среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ПОГЛЕДИ

Како Вучић збуњује Русе

Аутор: Бошко Јакшићсреда, 16.01.2019. у 18:00

У Русији нису начисто са Александром Вучићем.

Једни га хвале за допринос што односи „никада нису били ближи” због политике војне неутралности, отпора да се придружи санкцијама Русији, уздржавања од критика због анексије Крима, српско-руске војне параде поводом ослобођења Београда или заједничких маневара.

Други му не праштају уговор о логистичкој подршци са НАТО. „Српске власти веслају у натовском чамцу, а у смеру издаје Русије”, писао је коментатор „РИА Новости”. Док нуде „источну алтернативу” Евроазијске федерације нису пресрећни што је у председничку канцеларију одмах вратио заставу ЕУ коју је његов претходник избацио.

Први би да га асимилирају, други га анатемишу као дволиког Јануса. Западњак и реформатор, или камуфлирани русофил?

Вучић у својим различитим издањима у свему не види противречност уверен да је то најбоље за Србију која је већински против приступања НАТО али је за улазак у ЕУ.

У његовом досијеу стоји да су му прадеда Раде и деда Анђелко волели Русију, као и његов брат, да је обновио средњошколско знање руског а децу из првог брака уписао у школу при руској амбасади где се учи по руском образовном програму. У досијеу свакако још стоји да председник Србије жели земљу да уведе у ЕУ, чиме је удаљава од зоне руског утицаја. Ако је Вучић „подељена личност” у којој се преплићу тежња за евроинтеграцијама и љубав према Русији, као што сматра руски политиколог Никита Бондарјев, онда се убрзано приближава време да Вучић одабере једну од своје две половине.

Долазак у Београд једног од најмоћнијих лидера света велики је догађај по себи, али могло би да се испостави да је посета Владимира Путина од судбинског значаја јер може да одлучи будућност ове земље: Србија на Западу или Србија на Истоку?

Поглед у историју указује да је Србија ове дилеме готово по правилу решавала у корист истока, сем током два периода: током владавине Милана Обреновића и Јосипа Броза. Књаз па потом краљ Милан Обреновић у почетку се снажно ослањао на Русију, али се после Берлинског конгреса окренуо ка Аустроугарској покушавајући да од Србије направи државу по узору на парламентарне монархије или републике свог времена. Броз је рекао историјско „не” Стаљину.

Србија, а потом Краљевина Југославија, није имала дипломатске односе са СССР-ом од бољшевичке револуције 1917. Кратак период идеолошке блискости трајао је од краја Другог светског рата до Информбироа 1948. Односи су нормализовани 1956, а Тито се убрзо окренуо несврставању и у оквирима покрета предводио крило које је било ривал просовјетској кубанској варијанти. Толико о последњем веку и миту о непрекинутом братству и пријатељству. Ствари су почеле драматично да се мењају избијањем косовске кризе. „Најсветија српска реч” се из орбите панправославне духовности спустила у световну дипломатију Србије која је у Русији открила савезника у одбрани „српског Јерусалима”, моћног заштитника против Запада који је реализовао пројект „НАТО државе”.

Када Путин буде стигао у Београд донеће са собом орден Александра Невског да би одликовање окачио о Вучићева рамена – тврде као првом Србину који то одличје добија после Николе Пашића пре једног века.

Стари вођа српских радикала био је осведочени поборник политике Србија ка југу и истоку. Зашто онда Орден Невског добија председник Србије који тврди да Србију води ка северу и западу? Да ли због неких мистериозних обећања која је дао Путину током разговора „у четири ока”? Или се ради о маневру Кремља да – играјући на Вучићево „двојство”– бившег радикала привуче себи и удаљи од Запада? Можда је орден само аконтација Путинових очекивања?

Све се врти око „мајке свих наших проблема” – Косова. Вучић ће током разговора покушати да утврди да ли Путин намерава да блокира решење конфликта по америчком или сценарију ЕУ. Путин би да осигура да му Србија не „измакне” попут Црне Горе која је ушла у НАТО или Македоније која је на том путу.

Гост из Москве добро је упознат са рањивом позицијом домаћина који се налази на ветрометини конфликтних интереса Истока и Запада. Чувајући драгоцени канал утицаја, наставиће да брани српске снове о Косову као „јужној српској покрајини”. Путин је на добром путу реализације руских интереса. Србија се последњих година удаљава од Запада. Степен усаглашености спољне политике Србије и ЕУ пао је на 49 процената. Пад је лако објашњив: Београд није подржао ниједну резолуцију ЕУ која, директно или индиректно, критикује Москву.

То Вучићу не олакшава дилему. Запад га притиска да колико ове године косовски проблем стави ад акта. Русија му нуди варијанту „замрзнутог конфликта” – баш у складу са очекивањем већинског јавног мњења Србије. Понуда Москве спасава Вучића унутрашњег конфликта који може да буде заобиђен расписивањем ванредних избора, али то је само привремено одлагање суочавања са стварношћу коју је сам деценијама правио.

Гост је још у предности. Чак и ако прихвати неку варијанту правно обавезујућег споразума написаног у Вашингтону или Бриселу, Москва има План Бе. Русији су Србија и Косово чип у партији покера са Западом. Неће активирати вето у Савету безбедности под условом да од Запада добију гаранције да се више не пишу резолуције осуда анексије Крима, пожељно би било и да се ослабе санкције. Политичка трговина у свом најбољем издању.

Не сумњам да у Москви већ знају како би се таква сагласност наплатила од Србије. Београд одавно нема спољнополитичку опсерваторију да би могао да гледа даље у будућност. У Србији је прекосутра футуризам. Баш зато бринем од неких инстант обећања која би Вучић очаран Невским да да метално хладном Путину. Волео бих да грешим у оцени драматичности тренутка. Желим да верујем да ће Вучић остварити сан да Србију уведе у ЕУ.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари29
72c45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko N.
Ne razumijem srpsku fascinaciju Rusijom. Rusija je ostavila na cjedilu Srbiju najmanje 3 puta u 20. vijeku. Prvi put u Prvom svjetskom ratu kada se 1917. pouvukla iz tog rata; dakle, svojim je postupcima ta država eskalirala rat u Evropi da bi se 3 godine kasnije iz njega povukla (što je najviše odgovaralo Njemačkoj). Drugi put Rusija je "izdala" Srbiju u aprilu 1941. kada je Wermacht napao Kraljevinu Jugoslaviju. Podsjetimo, SSSR (Rusija, dakle) bio je u tom trenutku u savezništvu s Hitlerovom Njemačkom i nije prstom maknuo da se zaštiti Jugoslavija, odnosno Srbija. I treći put Rusija je pokazala svoje lice 1999. godine. Nije da imam neki stav o tome, ali činjenica da je Rusija samo mirno promatrala zbivanja u proljeće 1999. Dakle, ne razumijem ovakvu fascinaciju Rusijom.
азбука српска
Срби имају ирационалну љубав према Русији, али и рационалну према Западу. Да није Запад учинио оно што је учинио 1.999. године, незграпно, силеџијски и неправедно, могли смо већ бити у ЕУ, ослонац и главни савезник Запада на Балкану. Да није било хохштаплера и злочинца Тита пре више од пола века смо могли бити у НАТО-у и били би одавно на нивоу средњоевропских земаља. Сада више не. Сада можемо да будемо само неутрални и да гледамо према Кини док сарађујемо са Западом и Русима.
Primus
Речима из овог текста: 'У Србији је прекосутра футуризам' слатко се насмејах.. Могу ли руски аутори новинарских текстова да прихвате искрено пријатељство и (тешко објашњиву) љубав Срба као и жељу за уважавањем и међусобним поштовањем, или не??? Не заборавите драги пријатељи, да су се овде сломили зуби Источног Римског Царства, Турског Царства, Аустроугарског Царства, да се Срби нису уплашили Хитлеровог Царства, Стаљиновог Царства нити Клинтоновог и његових поданика Царства... И још нешто-НЕ ЗАБОРАВИТЕ НИКАДА ДА СУ СРБИ ДЕЦА КАКО ИСТОКА, ТАКО И ЗАПАДА.. ако и ако - можете да то СХВАТИТЕ и ПРИХВАТИТЕ !
Dusan
Da, ovako sam i ja video odnose. Hvala za dodatna razjasnjenja. Posle procitanog teksta o totalnom ratu i crnom koferu uplasio sam se da je realnost nestala. Pozdrav autoru....
Синиша
Новинар има селективно памћење из историје или је преко везе добио у школи позитивну оцену из тог предмета.За њега историја односа Руса и Срба почиње од 1917 и бољшевичке револуције.Пре тога , по њему ова два народа нису знали један за други.Тако да ко не признаје односе пре 1917 не може бити добронамеран.Традиционални српски непријатељи су управо државе из ЕУ којима аутор се радује.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља