петак, 18.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Наука у сенци породице и пријатеља

За годину дана проведених у руководећој фотељи амбициозна директорка је већ доста урадила на маргинализацији науке у Институту „Винча
Аутор: Жељко Шљиванчанинчетвртак, 10.01.2019. у 18:00
Новица Коцић

Декларативно истицање науке као делатности од стратешког значаја за Републику Србију ових дана пада у воду у судару са вестима из Института „Винча”. Главни актери су директорка института, њен муж и бројни чланови породице запослени у институту. Ту су и пет помоћника и неколико „младих лавова”, однедавно пристиглих као додатно појачање ионако бројној институтској администрацији.

Без обзира на шаролике квалификације и радно искуство, заједничка им је лојалност директорки, награђена изузетно високим платама. Документоване примере раширеног непотизма, ненаменског трошења новца и вишемесечне жалбе на маргинализацију науке у највећем српском научном институту, у Министарству просвете, науке и технолошког развоја упорно игноришу или се проглашавају ненадлежним.

Јавност је протеклих недеља била у прилици да се ближе упозна са врло необичним аргументима директорке Института „Винча”, изнетим као одговор на јавне критике. Без обзира на примедбу да се њено име налази у регистру функционера Агенције за борбу против корупције, директорка ће у „Пиштаљци” тврдити да није функционер, а затим инсистирати да непотизам не постоји јер са својим вишегодишњим партнером не живи у брачној заједници (он на друштвеним мрежама тврди супротно).

Из новина сазнајемо и да директорка сматра да је објављивање научних радова у врхунским међународним часописима друштвено бескорисно и треба бити замењено радом корисним за државу. Свесна је да идеја није популарна међу научницима, али изгледа није свесна да није ни оригинална и да је често промовисана од стране дилетаната, грешком  уздигнутих на ниво креатора научне политике.

Нажалост, за годину дана проведених у руководећој фотељи амбициозна директорка је већ доста урадила на маргинализацији науке у Институту „Винча”. Неки од најбољих студената Београдског универзитета, који нису отишли у иностранство већ остали овде, раде за плату од око 50.000 динара. Њихов 28-годишњи вршњак, који је шеф рачуноводства института, зарађује око 150.000 динара, отприлике три пута више од девојака и момака који приводе крају рад на својим дисертацијама. Када докторирају, најбољима ће плата порасти до 80.000 динара и бити око половине зараде младог стручњака за рачуноводство.

Ако се након неколико година постдокторске специјализације на најбољим светским универзитетима неко од већ афирмисаних научника врати у „Винчу” може да очекује плату до 100.000 динара, којом ће достићи примање директоркиног девера – референта за противпожарну заштиту. Када са 15 или 20 година радног искуства научници коначно стекну највише научно звање у Србији – очекују зараду до 110.000 динара.

Тада ће зарађивати приближно као директоркина заова, задужена у Институту за евиденцију јавних набавки, али примања 28-годишњег шефа рачуноводства за научнике остају недостижна. А шта тек рећи за његовог 31-годишњег колегу који је одлуком директорке постављен за шефа администрације и зарађује око 230.000 динара месечно. До овакве плате је тешко догурати и са додатком за чланство у САНУ. Ипак, највећа плата у администрацији је резервисана за мужа. Његових 270.000 динара је отприлике исто колико приходује и сама директорка.

Директорка ће опет дати интересантно објашњење. Јавност ће обавестити да су високе плате чланова породице и поменутих „младих лавова” последица изузетног прегалаштва у раду. Она то цени, великодушно их награђује и, како истиче, на тај начин се бори против одлива мозгова. Научнике не награђује јер они пишу бескорисне радове, а утисак је да је њихов одлазак заправо пожељан. У њеној визији Националног научног института, за науку и научнике једноставно нема места. А у прављењу те визије јој осим пет помоћника свесрдно помаже и нови руководилац сектора за стратешко планирање – момак у касним двадесетим који је након дипломирања на Мегатренду каријеру градио као шеф продаје у приватној болници. 

*Научни саветник Института „Винча” и дописни члан САНУ

 

 


Коментари51
31e94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dik
... za nauku i familiju ne treba sitničariti i štedeti!
Zoran
Sto se tice plata naucnika, vidim da i to tekst govori, evo vam malo u Americi. Doktro nauka, matematicar, doktorirao u Rusiji, a i Kinez, znamo se, rade na fakultetu, a to je opet naucna ustanova, jer oni stvarno i rade neke praktticne stvari, imaju 50, 60.000 dolara bruto platu. Ja sam radio kao programer za 60.000 platu. Lekar radi za duplo vecu platu, ali to je minimalna lekarska plata. Plata od 100.000 dinara, kao naucnik, u Srbiji je OGROMNA i mnogo prevazilazi plate naucnika u drugim drzavama u odnosu na ostatak stanovnistva. I jos nesto, profesori na tom fakultetu, a i ostalim, rade 8 sati svakog dana. Ovi po drzavnim fakultetima leti primaju manju platu jer ne rade. Stednja. Razmazeni su naucnici u Srbiji...ne malo...nego OVOLIKO. Taj Rus ododje i kaze mi: Napravili smo spikera koji cita tekst. Softverski. Ili mi kaze: Na osnovu grimase koju pravi pacijent ocenjujemo bol koji trpi od 1 do 10. Opet program. Znaci rade nesto PRAKTICNO, stalno.
Катарина
Вама треба тумач за српски језик, јер је више него очигледно да нисте разумели ни делић онога што је написано: не говори се о платама научника као таквим, нити се над њима ламентира, опет као таквим, већ је реч о односу плата унутар исте установе, односу између различитих занимања. Ако је реч о, највећем, НАУЧНОМ институту у Србији, а јесте, и ако је судити по висини плата и начину како и ко се бира на одговарајућа места, онда је Винча сигурна кућа за родбину и пријатеље њених највиших функционера, при чему се пренебрегавају вредносни критеријуми - па се тако запошљавају особе са ПРИВАТНИХ универзитета, у ДРЖАВНУ установу од НАЦИОНАНОГ ЗНАЧАЈА, притом без икаквог искуства за позицију "руководилац сектора за стратешко планирање" - и тако НАУЧНИЦИ маргинализују. Отуд старосни и еволуциони критериј, у тексту, да покаже како се досеже "ОГРОМНИХ" 100 000 рсд за научника, а како за шефа рачу., или запосленог за "евиденцију јавних набавки" МАЛИХ 150, или 230, или НИКАКВИХ 270 хиљада рсд.
Препоручујем 33
Zoran
Kad sam ja studirao pricao se vic: Igra se utakmica izmedju zaposljeni u Vinci i Ivo Lole Ribar (dve naucne ustanove). Ali u Americi.
Jovan Milanovic
Treba zamoliti Iliju Cvorovica da rijesi probleme.
skoro penzioner 2
@Rdjosav Kolega, ja iz svog iskustva od 40 godina, u svetu i ovde, ukazujem mladom kolegi na to kako savremena nauka funkcioniše. Sve se vrti oko pisanja i dobijanja projekata. O čemu vi pričate nisam siguran mada ne isključujem da možda i imate nekog dodira sa naukom. Vinču ne treba ukiniti već njenim naučnicima omogućiti da rade u organizacionom ambijentu bar nalik na onaj u svetu. Ako već nemamo opremu i novac, može bar organizacija rada da nam bude onakva kakva je vani. Ovo pre svega znači pod hitno smeniti generalnu direktorku i njen tim jer njihovo diletantsko delovanje i vizije nikakve veze nemaju sa administracijom i organizacijom rada nauke. S tim u vezi veliko hvala kolegi Šljivančaninu na ovom tekstu kome ne bi ništa dodao niti oduzeo. Kolega zna kako nauka funkcioniše! Novom direktoru Vinče bi preporučio da se drži redovnog plaćanja struje, kupovine maziva i kupovine autobusa za prevoz zaposlenih. i da se ne meša u nauku, to rade rukovodioci projekata.
Petar Ilic
(@skoro penzioner 2) Dobro misljenje pod uslovom da ima vrednih projekata koje je neko narucio i placa za njihovo izvrsenje. Ali ako nema takvih projekata, sta onda? Kojim poslom se bave naucnici koji imaju posao ali se ne bave naukom? U kakvu nauku se to mesa direktor? Ako bi hteo da se mesa onda bi otpustio naucnike koje nemaju projekat za koga rade. Zar nije tako u svetu o kome pisete?
Препоручујем 5
М
И да нови директор достојанствено представља Институт а не да прави скандале и брука "Винчу" и њене научнике.
Препоручујем 21
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља