петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:32

С већим капацитетом „Банатског двора” нема зиме

Меморандум о проширењу, потписан с Алексејем Милером, првим човеком „Гаспрома”, садржи коначну инвестициону одлуку да градња почиње и то је најважније, каже за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 19.01.2019. у 22:00
Милер и Бајатовић у Палати „Србије” (Фото А. Васиљевић)

Меморандум о проширењу капацитета јединог српског подземног складишта гаса „Банатски двор” са садашњих 450 на 750 милиона кубика, који су пре два дана у Београду потписали Алексеј Милер, први човек „Гаспрома” и Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, дефинитивна је потврда да је Русија заиста спремна да помогне енергетску стабилност наше земље, будући да немамо алтернативни начин снабдевања гаса, али ни извор гаса.

– Меморандум садржи коначну инвестициону одлуку, што значи да се почиње с проширењем подземног складишта. То је сада дефинитивна и најважнија одлука. Пројекат проширења практично је већ започет. Кренули смо с пројектовањем, финансирањем и ове године треба да почне градња – каже за „Политику” Душан Бајатовић.

Проширењем капацитета „Банатског двора”, уместо досадашњих пет милиона кубика гаса дневно, колики је био максимум, Србија ће добијати 10 милиона, односно укупно 750 милиона кубика, што ће омогућити снабдевање за целу зиму и то скоро без било каквих ограничења. Зависно од периода у коме нема гаса, залиха ће бити за три до шест месеци.

Србија је, додаје Бајатовић, овим потврдила да води одговорну политику, јер не сме да дозволи да остане без овог важног енергента због чега је ово проширење складишта један од капиталних пројеката. Осим тога, у перспективи је да се потрошња гаса, без градње нових гасних централа до 2022. године, повећа на 3,7 милијарди кубика.

Наша земља годишње троши око 2,3 милијарде кубика, али ће од наредне године добијати више од три милијарде, потврдио је пре два дана и Владимир Путин, председник Руске Федерације, додавши да је руска страна спремна за наставак градње „Турског тока” преко наше земље, али да о томе не одлучују само Србија и Русија.

Како се сазнаје проширење капацитета „Банатски двор” коштаће око 100 милиона евра – то би „Србијагас” и руска страна, која је већински власник складишта, платили по пола, кроз пројектно финансирање. Фактички кредит ће узети предузеће „Банатски двор”, а отплатиће се из прихода од услуга складиштења, коју по пола плаћају српска и руска страна.

– Изјава руског председника, Владимира Путина, у вези са изградњом крупних гасних енергетских капацитета у Србији, а тичу се и региона Балкана, односно југоисточне Европе, подупире наша и очекивања наших суседа да има реалне наде за разрешење гасних проблема, који су нам одавно постали ограничавајући фактор економско-социјалног развоја и стандарда – каже Срећко Ђукић, познавалац енергетских прилика у Европи.

– Проширење складишта гаса у Банатском Двору, на 750 милиона кубика гаса, гарантује сигурно снабдевање у критичним, вршним месецима потрошње, током зиме. Уједно, проширено складиште добија и регионалну димензију да може служити за снабдевање другим потрошачима гаса у околини. Дакле, гас се може пласирати и у друге суседне земље. Основни смисао је да складиште буде део система европских гасних складишта – објашњава Ђукић.

Путин је, каже наш саговорник, потврдио ранију руску подршку изградњи гасовода „Турски ток” кроз Србију, као наставак тог гасовода из Бугарске.

– То за нас има посебну важност из два разлога. Прво, да имамо обезбеђен гас, и друго, ништа мање важно за нас, да можемо да рачунамо на руске финансијске изворе („Гаспром”) у износу пуне цене изградње гасовода преко наше територије, што је за нас иначе тешко решив проблем. То је 1,4 милијарде евра, које је јуче поменуо и Путин, а које би вероватно биле дате Србији као кредит – каже Ђукић.

Дакле, истиче, тај не баш тако мали проблем за нас је решен, и то има посебну вредност. Наравно конкретни модалитети подлежу преговорима и даљем прецизирању, али за нас је то заиста огромно олакшање.

– Влада Србије наравно мора да обезбеди сагласност Комисије ЕУ за његову изградњу, и за то има гомилу непоколебивих аргумената (гасификација Србије је 15 посто, а централне Европе 100, еколошки проблеми, привредна ограничења.... Наравно да би три владе, у Београду, Софији и Будимпешти, према Бриселу требало да делују синхронизовано – објашњава он.

Још два, ништа мање важна, гасна пројекта код нас могу се очекивати према ономе што је изјавио Путин.

– Први је изградња електране на гас, једне или више, што је изузетан пројекат са сваког становишта. Гасификација Србије, коју је Путин најавио, витални је и посебно важни пројекат са становишта потрошње гаса као енергента 21. века. Тек тада можемо рећи збогом диму и загађењу ваздуха, смогу који притиска наше градове и друга насељена места – објашњава он.

Упитан колико ће нам одмоћи притисци САД и Брисела да се обустави градња гасовода „Северни ток 2”, када Енергетска заједница почетком фебруара буде одлучивала да ли ће нам дати сагласност за градњу „Турског тока”, Ђукић одговара да притисци САД на Немачку никако неће зауставити завршетак, већ на половину завршен „Северни ток 2”, нити разговоре о „Северном току 3”.

– Немају основа да зауставе изградњу „Турског тока” преко Србије, ако се он буде градио по нормама ЕУ, укључујући трећи енергетски пакет. Заиста се надам да овога пута нећемо бити задржани у изградњи гасовода из чисто политички мотивисаних разлога, пошто других нема – закључује Ђукић.


Коментари2
ba2c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

realno
To su porozne stene u koje se utiskuje gas.
Pocetnik
Jel zna neko da bjasni kako se "pravi" podzemno skladiste gasa? Ja mislio, da su ta skladista zapravo praznine iz kojih je gas ranije iscrpljen.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља