уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Двадесет повереника брине о 800 старачких домаћинстава

Пројектом помоћи, који финансира мађарска влада, обухваћени су усамљени људи у 50 села, на територији 17 општина на северу Војводине
Аутор: А. Исаковсубота, 12.01.2019. у 23:30
Повереник помаже старици (Фо­то CMH)

Суботица – О остарелим, усамљеним, сеоским домаћинствима на северу Војводине у последње три године брине служба која се званично зове „Сеоско повереништво“. Кроз програм, чији би прикладнији назив био сеоски домаћин, обухваћено је преко 800 кућа и толико становника којима је потребна нека врста помоћи у дому. Посао обавља 20 сеоских домаћина, повереника, који службеним опремљеним возилом – од мерача притиска до мердевина и косилица за траву – шпартају севером Војводине до усамљених сеоских домаћинстава у 17 локалних самоуправа и 50 насељених места. Када снег завеје путеве, њихов долазак је права благодет за усамљене старце.

Удружење грађана „Јединство мађарске мањине” (а препознатљиви су по скраћеници свог назива на латинском: CMH)  организатор је програма, а стручни сарадник и координатор Ото Буш за „Политику” објашњава да је Савез војвођанских Мађара овај пројекат представио као свој изборни програм 2014. године. „Сачинили смо тим стручњака, консултовали и центре за социјални рад, и имали и подршку мађарске владе за остварење”, објашњава Буш. Првих 12 домаћини на терен је кренуло 1. новембра 2015. године након обуке. „На почетку смо обилазили само остарело сеоско становништво у местима Ада, Кањижа, Чока, Суботица, Бачка Топола, Нови Кнежевац и Сента. Ту смо стицали прва искуства”, каже Буш. У протекле три године њихова служба проширила се на територију од Апатина до Чоке, Сомбора и Зрењанина и Кикинде.

А, то су пре свега, остарела, усамљена домаћинства, која ако и имају наследнике по правилу су негде у иностранству. Сеоски домаћини имали су задатак да ураде све оно што би иначе урадио домаћин куће: неки пут је то одлазак у продавницу, у апотеку по лекове, измере притисак, нацепају дрва, наместе цреп, изваде неко уверење у локалној администрацији, очисте прилазну стазу од снега или с пролећа покосе траву. Сеоски домаћини кориснике ове услуге воде и до лекара, а ако је потребно и до специјалистичких клиника у Новом Саду или Сремској Каменици. Од врсте помоћи која је потребна у домаћинству, регулисан је и темпо посета, негде се одлази једном седмично, а понегде неколико пута годишње. Углавном, сваки сеоски домаћин брине о 30 домова.

О томе ко може да користи услуге сеоског домаћина договарају се заједно центри за социјални рад, цркве и „Каритас”. Овде се не ради о људима који су у стању социјалне немаштине, већ им је пре свега потребна рука помоћи да би могли да остану у својим домовима. Неретко оно што им је најпотребније је саговорник. „Због тога имамо дирљиве ситуације да корисници услуге праве ручак и пеку колаче за сеоске домаћине”, прича Ото. У већини домаћинстава живе старије, усамљене жене, од 608 домаћинстава, која су редовни корисници, њих 494 су жене.

Помоћ око свега пружа и „Каритас” и њихов повереник у Суботици Габор Риц који увек има на уму очување и подизање квалитета живота становника. Отуда није чудно што овим сеоским домаћинима није тешко да у једном од насеља сакупи чланице хора и након пробе их врати кућама.

Пројекат сеоског домаћина јединствен је у Србији и на неки начин пресликан је из суседне Мађарске, а у потпуности га финансира мађарска влада. Међутим, њиме није обухваћено само мађарско становништво. „Програм је прво уведен у насеља са већинским мађарским живљем, али смо се ширили, и не можеш људе да одвајаш, живимо ту, сви смо комшије, не водимо такву врсту статистике нити о томе водимо рачуна. Важно је помоћи онима којима је то потребно”, каже Ото Буш.


Коментари3
eeab7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Добра иницијатива иако само ублажава последице демографског пустошења села. Свако са иоле логике би се морао запитати зашто се сличне иницијативе не спроводе у режији српске а не само мађарске владе? Ко је пролазио шумадијским и многим другим селима, видео је да ситуација није много боља нигде другде. Друго је наравно питање зашто се не ради више на оживљавању села субвенцијама за младе који би да живе и раде на селу? Када ће се схватити да је Србија добрим делом била аграрна земља која треба и даље да развија аграр и спасе села? Наравно не треба очекивати скорије смислене акције на овоме али управо зато треба стално постављати питања.
Goran.
Lepo što neko ima sluha i razmišlja o usamljenim starijim osobama,kojima svaki vid pomoći dobro doće a najčešće požnja,topla reč i sagovornik... Respekt i hvala mađarskoj vladi i ljudima koji su na terenu što neprave razliku između mađarske i srpske nacionalnosti te pomažu svima.
Леон Давидовић
Жалосно је што су села опустела јер су остала без њихових становника. Свакако да је за похвалу да неко брине о тим остарелим људима кад је ситуација у демографском и социјалном погледу таква каква је.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља