четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49
НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ

Ако би могло да се бира онда веће плате и што мање посла

И романтика је убијена у епохи транзиције. Не само да бежимо од брака и љубави, него нећемо ни да радимо. Свега 13 одсто испитаника у 2019. години жели да нађе посао
Аутор: Александар Апостоловскисреда, 02.01.2019. у 16:12

Кад човек погледа традиционално новогодишње истраживање „Политике” и „Фактора плус”, помислио би да наш народ пуца од здравља. Наиме, нико од учесника анкете није пожелео да буде здрав. Али то је погрешан утисак, јер је питање избачено из анкете. Подразумева се, наравно, да је то највећа жеља, па би свако истраживање, из године у годину, личило једно на друго.

Али и без тог питања, новогодишње жеље се у односу на прошлу годину нису промениле. Највише грађана Србије, дакле, сања већу плату, одлазак на летовање, потом куповину кола и добитак на лутрији, што ће рећи да им ништа од тога није испуњено у години на измаку. Можда треба да много више верују у Деда Мраза?

Биће ипак да су људи у праву. Са већом надницом, осунчани, у новим колима и још шест милиона евра на лотоу, ко би могао да се разболи? На самом дну приоритета је, опет, склапање брака. Свега осам одсто испитаника жели да се бућне у брачне воде. Народ је увек у праву и размишља рационално. Ако му се, некад, испуне четири жеље, ваљда ће лакше да пронађу себи жену или мужа. Или су се већ сви поудавали и поженили? Да јесу, не бисмо имали толики проблем с белом кугом. Хоће ли, онда, помоћи државни интервенционизам у прављењу беба? Тешко, јер само 14 одсто жели принову.

Можда због тога што грађани и грађанке треба да се заљубе. И романтика је убијена у епохи транзиције. Не само да бежимо од брака и љубави, него нећемо ни да радимо. Свега 13 одсто испитаника у 2019. години жели да нађе посао. Додуше, не треба бити превише строг и људе на прву лопту оптужити да су ленчуге. Из неколико разлога. Или је толико смањена незапосленост, или хоћемо да радимо, али не у Србији. То ћемо сазнати ускоро, када Немачка отвори капије нашем радном човеку. Тада ће да порасту плате анкетарима. Мораће да лове испитанике по шумама и горама, како би истраживање било уопште могуће.

Анкетари ме нису пронашли, али сам се препознао као просечни испитаник. Плата ми није већа, море сам видео на два дана, и даље возим кола која се ближе пунолетству, па ми је једина шанса да остварим неку од прве три жеље – добитак седмице на лотоу. Иако је већа шанса да у овим годинама заменим Николу Јокића на месту центра у Денверу него да ојадим Лутрију Србије, и даље се упорно коцкам са државом. Срећом, држим се државног бубња и избегавам приватне кладионице. Ко ће да прати финску трећу хокејашку лигу? Брине ме још нешто. Некада је Слоба говорио: „Ако не умемо да радимо, умемо да се бијемо.” Данас се може рећи: „Ако нећемо да радимо, хоћемо да се кладимо.” Некада смо производили тракторе и комбајне, а данас тикете. За власнике кладионица, то су хартије од вредности, за играче – хартије од илузија.

Можемо бар да сањаримо и тешимо се, што није тако лош знак. Наиме, не напушта нас оптимизам. На питање како процењујемо да ћемо живети у 2019. години у односу на протеклу, 48 одсто анкетираних предвиђа да ће живети исто. Они су оптимистични скептици. Док 20 одсто њих верује да ће им бити мало боље, 14 процената задовољно трља руке и предвиђа знатно боље дане од оних у 2018. Дакле, то су они који су решили транзициону Рубикову коцку, увезену с Кипра. Тек осам одсто мисли да ће живети знатно горе. Они су вероватно већ на граници с Немачком.

Шта ми је, дакле, чинити? Стан ми не треба, довољан ми је и овај који имам. Купљен је, наравно, на кредит, који ћу отплаћивати до пензије. Извесно је, као и прошле године, да ће ме и даље прогонити ноћне море због мора. Нисам, међутим, толико луд да бих узео нови кредит како бих се осолио. Колика год да ми је плата, она је мала, нарочито за оне попут мене, који су узели стамбене кредите у време када су камате биле зеленашке. Утеха је да банке не шаљу батинаше с моткама како би наплатили ризичне кредите, али са стварањем картела судских извршитеља, ствар му дође на исто. Унутрашњи органи остаће вам на свом месту, али ентеријер вашег дома изгледаће другачије. Остаћете без намештаја, телевизора, компјутера и беле технике. Да не помињем здравље, нема га ни у анкетама.

Власници станова који су се задужили у швајцарцима вероватно нису пропитани, јер да јесу, сигурно би се у одговорима нашла и жеља да се Свевишњи коначно спусти на земљу. Што је тешко очекивати, јер је и он свестан да нема много шанси да победи банке.

Ако, којим случајем, ово име више не видите у новинама, то неће значити да сам нешто забрљао. Тако ћете знати ко је опељешио државу на коцки.

 


Коментари15
51144
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Panic
Porazno saznanje za autora ovog članka je da većini komentatora treba nacrtati da je ceo članak šaljiv, satiričan, uključujući i anketu. Odmah su "skočili sa svih strana sveta" da proglase za lenjost što nekome nije svejedno da argatuje mesec dana za bednih 200-300 eur nedostojne nadnice. E pa autore takvih "komentara" željno iščekuje srpska Unija poslodavaca da im budu PR-ovi. Naravno volonterski!
MK
Nije srpska ekonomija tek tako tu gde jeste, ma sta mi pricali nisu fabrike propale zbog politicara vec zbog radnika, ako neka fabrika nije sposobna da za 50 godina lansira na trzistu neki svoj proizvod tu politika ne moze pomoci.
Боривоје Банковић
Логично. Баш тако, највећу млекару у Јужној Србији купила је фирма која држи монопол, демонтирала нове линије за производњу и пребацила их у своје погоне на другим локацијама, а раднике отпустила. И тако је та фабрика, која је у тренутку продаје монополисти одлично пословала, пропала због радника који нису способни да пласирају свој производ на тржишту.
Препоручујем 34
Sinisa Stojcic
Da odem sto dalje
Sinisa Stojcic
ortodoksna glupost,americki doktor nije zadovoljan platom,nista smesnije nisam cuo
Anka
Znaci, sad je dokazano. Srbi nece da rade. Kad vam ja to kazem, vi se ljutite. Za vasu utjehu, tako je na cijelom Balkanu. U kapitalizmu ko ne radi, taj crkava, i nitko za njega ne mari. Dobili ste Ono sto ste trazili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља