среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:32

Монографија о историји цркава у племену Дробњак

Аутор: Новица Ђурићпетак, 28.12.2018. у 22:00
Једна од цркава у Дробњаку (Фото Приватна архива)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Деценијама су у Црној Гори објављиване монографије о великим биткама и револуционарима Народно ослободилачке борбе, угледним сликарима, о градовима а ретко о верским знаменитостима. Такву праксу прекинуо је публициста и историчар Томаш Ћоровић из Шавника објављујући вредну монографију „Црква у Дробњаку” у којој је похранио бројне списе, предања и приче о животу цркве у племену Дробњак.

Ћоровић је монографијом обухватио настанак храмова на дробњачком тлу почевши од Цркве Светих апостола Петра и Павла у Никшићу која је из преднемањићког периода и била саборни храм племена Дробњака и Никшића, преко цркава и манастира пре турске окупације – Подмалинско, Бијела, Пошћење, Придворица, Петњица, Косорићи, Дубровско, Тушиња, па све до данас.

Према речима Ћоровића у Дробњаку никада није било друге вере осим хришћанске, православне, јер се „Дробњак успео одупрети исламизацији”.

Парох шавнички Драженко Ристић каже о монографији да „сада можемо представити свету оно што имамо, а имамо заиста много”, док је за књижевника Јанка Јелића монографија „написана за сва времена”.

У поводу ове књиге протојереј ставрофор Слободана Зековића, старешина храма Свети Јован Владимир у Бару, каже да је за цркву био најтежи период „време грађанског рата 1941–1945, као и период комунистичке владавине”.

„Већ на почетку рата убијен је на Жабљаку прота Богдан Церовић са сином јединцем, а почетком 1942. у Шавнику мученички је убијен свештеник Ново Делић са још 22 страдалника. Крајњи биланс страдања цркве у Црној Гори од комуниста је преко 120 убијених свештеника на челу са митрополитом Јоаникијем Липовцем, а настављено је и после рата”, речи су свештеника Слободана.

Аутор монографије Toмаш Ћоровић каже да овом монографијом жели да подстакне истраживаће на нова дела.

„Ми припадамо историјском народу, српском и православном. Нажалост, данас жели да се створи неки нови народ одричући се своје вере, прошлости, епике и гусала”, поручује Ћоровић. „Свака кућа без темеља није дуга века.”


Коментари5
59740
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бата Ваљево
После књиге о Шавнику још једно драгоцено дело Томаша Ћоровића, драгоцена инспирација и за нове генерације да без познавања властите историје нема ни стварања примерне будућности.
Џеронимо
Будућност је у племенима!
Ranko M.
Da, "svaka kuca bez temelja nije duga vijeka",a Drobnjaci, Rovci i Moracani, kao i mnogi drugi, postavili su temelje Srpstva i Pravoslavlja na crnogorskom prostoru. Ti temelji, odolili su svakoj najezdi na Srpstvo do sada, a odoljece sigurno i ovoj poslednjoj. Rovci, Moracani a posebno Drobnjaci izneli su najveci teret "Mojkovacke bitke" i herojski branili odstupnicu srpskoj vojsci na Bozic 1916.godine, uz ogromne zrtve. Ali, to nisu bili danasnji "Montenegrini", koji sa tim Crnogorcima-Srbima, nemaju nikakvih duhovnih dodirnih tacaka. Potomci Mojkovackih junaka i danas su na "braniku Srpstva" u Crnoj Gori. I dok je njih, bice i Srba i zvonice "Pravoslavna" zvona na pravoslavnim Svetinjama u Crnoj Gori. I zato, kao sto Srbija pomaze Hilandar, Srbe na KiM-u i u RS, morala bi naci vise razumevanja za Srbe u Crnoj Gori. Jer, njihov opstanak kao i opstanak Srba na KiM, u dobroj meri zavisice od pomoci i razumevanja Srbije. Oni su poslednja "linija odbrane" Srpstva u Crnoj Gori.
Mladen Mladenović
Nadajmo se da će biti tako, iako je tanka linija između pomoći Srbije svom narodu i toga da takvu pomoć Crna Gora smatra miješanjem u unutrašnje stvari. Najgore je što nam status kao naroda nije definisan tako da smo ni na nebu ni na zemlji. U suštini smo nigdje, idealno pozicionirani da nas vlast gazi kako joj se prohtije. Srbija bi mogla da pomogne na način da ujedini i okupi sve srpske partije u Crnoj Gori tako da imamo jasno definisane svoje predstavnike, a ne da se oni svađaju i optužuju međusobno stvarajući ne znam ni sam koliko stranaka. Tako da ne znaš ni koga da izglasaš da te predstavlja. Za oba ova pitanja, nije potreban novac, već samo dobra volja i spremnost da se radi u najboljem interesu za srpski narod u Crnoj Gori. Inače nam prijeti nestajanje i sve manji procenti naroda koji će se izjašnjavati kao srpski i govoriti srpskim jezikom. Da je trećina poslanika u Skupštini Crne Gore iz srpskih stranaka, bilo bi lakše izboriti se sa ovakvom anti-srpskom vlašću. Pozdrav!
Препоручујем 11
Sofija
Sigurna sam da ce pomoci i drzava i narod u Srbiji. Neka je Bog u pomoci dobrom srpskom narodu. Hvala van na lepom komentaru i autorima monografije i Politikinog teksta , takodje hvala.
Препоручујем 46

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља