среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

Нема више кечиге на рибљем менију

Иако је од 1. јануара забрањен лов на ову рибу која нестаје због изловљавања и криволова, у продаји је чак и млађ
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 12.01.2019. у 22:00
(Фо­то Свет­ска ор­га­ни­за­ци­ја за при­ро­ду)

На тањирима рибљих ресторана неће смети да се нађе кечига, бар не она уловљена у реци. Разлог за то је забрана лова ове угрожене, древне и врло укусне рибље врсте да би се обновила њена популација. Биће урађена истраживања, објаснила је Јасмина Јовић, помоћница министра у Сектору за заштиту природе и климатских промена у Министарству за заштиту животне средине, како би се утврдило шта се дешава са кечигом. Тек тада ће се знати да ли ће забрана лова остати на снази или ће бити укинута.

– Одлука је донета после иницијативе Светске организације за природу, а ми смо се као Министарство обратили стручним кућама као што су Завод за заштиту природе и Покрајински завод за заштиту природе који су дали стручно мишљење. На основу тога донели смо одлуку да се забрани излов кечиге од 1. јануара ове године. Разлог је стално опадање бројности популације кечига, али и криволов. На пијацама се често може купити млађ кечиге коју зову дунавски штапићи или дунавски грисини и ова риба је редовна ставка на менију ресторана. Углавном се у ресторану служи млађ кечиге, односно примерци мањи од 40 центиметара, а лов такве врсте рибе је и раније био забрањен – каже Јовић.

Прекомерни излов
Кечига је деценијама била изложена прекомерном излову. Највећи улов кечиге у Србији остварен је 1988. године. После 2003. улов је нагло опао и износи неколико десетина килограма годишње, подаци су из студије WWF-а.

Како су рекли у Светској организацији за природу (WWФ), због опстанка кечиге они су блиско сарађивали са Уједињеним риболовцима Србије и са Асоцијацијом аласа Србије.

– Они су људи који су на терену и из прве руке знају шта се дешава у рекама. Помогли су много и ихтиолози из Покрајинског завода за заштиту природе који су урадили студију која је показала драстичан пад бројности кечиге и прекомеран излов кечиге испод дозвољене мере. И баш таква кечига се највише налази на пијацама и у ресторанима, продаје и купује без проблема. А управо уловом тих кечига не дозвољава им се да се полно развију и да се мресте. Због тога није ни чудо што јој се популација смањила – прича Милена Драговић, из Светске организације за природу.

Кечига, како истиче, не би смела ни да се види у тањиру уколико није из рибњака.

– Кечигу ћете сигурно виђати и даље у ресторанима. Претпостављам да ће власници тврдити да је набављају у рибњацима. Али за то морају имати доказ, односно папир да су је купили тамо. Надам се, ипак, да ће ова иницијатива пробудити свест код људи да поведу рачуна како би кечигу имали у наредним годинама – каже Драговићева.

Према „Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за заштиту природе (IUCN)”, фактори угрожавања кечиге су прекомерни улов, нарушавање природних станишта изградњом брана и других водопривредних објеката, инвазивне и друге стране врсте које доводе до болести, и индустријска загађења која доводе до деградације станишта. Анализа WWF-а установила је да сви ти фактори угрожавања кечиге постоје у нашој земљи.

У Србији, како каже Љубомир Пејчић, извршни директор Уједињених риболоваца Србије, постоји један приватни рибњак који гаји кечигу и налази се у околини Вршца. У неким рибњацима њен узгој је тек у зачетку. Али све укупно то не подмирује ни само неколико процената тржишта.

– Кечиге у последње време ни нема. Ређе је пецају риболовци на удицу, али се и привредни рибари жале на улов. Кажу да је има знатно мање него пре десет, петнаест година. Смањена бројност кечиге показује да се превише изловљавала и да је контрола на рекама слаба јер млађ лако можете да нађете на тржишту. Ми смо радили истраживање по пијацама и ресторанима и нисмо нашли рибу изнад 40 центиметара. Када нађете на примерак од 30 центиметара, то се већ сматра „крупном” рибом. Многи кажу да је та риба испод мере укуснија, али сматрам да је то само изговор да би се ловило – напомиње Пејчић.

Како није било великих истраживања популације кечиге, не зна се тачно ни каква је њена бројност и узрасна структура.

– У буџету министарства за 2019. годину предвидели смо одређена средства за испитивање њене бројности у нашим водама. Уколико се покаже да је популација у добром стању, вратиће се статус који је имала пре забране. То значи да не сме да се лови у време ловостаја од 1. марта до 31. маја, да не сме да се лове јединке испод одређене дужине, односно 40 центиметара. Ако се покаже да је стање лоше, забрана остаје – истиче Јовић.

Кечига у Србији највише насељава Дунав, али је има и у Сави, Тиси, Великој и делу Западне Мораве. Врло је тражена, многи је сматрају једном од најукуснијих рибљих врста у нашим водама. Осим што је укусна, она је лагана и за чишћење, а осим леђне хрскавице, нема пуно костију. Због тога је, иако није јефтина, многима омиљена на менију.

А кечига се, како каже искусни риболовац Милан Марић, тешко хвата на удицу.

– Оне углавном живе на дну и у речним удубљењима. Могу да се хватају класично на мамац, на црва или глисту, али их већина аласа лови на два начина. Уз помоћ дрљаче и мреже. Дрљача је начињена од две металне шипке и мреже и вуче се по дну. На тај начин се користи и сама мрежа оптерећена оловом. Такав улов десеткује кечигу јер у једном излову зна да се нађе и по 50 примерака. На њену малобројност, ипак, највише утиче лов испод мере, односно то што се лови млађ и примерци испод 40 центиметара – прича Марић.

О томе да ли се одлука о забрани лова на кечигу спроводи на пијацама и у ресторанима водиће рачуна инспектори за рибарство и тржишни инспектори. О поштовању забране улова кечиге на рекама требало би свакодневно да брину рибочуварске службе.

Моруна из времена диносауруса

Када је о јесетарским врстама којима припада и кечига реч, лов на њих је забрањен. Међу њима су моруна, јесетра и паструга.

– Некада су ове рибе из Црног мора долазиле у Србију у дунавске казане да се мресте. Изградњом хидроелектране „Ђердап 1”, па затим „Ђердап 2” њима је пресечен прилаз природном мрестилишту. А и да стижу, питање би било како би успеле да се мресте јер су њихова природна плодишта измењена. Оне полажу икру на шљунковитом тлу, а сада је тај део препун муља. Покушали смо да вештачки узгојимо ову врсту и да на тај начин обновимо фонд у Дунаву. Млађ се производила у Кладову, у Малој Врбици, рибарском газдинству „Ђердап”. Нажалост, то предузеће не ради, тако да не постоји ни вештачко порибљавање моруном, пастругом, јесетром и кечигом – прича Јасмина Јовић, из Министарства за заштиту животне средине.

Јесетарке иначе спадају међу најстарије врсте. Моруна је постојала у време диносауруса, пре око 200 милиона година.


Коментари20
acc11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Kome da prijavim primerke od oko 20cm? Br. telefona, mail? Ne znam im poreklo, ali valja proveriti...
Miki
Mene fascinira bezdusnost ribara koji prodaju ribu. Oni nikakvo secanje za ta ziva bice nemaju. Samo vide novac. Evo npr put Kecige je iz Crnog mora u sliv Dunava kroz sve prepreke i onda se mladj slatkovodno vraca u Crno more ponovo. Tako je oduvek bilo, takva je istorija te vrste. I prelepo izgleda, kao neki model iz vremena dinosaurusa. Trebalo bi da budemo srecni sto imamo tako neku vrstu u "nasim" vodama. I onako je sve zagadjeno i crno i mutno. Bolje da ima tih riba nego da ih nema. Na stranu Da Li ste ili niste zagrizeni ljubitelj podvodnog sveta, lepse je svima kada necega zivog ima u nasoj okolini. I u okolnom svetu je dokazano da ako se "pricuva" neka vrsta za samo 10-tak godina dolazi do oporavka. Zato, apelujem na alase, da pustaju iz mreza u vodu male Kecige da porastu i namnoze se. Kroz deceniju, ako bude i nas , bice i velikih lepih keciga u "nasim" vodama. Meni je najgore bilo kada sam iz baste u Zemunu gledao ribara kako iz mreze vadi malecke kecige i slaze ih u camcu.
Mane Rikalo
Nasem drugu Titi nije trebo meteor koji je istrjebio dinosauruse da unisti morune i kecige. Bilo je dovoljno da sa bratom Causeskuom napravi Djerdap 1 i Djerdap 2. Ne moze i priroda i istorija i struja i riba. Drugovi Tito i Kardelj su se opredjelili za struju u Srbiji i otad nema ni kosave da procisti smog i zagadjeni vazduh u Beogradu, a za ribu nije ni vazno. Izmislice Amerikanci genetski modifikovane morune i kecige, pa ce bit i vuk sit i ovce na broju (ako ne odu na "privremeni rad" u Njemacku ili SAD).
Саша Микић
Одлучите се шта желите струју или оно што је језеро потопило. Додуше нешто је и спашено, а нешто је и могло још бити спашено, а није. Такви смо ми. Док нас не заболи не тражимо доктора. А што се тиче кошаве има је и нимало није посустала. Питајте Вршчане и остале успут, а у Београду ветар увек пирка мање или јаче, само што је превише загађења, па ни он јадан не може да се избори са њим.
Препоручујем 9
čivijaš
Kao i uvek kod nas se reaguje samo kad treba da se gasi požar a niko ne razmišlja kako da do njega nedodje. Ako se ovako nastavi sa kriolovom ,pogotovo sa strujom, sve živo će biti pred istrebljenje. Recimo u Šapcu krivolov sa strujom je omiljeni hobi mnogih, od kojih su neki dobro situira pa ni nerade to zbog novca nego ko će znati šta je ljudima u glavama. I to svi znaju, pa samim tim i ribo čuvari i policija i nikokom ništa, čak se priča da "nadležni" svraćaju kod nekih svojih drugara na "talandaru" . A običan narod koji ima pecaljke se dere za dozvole.
Kostadin
Заштитите Дунав и све реке јер их криволовци убијају. Сиротинја нема где да дође до лаких пара и рибокрађа је један од најлакших начина да се домогну кеша. Ресторани откуплјују рибу и сваки рибократица има по неколико бројева ресторана у мобилном. Цене су за смуђа од 700 дин за кг па навише, за сома од 600 дина па навише а за кечигу се плаћа колоко се тражи јер јер се нуди само у величини од 12 до 14 цм. Нека госпођа Јасмина Јовановић из Министарства за заштиту животне средуне израчуна колика је могућа зарада на крађи рибе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља