понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:45
МИЛОВАН МИЋА СТОЈАНОВИЋ, ТИТОВ КУВАР

Српске рецепте уписао у светску литературу

Данас у 83. години и даље кува, а једина жеља му је да објави књигу српских специјалитета који би били везани за јела од намирница препознатљивих за регионе Србије
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељсреда, 02.01.2019. у 11:00

Кувао је две и по деценије за Тита, најпознатије светске државнике и званице које су долазиле у посете председнику Југославије. Његове специјалитете пробали су Индира Ганди, цар Хајле Селасије, Ричард Никсон, Брежњев, Гадафи, Елизабет Тејлор, Софија Лорен, Рокфелер…Кувар Мића Стојановић за „Политику” прича како је „скувао историју” и колико је учинио за српску гастрономију.

– Био сам професор у школи и државни кадар, где год треба ишао сам. Било да је реч о побуни рудара, отварању ауто-пута, бања или хотела на хрватском приморју. Отворио сам и први ресторан у згради „ Политике” – каже наш саговорник.

Од 1956. па до 1980. године Мића Стојановић био је уз Тита увек кад је примао госте. Пратио га је свуда – на Брионима, Брду код Крања, путовањима по свету и припремао му специјалитете у „Плавом возу”, на броду, авиону. Обишао је 72 земље на својим кулинарским путовањима. На питање шта је Тито волео да једе, каже – све.

– Уживао је у храни и пићу. То је био човек који је знао да ужива у свему. Чак и када му је лекар препоручивао лаганију храну, није се устручавао да уђе у кухињу и  затражи  два-три залогаја кобасице – присећа се Стојановић.

Данас, у својој 83. години, док пребира по прошлости, својим највећим успехом сматра то што је рецепте српске кухиње увео у светску литературу и створио, како каже, око 200 нових јела која се раније нису служила у домаћим ресторанима.

– Када сам почео да радим, у светским лексиконима било је само неколико српских, односно тадашњих југословенских јела, и то сарма, подварак, попара, ђувеч… Тада сам дошао на идеју да осмислим рецепте и дам им српска имена. Осмислио сам их бар стотину која су, по именима, посвећена нашим крајевима, владарима, писцима...

Једно од најпознатијих је свакако „карађорђева шницла”, која је први пут направљена 1956. у ресторану „Голф” у Београду. Мање је познато да никада није успео да је патентира. Са друге стране, у региону постоји много сличних специјалитета и својатања, различитих рецепата.  Његова „карађорђева шницла”, каже Стојановић, специфична је по томе што је њен јединствени састојак – кајмак.

– У 90 одсто ресторана се „карађорђева” спрема по мом рецепту. Не знам зашто ми није дозвољено да је патентирам, а пробао сам више пута. Као да се плаше да ћу да забраним да је други припремају. То сам желео, не због новца, већ зато што желимо да се поштује рецептура. Рекли су ми да то није могуће, јер  је то „уобичајени назив за уобичајену ствар” – прича Стојановић и показује оригиналан рецепт – документ са такмичења који потврђује да је управо он осмислио и први пут представио ово јело под називом шницла „карађорђе“.

Како објашњава, овај специјалитет настао је тако што је стални гост ресторана у то време била спикерка Радио Београда, иначе Титова снаја Тамара Броз. Често је наручивала „кијевски котлет”, међутим, једном приликом није имао све састојке за то јело, па је морао да се снађе. У шницлу је ставио кајмак, уролао је, украсио у облику „карађорђеве звезде” и послужио гошћи.

– Питала ме како се јело зове и у тренутку сам смислио – шницла „карађорђе” – додаје Стојановић.

На питање од ког меса се по том рецепту припрема овај специјалитет, наш саговорник каже да би изворно требало да буде шницла од телећег бута, али да се због поштовања различитих религија могу користити све врсте меса.

– Рецепт каже да иде 200 грама најфинијег меса за шницле. Било ког, а најбоље је од филеа који је најмекши и нема жиле – каже он и додаје да је данас у ресторанима проблем што се служе преобилне порције, а ни намирнице више нису исте као некада. Због тога је и куварима теже, јер није једноставно имати стално исти квалитет намирница које се припремају.

Иначе, осим „карађорђеве шницле” Мића Стојановић је осмислио и „његошев стек” медаљоне „ањели”, „смедеревско ђуле”, „опленачке или шумадијске палачинке”, „гружанску кромпир-чорбу”, „Титово јело” и многе друге специјалитете

Писац књиге интригантног назива –  „Како сам скувао историју” и даље је активан у кухињи у свом земунском ресторану у коме се служе искључиво традиционална јела. Кулинарска умећа радо дели са онима који желе да уче овај све популарнији занат. Жеља му је да објави књигу српских рецепата који би били везани за јела припремљена од намирница препознатљивих за различите регионе Србије.


Коментари4
c6e0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Pogaca seljacka(bez kvasca) ide cesto kod nas u Ameici, kacamak svake nedelje ujutru, Kinezi vole nase sarmnmice sa zeljem i nase torte, Rusi isto, Amerikanci isto. Mi americku hranu nismo okusili nikad u restoranu, a i onako. Onda ide proja sa kupusom cesto. Sutlijas(I oni prave sutlijas, ali mi nas jedemo), pa musaka(fala turcima), PASULJ. E to je nenadmasno. Pa pilav(isto jelo imaju i u Etiopiji, isto se zove i isto se pravi). A ovi neka uzivaju u Meku gde ima i za manje od dolara da se nedje hamburger.
pitanje
Meni sarma poslednji put uopste nije uspela..jer sam kiseli kupus drzala u vodi u frizideru jedan dan posto sam je kupila ..kupus nije bio dovoljno kiseo i sa tom vodom je izgubio potrebnu kiselinu..inace ne volim kad se u meso za sarme ili punjene paprike stavi i malo slanine ..ne prija..a drugima prija, zavisi. Da li g. Stojanovic moze nesto da kaze o mediteranskoj kuhinji koja je odlicna lekai je preporucuju i sl. ali nije za zimske uslove..sta da kuvamo zimi za porodicu da bude dovoljno energije da se radi ceo dan i hoda po hladnom vremenu i vetru? ili u vreme posta za muski deo domacinstva koji je uvek gladan i stalno otvara frizider i kabinete..(pa nije frizider pozoriste, sta moze da bude novo ..neki jedu svaki dan po ceo dan a ne poznaje se ..)
Mihajlo-Bačka
Želim da unesem malu ispravku u prethodni komentar. Uzeo sam u ruke džepno izdanje “ PATIN KUVAR” -naši specijaliteti od Ljubice Nenadović( kćerke Spasenije-Pate Marković).To nije platneni kako sam rekao, već meki povez,zato je bila jevtina. Knjiga je veličine 11,5x18 cm.Izdanje BIGZ-1973.Piše još: cena 8 dinara.Znači da je to bila cena bilo gde u Jugoslaviji, sa namerom, da što širi krug zainteresovanih to može, i da kupi.
Mihajlo-Bačka
Poštovani Milovane, imam jedno pitanje i jedan predlog za Vas. Pitanje: već više godina imam Vaš recept za sarmu, ali nikad nisam isprobao.Tamo piše, da se kuva 2 sata, sutra 3 sata -treći dan se podgreva i jede- ne dodaje se više vode.Zašto kuvati u nekoliko faza, kada moja, kuvana 2,5 sata na tihoj vatri dosta dobra, istina sutradan, podgrevana možda još i bolja?I da li se kuva u pećnici? Predlog:knjiga ispred Vas liči mi na neko ekskluzivno izdanje, što verovatno neće moći da kupi širi krug interesenata. Nekada čuveni Patin kuvar, je doživeo džepno izdanje, “Mali Patin kuvar”, u platnenom povezu, koji su mnogi kupili, i ja ga imam i koristim.Razmislite o ovom predlogu.To ne znači da neću kupiti onaj veliki.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља