петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

Ни реформе ни распад ЕУ

Несумњиво је да су због унутрашњих проблема ЕУ слаби изгледи да ЕУ направи продор у трансформацији и консолидацији. Она је заробљена у клопци
Аутор: Митар Михаљицапетак, 18.01.2019. у 18:00
(С. Печеничић)

У марту 2000. Европски савет у Лисабону је усвојио стратегију с циљем да ЕУ 2010. постане најконкурентнија привреда у свету. Међутим, по стопи раста продуктивности и БДП ЕУ данас заостаје иза САД, Кине и Индије као главних конкурената. Генезу проблема ЕУ морамо да пратимо од почетка.  Наиме, оснивање Заједнице за угаљ и челик 1951, ЕЕЗ 1957. и  ЕУ  1993. дошло  је на таласу  опоравка после Другог светског рата. Маршалов план 1947. у виду бесплатног ручка је снажно подстакао тај опоравак како би САД имале први степен одбране против СССР. У доба економског полета у ЕУ и смањених тензија у свету мање су били видљиви унутрашњи проблеми и конструкционе грешке у формирању ЕУ. Парадокс је да је ЕУ била  политички пројекат спрегнутих елита политике и капитала, а да ЕУ није постала политичка заједница уједињених држава. По карактеру и садржини економских и политичких институција  она није замишљен тако да издржи рушилачке потресе, нити да искористи синергију, знање и потенцијале чланица ЕУ  да би се носила са главним конкурентима.

Чињеница је да је пре и после увођења евра 2002. донето на десетине споразума и мера ради бољег функционисања ЕУ. То је до сада како-тако функционисало. Међутим, у условима глобализације и агресивног успона америчких и кинеских компанија у ИТ сектору, заоштрене борбе око ресурса и тржишта, наведени споразуми и мере су недовољни. Сматрало се или се тако презентирало да ће увођење евра и ЕЦБ бити довољно за интеграцију земаља унутар ЕУ и од једнаке користи за све чланице ЕУ. Показало се да није тако, јер земље еврозоне (када имају висок дефицит платног биланса) немају своју валуту да би је девалвирале и поправиле стање платног биланса. Зато морају ићи на кресање плата и социјалних давања као недавно у Француској, што је у основи довело до „жутих прслука’’.

Дакле, осим евра, ЕЦБ и царинског подручја (који иду наруку јакима) ЕУ нема инструменте које има чак и лабава федерација – порезе, буџет, јаку ЕЦБ, одбрану и спољну политику, емисију дужничких хартија од вредности (еврообвезнице) и сл. Мање или више жучне и јалове расправе о овим  питањима трају од оснивања ЕУ. Развијене и мање развијене земље у ЕУ имају своје јаке аргументе за и против стварања чвршће политичке заједнице.  Постоје јаки седименти и разлике у култури, идентитету и традицији земаља ЕУ, које ЕУ не може претопити у виши облик заједништва. Поставља се кључно питање: до ког је степена могућа економска и политичка интеграција држава ЕУ а да то не угрози националне идентитете тих држава. Међутим, овде се уопште не ради о томе чији су аргументи  јачи, већ о томе коме треба оваква ЕУ, да ли је већина чланица  прихвата и да ли таква ЕУ може издржати конкуренцију на глобалном тржишту и обезбедити подједнак напредак за све чланице. Те расправе за сада гутају време без резултата.

Проблем је данас и у томе што су два главна стуба ЕУ (после брегзита, ако га буде) доста уздрмана. Немачка и А. Меркел су ослабљене  због ослабљене ХДУ, а Е. Макрон због „жутих прслука’’. Макрон је добро проценио да француска економија губи трку у односу на немачку, те да Француска није равноправан партнер Немачкој у европским и ширим пословима. Зато је предузео драстичне мере да би повећао конкурентност економије земље као што је то давно урадила Немачка. Али Француска није Немачка по многим цртама, као и по томе што Немачка има сређене индустријске односе и сарадњу између послодаваца, државе и синдиката. Уз то А. Меркел полако силази са сцене, а Е. Макрон се неће лако усудити да понови увођење истих реформи, што отежава изгледе за продуктивну реформу ЕУ. Постоје и други проблеми у односима Немачке и Француске који тињају испод привидног сагласја око многих питања. На пример, постоји дуга традиција још од Де Гола у настојању Француске да се супротстави мешању САД (уз помоћ Енглеске) у послове  ЕУ и Европе. Међутим, Немачка још увек није дефинисала свој став у односу на САД, што има огромне импликације на профил и будућност ЕУ. Није јасно зашто Немачка још увек своју судбину више веже за САД него за ЕУ, иако у ЕУ има доминантни положај који јој омогућује да оствари њене базичне интересе. Приврженост Немачке Атлантској алијанси иде дотле да Бундесвер планира да уместо „торнада’’ (као заједничког авиона и производа у ЕУ) користи амерички Ф-35 или да не буде солидарна са осталим чланицама ЕУ око опорезивања профита америчких компанија као што су „Гугл”, „Фејсбук” и друге како не би изгубила тржиште за своје кључне извозне производе.

Несумњиво је да су због  унутрашњих проблема  ЕУ слаби изгледи да ЕУ направи продор у трансформацији  и консолидацији. Она је заробљена у клопци између императива глобализације која захтева самосталну, економски јаку и функционалну политичку заједницу и немогућности консензуса чланица ЕУ о суштинској реформи ЕУ.

Доктор економских наука

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари4
0ae87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
ЕУ је као бивша СФРЈ и југослвовенска идеја уопште. Не постоји евроспка националност, као што није било југословенске наицоналности (сем међ' наивним Србима, па и данас!) и зато је немогуће стварати европску државу. Ко ће да гине за Европу? Ниједна трговачка заједница није уродила стабилном државом, од Феничана надаље. Трговци и банкари треба да се баве трговином и привредом, а политику и националне државе треба оставити политичарима и културим установама. Култура се не може преливати из једна чаше у дуругу. Увођење евра је од почетка била грешка јер екномија Грчке није иста као економија Немачке и није могуће одржавати исту валуту. Масонвим приливом мигранта из рећег света, Европа је можда безповратно оштећена и још више подељена, и то ће само изазивати веће проблеме па и нереде у будулћности. Ти мигранти не осећају ништа за Европу. И за то нико неће одговарати, а требало би. Првенствено Маркелова и (опет) Немачка.
Veritas
Kao Evropljanka ne osecam nekakvu ljubav prema Evropi, a bogme ni prema Evropljanima. Zasto bi uopste neko osecao ljubav prema komadu tla? Odavno je prevazidjena romanticarska ideja ljubavi prema rodnoj grudi, selu, gradu, pokrajini, republici, drzavi, naciji … naravno do precizno odredjene linije - bila to planina (cak ne obe strane, ako drugu stranu vise voli neko drugi!), reka ili jezero (moze do pola), suma, itd. Ukratko, ta zamisljena ljubav se svodi na zelju za posedovanjem. Zasto bi migranti voleli Evropu? Vole zivot, a drugi su izabrali gde ce da zavrse. Ziveti ili umreti. Ubi bene, ibi patria. I to je to. Nazalost ne mozemo uvek birati!
Препоручујем 0
mila simic
Ne postoji ni nemacka, ni britanska, ni francuska, ni spanska nacionalnost. To su sve drzave sastavljene od vise naroda. Ni Srbija nije jedan narod. Ima nas razlicitih. U osnovi drzave je ekonomija. Bez ekonomije ostaje samo glad. Ne postoji kultura jednog naroda. To je umisljena ideja.
Препоручујем 3
Није јасно???
"Није јасно зашто Немачка још увек своју судбину више веже за САД него за ЕУ..." За докторат економских наука очигледно није потребно знати шта је то "ограничени суверенитет", али не шкоди. Немачка је први ниво, "прва рука", а ми нисмо ни друга. Тамо негде трећа-чатврта. Вазалство свих земаља ЕУ, слепа послушност неких према САД, мржња према и "Р" од Русије код тих истих земаља, повампирење фашизма и ревизија историје неки су од незанемарљивих разлога стања у удружењу "Рогови у врећи", тј ЕУ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља