четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28

Како ћемо живети у 2019.

Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсреда, 02.01.2019. у 16:36
Фото Пиксабеј

Еко­но­ми­сти твр­де да не­ма ча­роб­ног шта­пи­ћа, иако је 2018. за при­вре­ду Ср­би­је би­ла нај­бо­ља у прет­ход­них 10 го­ди­на. Оства­ре­ни су ре­зул­та­ти на ни­воу про­се­ка зе­ма­ља цен­трал­не и ис­точ­не Евро­пе. Ту се пре све­га ми­сли на раст БДП и за­ра­да ви­ше од че­ти­ри од­сто, по­ве­ћа­ну за­по­сле­ност од око три про­цен­та, ни­ску ин­фла­ци­ју од око два од­сто и ни­ске ка­мат­не сто­пе, фи­скал­ни су­фи­цит, али и ре­ша­ва­ње про­бле­ма ни­ских кре­ди­та.

– Ме­ђу­на­род­не окол­но­сти за раст при­вре­де Ср­би­је у на­ред­ној го­ди­ни, упр­кос тур­бу­лент­ним по­ли­тич­ким до­га­ђа­њи­ма, за са­да из­гле­да­ју по­вољ­но. У 2019. го­ди­ни оче­ку­је­мо раст БДП од 3,5 до че­ти­ри од­сто, што је не­што спо­ри­је не­го у прет­ход­ној, пр­вен­стве­но због то­га што се не мо­же ра­чу­на­ти на ве­ли­ки по­зи­ти­ван ути­цај јед­но­крат­них фак­то­ра – пре свих раст по­љо­при­вре­де.

Оче­ки­ва­ни раст при­вре­де у на­ред­ној го­ди­ни омо­гу­ћи­ће на­ста­вак ра­ста ре­ал­них за­ра­да по сто­пи од око че­ти­ри од­сто, док би про­сеч­не за­ра­де у еври­ма мо­гле да до­стиг­ну из­ме­ђу 440 и 450 евра. У на­ред­ној го­ди­ни оче­ку­је­мо раст за­по­сле­но­сти два, три од­сто, док ће не­за­по­сле­ност опа­да­ти бр­же због ма­сов­ног од­ла­ска гра­ђа­на Ср­би­је на рад у ино­стран­ство – ка­же за „По­ли­ти­ку” др Ми­лој­ко Ар­сић, професор Еко­ном­ског фа­кул­те­та.

​Због оче­ки­ва­ног ви­со­ког ра­ста до­ма­ће тра­жње про­це­њу­је се да ће де­фи­цит те­ку­ћег плат­ног би­лан­са у на­ред­ној го­ди­ни би­ти при­бли­жно на ни­воу про­шло­го­ди­шњег од око шест од­сто БДП. У на­ред­ној го­ди­ни оче­ку­је­мо да ће се ин­фла­ци­ја кре­та­ти ис­под сре­ди­не циљ­ног ко­ри­до­ра, од­но­сно да ће би­ти ма­ња од три про­цен­та.

– При­ва­ти­за­ци­ја РТБ „Бо­ра” пред­ста­вља је­дан од нај­по­зи­тив­ни­јих до­га­ђа­ја у при­вре­ди Ср­би­је у го­ди­ни за на­ма. Она је зна­чај­на не са­мо за за­по­сле­не, не­го за све гра­ђа­не Ср­би­је чи­ји се по­ре­ски при­хо­ди убу­ду­ће не­ће тро­ши­ти на по­кри­ва­ње гу­би­та­ка и пла­ћа­ње ду­го­ва овог пред­у­зе­ћа. Она је та­ко­ђе ва­жна и за до­ба­вља­че РТБ „Бор”, по­пут ЕПС-а, јер ће лак­ше на­пла­ћи­ва­ти сво­ја по­тра­жи­ва­ња – об­ја­шња­ва Ар­сић.

При­о­ри­тет вла­де у на­ред­ној го­ди­ни тре­ба­ло би да бу­де очу­ва­ње ма­кро­е­ко­ном­ске ста­бил­но­сти, али и про­ме­на еко­ном­ке по­ли­ти­ке у сме­ру под­сти­ца­ња ду­го­роч­но одр­жи­вог ра­ста при­вре­де. Др­жа­ва би ко­нач­но тре­ба­ло да оства­ри на­пре­дак у ре­струк­ту­ри­ра­њу јав­них пред­у­зе­ћа, као и да пре­ста­не да им узи­ма ди­ви­ден­де, ка­ко би ова пред­у­зе­ћа ви­ше ин­ве­сти­ра­ла. 

Да би ове же­ље мо­гле да нам се оства­ре у но­вој 2019. це­ни и Вла­ди­мир Вуч­ко­вић, члан Фи­скал­ног са­ве­та, ко­ји оче­ку­је још јед­ну до­бру го­ди­ну. На­рав­но, уз огра­ду, „уко­ли­ко из­о­ста­ну еко­ном­ски и по­ли­тич­ки шо­ко­ви из окру­же­ња”. То би зна­чи­ло ста­бил­не јав­не фи­нан­си­је, це­не и де­ви­зни курс и не­што ма­њи при­вред­ни раст не­го у 2018. Кључ­но ће би­ти да ли ће­мо бр­же ре­фор­ми­са­ти др­жа­ву, од бо­љег пла­ни­ра­ња и из­вр­ше­ња јав­них ин­ве­сти­ци­ја, до од­лу­ке да се сре­ди­мо у обла­сти­ма где су дру­ги одав­но на­пре­до­ва­ли – плат­ни раз­ре­ди за за­по­сле­не у јав­ном сек­то­ру, за­по­шља­ва­ња та­мо где има мањ­ко­ва и от­пу­шта­ња где има ви­шко­ва, ре­фор­ма здрав­ства и про­све­те, ефи­ка­сни­је ин­сти­ту­ци­је и суд­ство, сре­ђи­ва­ње ло­кал­них фи­нан­си­ја, бр­же при­ва­ти­за­ци­је и пре­пу­шта­ња не­у­спе­шних др­жав­них пред­у­зе­ћа сте­ча­ју.

У го­ди­ни за на­ма мо­же­мо би­ти за­до­вољ­ни при­вред­ним ра­стом не­што ве­ћим од че­ти­ри од­сто, ин­фла­ци­јом од око два про­цен­та, рав­но­те­жом у бу­џе­ту и оба­ра­њем јав­ног ду­га.

– Ве­о­ма су ва­жне и две при­ва­ти­за­ци­је РТБ „Бо­ра” и ПКБ-а, јер се ти­ме отва­ра мо­гућ­ност да пред­у­зе­ћа бу­ду успе­шни­ја и да се сма­ње ри­зи­ци њи­хо­вог по­сло­ва­ња на јав­не фи­нан­си­је. Од ма­кро­е­ко­ном­ских по­ка­за­те­ља, нај­ви­ше за­бри­ња­ва раст де­фи­ци­та у раз­ме­ни са све­том (би­ће ви­ше од ми­ли­јар­ду евра ве­ћи не­го у 2017) и то што у по­гле­ду при­вред­ног ра­ста и да­ље за­о­ста­је­мо за окру­же­њем. То је све по­ве­за­но и с тим што су до­ма­ће јав­не и при­ват­не ин­ве­сти­ци­је и да­ље ни­ске, што по­ка­зу­је да др­жав­на ад­ми­ни­стра­ци­ја и да­ље не успе­ва да ор­га­ни­зу­је ра­до­ве и на­пра­ви и по­пра­ви до­вољ­но пу­те­ва, пру­га, во­до­во­да, ка­на­ли­за­ци­ја, пре­чи­шћи­ва­ча во­да, де­по­ни­ја, већ да се лак­ше упу­шта у ку­по­ви­ну и увоз опре­ме, од но­во­го­ди­шњих укра­са до ави­о­на.

На­кон од­лич­них ре­зул­та­та у 2015. и 2016. го­ди­ни, у прет­ход­не две го­ди­не при­ме­ћу­је се да се си­ва еко­но­ми­ја и да­ље не сма­њу­је. На­град­не игре и при­ја­ве гра­ђа­на не мо­гу да да­ју ре­зул­та­те По­ре­ској упра­ви, јер су по­треб­ни­је те­мељ­ни­је про­ме­не – из­град­ња ка­па­ци­те­та по­ре­ске ад­ми­ни­стра­ци­је кроз за­по­шља­ва­ње но­вих рад­ни­ка, на­ро­чи­то де­фи­ци­тар­них те­рен­ских ин­спек­то­ра, по­ве­ћа­ње за­ра­да за­по­сле­них, ин­ве­сти­ци­је у из­град­њу мо­дер­ног ин­фор­ма­ци­о­ног си­сте­ма.

Ка­да је реч о суд­би­ни пен­зи­о­не­ра, Вуч­ко­вић ис­ти­че, да је пра­ва ште­та што је и на­кон уки­да­ња при­вре­ме­ног сма­ње­ња пен­зи­ја уне­та но­ва не­из­ве­сност и дис­кри­ми­на­ци­ја. Уки­да­ње фор­му­ле за ускла­ђи­ва­ње пен­зи­ја и до­де­љи­ва­ње по­себ­ног по­ве­ћа­ње са­мо нај­ни­жим пен­зи­ја­ма уда­ља­ва­ју пен­зиј­ски си­стем од ле­гал­но и еко­ном­ски одр­жи­вог си­сте­ма. До­бро је што је на­го­ве­ште­но да ће се фор­му­ла по­но­во уве­сти већ у 2019. а он­да се по­ста­вља пи­та­ње за­што је уоп­ште би­ла су­спен­до­ва­на и за­што су нас над­ле­жни ми­ни­стар и на­род­ни по­сла­ни­ци убе­ђи­ва­ли да је то за­ста­ре­ло и пре­ва­зи­ђе­но ре­ше­ње?

Да је про­шла го­ди­на би­ла ре­ла­тив­но успе­шна и да џак Де­да Мра­за ни­је пре­те­жак за све на­ше же­ље у но­вој, сма­тра и Ми­о­драг Зец, проф. на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту. Оства­ре­ни су, ка­же, не­ки ва­жни ци­ље­ви – раст БДП, сма­њен је јав­ни дуг, по­ве­ћан при­лив стра­них ин­ве­сти­ци­ја, сма­њен бу­џет­ски де­фи­цит и пад сто­пе не­за­по­сле­но­сти. На­чи­ни на ко­ји је успех оства­рен пред­мет су рас­пра­ве у јав­но­сти.

– Кључ­не при­мед­бе од­но­се се на кон­со­ли­да­ци­ју оства­ре­ну се­лек­тив­ним сма­њи­ва­њем са­мо не­ких пен­зи­ја и ви­со­ких суб­вен­ци­ја пре­те­жно стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. Нај­ве­ћи про­бле­ми ве­за­ни за си­стем оста­ли су не­ре­фор­ми­са­на др­жа­ва, јав­на пред­у­зе­ћа и јав­не слу­жбе (здрав­ство, про­све­та...). Фи­скал­на кон­со­ли­да­ци­ја и ад хок ин­тер­вен­ци­је су под­ри­ле те­ме­ље ста­бил­но­сти, пред­ви­дљи­во­сти и ефи­ка­сне одр­жи­во­сти пен­зи­о­ног си­сте­ма. Ако пен­зи­ја ни­је по­сле­ди­ца упла­та и ако вла­да мо­же уред­ба­ма да од­ре­ђу­је ко­ме ће и ко­ли­ко да­ти он­да се мо­же оче­ки­ва­ти уру­ша­ва­ње ПИО си­сте­ма у бу­дућ­но­сти – оце­њу­је Зец.

И са­да се упла­ћу­ју до­при­но­си на ми­ни­ма­лац, а пла­те се да­ју у ке­шу рад­ни­ци­ма, а до­бит пред­у­зет­ни­ци­ма. Со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку тре­ба одво­ји­ти од пен­зи­ја, на­пра­ви­ти со­ци­јал­не кар­те и то ре­ша­ва­ти одво­је­но. Уко­ли­ко се на­пу­сти пред­ви­див и ста­би­лан си­стем би­ће ка­жње­ни они ко­ји су пла­ћа­ли, а на­гра­ђе­ни они ко­ји су из­и­гра­ва­ли за­кон. На­жа­лост, код нас је из­гле­да „рен­та­бил­ни­је“ кр­ши­ти не­го по­што­ва­ти за­кон (ди­вља град­ња, рад на цр­но…)

При­о­ри­те­ти вла­де би у том сми­слу тре­ба­ло да бу­ду, ка­же Зец, ре­фор­ма др­жа­ве, јав­них пред­у­зе­ћа и јав­них слу­жби, суд­ства….

 За еко­но­ми­сту проф. др Ју­ри­ја Ба­је­ца нај­ва­жни­је је што је у го­ди­ни за на­ма очу­ва­на ста­бил­ност ја­вих фи­нан­си­ја уз со­ли­дан при­вред­ни раст. Нај­ма­ње је ура­ђе­но на ре­фор­ми јав­ног сек­то­ра и си­сте­мат­ској по­др­шци до­ма­ћем при­ват­ном сек­то­ру. И да­ље за­о­ста­је­мо у од­но­су на дру­ге, ка­да је реч о ефи­ка­сном функ­ци­о­ни­са­њу тр­жи­шних ин­сти­ту­ци­ја и вла­да­ви­ни пра­ва.

– За­кон о по­ре­клу имо­ви­не, ко­ји би тре­ба­ло да се до­не­се, не вре­ди до­но­си­ти ако не по­сто­ји на­ме­ра да се спро­во­ди и да се без из­у­зет­ка од­но­си на све. Мно­го то­га је мо­гло да се ура­ди и са по­сто­је­ћим за­кон­ским ре­ше­њи­ма. Кључ­на је по­ли­тич­ка во­ља, а ње до са­да ни­је би­ло. При­о­ри­тет Ср­би­је тре­ба да бу­де мо­дер­ни­за­ци­ја при­вре­де и свих функ­ци­ја др­жа­ве.

Де­да Мра­зе, мо­жеш ли ти све ово?

 


Коментари8
9b5e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Борис
Као и до сада.
може да бидне
Како? Како може да се живи у "златном добу"?
Sinisa Stojcic
kao 1947.ili 1958.ili 1992.g
Milovan
Хвала на питању ,никако.
ivan
Ako dode do svetskog rata nikako.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља