла је Татјана Матић, а пренео Танјуг.

Додала је да Србија има потенцијал у развоју е-трговине, јер је у категорији коришћења интернета са индексом 0.50, у последњих пет година напредовала са 45. до 34. места, тако да је у тој категорији испред неких земаља у региону као што су: Бугарска, Хрватска и Грчка. „Е-трговина освојила је свет. Кина је највеће тржиште е-трговине са више од 681 милијарду промета. Занимљиво је да се више од 40 одсто светских трансакција е-трговине одвија у Кини, док је пре само 10 година тај удео био један одсто”, указала је Матићева.

Изразила је наду да ће такав развојни пут доживети и е-трговина у Србији.

Процене су да ће до 2030. године чак 85 одсто бизниса бити е-трговина, навела је државна секретарка и додала да су последње вести, које стижу из САД и ЕУ, да велики трговински ланци најављују затварање малопродајних објеката до 2030.

Међу њима су, наводи она, „Зара” и Х&М, који планирају да скоро све продавнице у Европи затворе и пренесу на онлајн платформу.

Истиче да развоју е-трговине доприноси и нова е-комерц директива ЕУ, која је ступила на снагу 3. децембра прошле године, и која доноси нова правила о прекидању онлајн дискриминације на основу држављанства или пребивалишта и правила да ће онлајн продавци морати подједнако да третирају све потрошаче у ЕУ. „Правила ће осигурати да се купци не суочавају са баријерама као што је преусмеравање на веб страницу специфичну за одређену земљу, или плаћања дебитном или кредитном картицом из одређене земље”, објаснила је Матићева.

Према њеним речима, осим доношења акционог плана и борбе против сиве економије на интернету, свакако ће један од највећих изазова бити подизање поверења грађана у онлајн куповину.

Начелник Одељења за развој Дигиталне агенде Министарства трговине Милан Добријевић сагласан је с државном секретарком да ће подизање поверења грађана у онлајн куповину бити један од највећих изазова.

Каже да подаци показују да грађани избегавају да купују путем интернета јер углавном немају поверење, или су „чули за лоша искуства”, да су људи уместо гардеробе коју су наручили добили „циглу или мачку у џаку”, али и да има оних који кажу да је тај начин куповине скуп, док неки нису пронашли оно што су тражили...

Занимљиво је, наводи Добријевић, да грађани Србије највише преко интернета пазаре одећу и спортску опрему, док у свету људи углавном купују књиге, филмове и видео игре.

Неки од подстицаја за брзи развој е-трговине, наводи он, јесу субвенције у поштанском сектору – да пошиљке буду јефтиније и брже, да предузетници науче онлајн бизнис и повољнија испорука. 


Коментари4
62139
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Не хвала, ја купујем све у продавници после разговора са продавачицом или продавцем и узимања предмета у руке. Овде је познато да постоје " купци ", ћенског пола које поруче 2-3 хаљине или сукње, обуку једном да се покажу и онда све врате, поштарина не кошта ништа.
Посматрач
Домаћи сајтови су доста посећени и доста се купује. Проблем је што људи нису навикли да купују преко интернета, али се и то лагано мења. Неће више нико да обилази град и тражи шта му треба, већ поручи интернетом. Што се страних сајтова тиче, када би пдв и царина били мало мањи, онда би се више и поручивало.
Zoran
Ko je blesav da trguje kad ne znas da li ces da dobijes to so si narucio ili cepanku drveta.
Посматрач
Mи смо навикли да у Србији немамо никаква права као потрошачи. Не кажем да нема лоших продаваца путем интернета, далеко од тога. Али има продаваца који ће вам, ако нешто није у реду, послати чак поново исту ствар о свом трошку. Да не помињем враћање новца, то се подразумева, нема ту натезања као када се купује код нас. Постоје проверени сајтови преко којих се често купује, наравно да не бих купио преко сајта за који видим да има мали рејтинг, или да ми не улива поверење. Неретко је јефтиније поручити из иностранства, него купити код нас, а дешава се да код нас и нема то што треба да се купи.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља