уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54

Од етрурске ћирилице до босанских пирамида

Не баве се псеудоисторијом само дилетанти и аматери, већ и аутори петпарачких књига, политичари, али и поједини историчари од заната, каже византолог Радивој Радић
Аутор: Димитрије Буквићчетвртак, 03.01.2019. у 21:00
Брдо Височица с околином, за које се тврди да је заправо комплекс пирамида стар 27.000 година (Фото Википедија)

Можда није далеко дан кад ће ђаци учити да су Етрурци веровали у Перуна, док су босански фараони сахрањивани у пирамидама. Судећи по књизи „Боља прошлост”, то би биле лекције из уџбеника ако би се у њих уврстили актуелни псеудоисторијски „налази” из Србије и региона. У тој недавно објављеној публикацији налазе се текстови седморо релевантних аутора, махом историчара и археолога, који указују на различите примере псеудоисторије.

Било да прибегавају измишљању традиције зарад јефтине медијске пажње, или због конструисања митова намењених „збијању националних редова”, чињеница је да су псеудонаучници са страница булеварске штампе одавно продрли и у поједине научне часописе а на основу њихових „сазнања” настају и докторске тезе. На ту чињеницу у уводном тексту књиге „Боља прошлост” упозорава и византолог Радивој Радић. Псеудоисторијом се не баве само дилетанти и аматери, већ и писци петпарачких књига, јавни делатници, политичари, али и поједини историчари од заната, упозорава за „Политику” овај професор београдског Филозофског факултета.

Истичући да се псеудоисторијом не баве само дилетанти и аматери, византолог Радивој Радић наводи да њој прибегавају и писци петпарачких књига, јавни делатници, политичари, али и поједини историчари од заната. Овај професор београдског Филозофског факултета упозорава и на „неотпорност званичне историографије да покрије пукотине кроз које је псеудоисторија почела да продире и у поједине научне часописе”.

У једном од текстова из књиге, коју је објавила ИК „Еволута”, Александар Палавестра, такође професор Филозофског факултета, анализира тезе о појму „винчанског писма”. Истичући да се покушаји одгонетања тог наводно аутентичног писма заснивају на тумачењима орнамената и знакова урезаних на керамичким артефактима неолитске културе у Винчи, Палавестра указује да су ти орнаменти само изоловани, несистематични знакови. Он наводи да их је и први истраживач Винче Милоје Васић називао маркама, знацима и другим примеренијим именима. У истом есеју се наводе и други начини дешифровања писама других цивилизација на произвољан начин, попут одгонетања етрурских слова уз помоћ ћирилице, на темељу тезе о визуелној сличности два писма. „Метод” оваквог „превођења” се, према Палавестри, заснива на простој примени ћирилице при читању етрурских текстова и превођењу помоћу сличних српских речи.

„Рецимо, ако се прочита ’авлеши’, то личи на ’авлијаши’, што ће рећи – они који живе у истој авлији, значи, комшије”, пише Палавестра, духовито додајући: „Нећемо ваљда ситничарити о томе да је авлија турска реч.” Он наводи да је на тај начин Светислав Билбија „превео” етрурски натпис с именима богова Хада, Персефоне и Гериона (у оригиналу: Aita, Phersipnai, Cerun) као: „Ала сипа жар у Перуна.”

Шта се, међутим, дешава кад професионални историчари донесу погрешне закључке, користећи притом аутентична документа? Одговор нуди текст Мирослава Јовановића (1962–2014), који је такође био професор Филозофског факултета. Он је навео пример двојице научника који су, проучавајући „тршћанску кризу”, Палмира Тољатија и Пијетра Ненија окарактерисали као предводнике могуће „профашистичко-иредентистичке коалиције”.

Иронија је у томе да су Тољатија, лидера Комунистичке партије Италије, и Ненија, првака италијанских социјалиста, прогониле управо фашистичке власти, због чега су готово цео период између два светска рата провели у егзилу. Како је дошло до ове грешке? Јовановић наводи да је спорна синтагма очито преузета из југословенске партијске грађе. Конкретно, у документима КПЈ након 1948. било је уобичајено да се лидери западних комунистичких партија, посебно италијанске, називају фашистима или профашистима јер су оштро осудили КПЈ због сукоба са Коминформом. Овакве омашке настају услед „фетишизације докумената”, под чиме Јовановић подразумева став да само оно што је сачувано у документима представља валидну прошлост, уз пренебрегавање других извора или историјског контекста у којем је архивска грађа настајала.

Као што је археологија у почетку сматрана помоћном историјском науком, у псеудоисторији сличан „посао” обавља – псеудоархеологија. У прилог томе сведочи Данијел Џино, предавач на универзитету у Сиднеју, који се у свом тексту бавио босанским пирамидама. Реч је о „открићу” Семира Османагића, „бошњачког археолога аматера који је живео у САД”, како га назива Џино. Османагић је средином прошле деценије изнео тврдњу да је брдо Височица, заједно с околним брдима око места Високо у централној Босни, заправо комплекс пирамида стар 27.000 година. Иако су и локални и страни стручњаци то одбацили, Османагић је до данас наставио рад на „ископавању пирамида”, оснивањем Фондације „Босанска пирамида Сунца”.

У логотипу те организације, како примећује Џино, садржана је чак и „стилизована” застава БиХ, на којој је троугао искоришћен као симболична представа пирамиде. Иначе, на сајту фондације се, између осталог, може прочитати да је „др Семир Османагић свакако најпродуктивнији светски предавач у области археологије и историје”. Џино упозорава, међутим, да ефекат оваквих псеудоархеолошких подухвата не треба сметнути с ума јер је истраживање међу бошњачким средњошколцима у Мостару показало да 88 одсто њих прихвата „босанске пирамиде” као чињеницу.


Коментари109
44130
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Klingonolog
Vizantolog? Pametnom pseudonaucniku dosta
Мали Ђокица
Не могу да верујем да г. Радивој Радић не зна да су аматер и дилетант иста реч, то јест синоним. Аматер је француска реч која објашњава пријатеља, љубитеља уметности без стручног знања а и дилетант је италијанска реч која исто значи. Друго манисати рад дилетаната коси се са радом г. Шлимана, немачког самоуког проучаваоца Илијаде и Троје коју је и открио, са свим оним фасцинантним открићима. Наравно, његови опоненти још нису пронашли неки други град који би био стара Троја, а она се"сели" од Босне до Београда, али ништа. Негирати Етрурију па и Винчу, то јест њихово писмо, нема смисла све док се не дају упоредно - слова из Винче, Етрурије и старог Рима. Тек онда може да се негира. Шамполион није ништа знао о старо египатском језику и писму али га је дешифровао, уз помоћ неколицине других тумача. Историчарка Бетани Хјуз није аматер али је доказала да је цунами покосио целу Минојску културу, па су се стари Крићани са ДОЊЕ (обале) попели на ГОРЊУ (брдо) и тако спасли. Објасните то.
muris fetahagic
diletant je onaj koji odstupa od neceg sto je pravilno. Diletacija u gradjevini usred pomjeranja terena ,diletanti u pravnom smilslu prestupnici.
Препоручујем 0
Дејан.Р.Тошић
Мали Ђокица@ Историју Етрураца и Речник Етрурски , написао је Римски цар Клаудије у 1 веку. Списи су "изгубљени". Зашто су " неки" списи "изгубљени"за које су сви знали да постоје у време писања а зашто се " неки" списи за које нико није знао у време кад су "писани"да су постојали, појављују у 17 веку на Латинском језику, је јасно и лаику! Али на то питање не може одговор да пружи научна призната историја, већ само Археологија и Антропологија и Лингвистика. Зато је Шанполион лингвистички превео хироглифе са упоредног натписа са камене плоче након споразума о миру између Египћана и Асираца. А Шлиман је читајући Илијаду и Одисеју закључио где треба вршити археолошка ископавања Троје.
Препоручујем 15
Дејан.Р.Тошић
Чињеница јесте да је професор Васић објавио рад 1935 о Винчанском култури са пронађеним артефактима са идеограмима, симболима на артефактима на које се надовезује Старчевачка култура, печат истраживања дао је професор Срејовић са проналажењем Лепенске цивилизација 1965 са артефактима и симболима и идеограмима, професор Србољуб је утврдио старост људских скелета са Лепенском вира на 11500 година у институту у Лондону, професор Пешић је систематизовао идеограме и симболе са артефаката. То су чињенице да на тлу Србије имате најстарију светску цивилизацију са археолошким и антрополошким чињеничним артифактима и симболима, и идеограмима на њима исписаним на глиненим предметима и уклесаним на каменим облуцима. Винчанска музеј је отворен али у њега држава не улаже, локалитет на Лепенском Виру је отворен, али држава не улаже у њега. Српској држави је потребна стратегија проучавања Цивилизације Лепенском вира, Винче и Старчева јер то је најстарија колевка Европске и Светске Цивилизације.
Ilarion
Kako država ne ulaže u muzeje u Vinči i Lepenskom Viru? Oba su pod zaštitom države, delovi Narodnog muzeja. Inače ne možete Srejovića i Vasića stavljati u isti koš sa mistifikatorom Pešićem.
Препоручујем 6
Miroslav
Vidim da Politika ne zeli da objavi mnoge komentare jer se ne uklapaju u njihov smisao vesti ili istine. Pa evo opet cu probati da dam svoj prilog. U tekstu se osporava mnogo dokazanih stvari kao Vincansko pismo, pa se namece pitanje kome treba ovakav tekst posto neumitno izlgeda narucen jer skace sa primera na primer ali isto tako pisac teksta u prvoj recenici misli da zna kada kaze da su piramidama sahranjivani faraoni. U najvece 3 piramide u Egiptu, nisu nikakvi faraoni bili sahranjeni niti su ikada nadjeni bilo kakvi predmeti koji bi ukazali na to a nova proucavanja od strane vise svetskih egiptologa kazu da sigurno nisu bili grobnice.Da ne pominjemo juznoamericke piramide koje su tek cudo ai nikad nisu bile grobnice. Toliko o piramidama i znanju tekstopisca. O profesorima koji zastupaju austrougrasku politicke izmisllotine ne bi da trosim struju.
Početak
Ljudi su odbili da veruju u učenje koje je u Evropi odbačeno tokom 80-ih godina i sada traže istinu jer je očigledno da je legenda o srpskom doseljavanju na Balkansko poluostrvo maliciozna manipulacija u političke svrhe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља