Председник Србије Александар Вучић сугерисао је влади да 417 милиона евра, добијених од компаније „Ванси ерпортс” за концесију Аеродрома „Никола Тесла”, држава употреби за враћање „старих кредита и дугова”. Али је додао и да су већ почела трвења како ће тај општи приход, који није урачунат у буџет, бити потрошен.
Уколико новац од концесионе таксе оде за дуговања, то би значило да је влада, осим председника Србије, послушала и Међународни монетарни фонд, који је и у претходним аранжманима саветовао да се вишак у буџету усмери баш у те сврхе.
У Министарству финансија за „Политику” кажу да ће део новца бити искоришћен за враћање старих дугова, а део за капиталне пројекте.
– Јавност ће бити благовремено обавештена о којим је пројектима реч – одговарају на питање да ли постоји план који би инфраструктурни пројекти могли да буду финансирани овим новцем.
Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, такође нема конкретан предлог. Она очекује да део буде употребљен за инфраструктуру, будући да такво улагање подиже привредни раст, али је гостујући на РТС-у нагласила да ће се о томе разговарати у Влади Србије.
Уговор са концесионаром потписан је 22. марта и од тада се знало да ће француски „Ванси” уплатити 501 милион евра једнократне накнаде, тако што ће у републички буџет отићи 417 милиона евра, док ће остатак од 84 милиона евра припасти малим акционарима. Концесиона накнада уплаћена је прошлог петка, а новац ће бити доступан у наредна два месеца. Нејасно је зашто за све ово време није направљен јасан план како ће те паре бити потрошене.
Економиста Љубомир Маџар подржава предлог да новац од концесионе накнаде треба да буде употребљен за отплату дугова. Наше учешће јавног дуга у БДП-у је око 55 одсто, што је још прилично високо за земље нашег ранга.
– За инфраструктуру смо узели скоро четири милијарде евра кредита код међународних банка, али држава није успевала благовремено да повуче тај новац и употреби га. Нема сврхе додавати још новца за инфраструктуру када није потрошено ни оно за шта плаћамо камате и пенале – каже Маџар.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, такође се слаже да најпре треба вратити скупе кредите који су узимани по каматама од око пет одсто. Иако је председник Србије рекао да новац који је „Ванси” уплатио није урачунат у буџет за 2019, професор Савић каже да влада може да пронађе начин како ће сервисирати те зајмове, јер јој грађани сигурно неће замерити што враћа старе дугове.
Новац од концесионе накнаде никако, према његовом мишљењу, не треба да се користи за смањење пореза, јер, како каже, нико још није доказао да ће смањење пореза за један проценат умањити сиву економију.
– Пре сам за то да део новца оде у инфраструктуру. Треба убрзати изградњу Коридора 11, да нам се не би догодило да га градимо дуго као Коридор 10. Новац би могао да буде употребљен и за изградњу ауто-пута ка БиХ. Ти путни правци важни су нам због становништва, али и због трговинске размене – сматра Савић.
Ако део новца буде употребљен за инфраструктуру, држава би могла да надокнади шансу за повећање привредног раста, коју је пропустила креирајући буџет за 2019. Павле Петровић, председник Фискалног савета, пре неколико дана је на научном скупу посвећеном економској политици за наредну годину оценио да је држава пропустила прилику да повећа инвестиције у путеве, пруге и животну средину за 300 милиона евра (за колико је створен фискални простор због смањења камата и гаранција за јавна предузећа). Ако би издвајање за путеве и пруге било увећано за 0,5 одсто БДП-а (са предвиђених 3,1 на 3,6 процената БДП-а), стопа привредног раста била би око четири одсто, уместо 3,5 процената, колико је предвиђено буџетом за 2019. годину, јер се улагања у инфраструктуру вишеструко исплате. Пораст инвестиција доводи до снажног раста БДП-а, смањења незапослености, повећања запослености и раста привредне активности. Што се не може рећи за повећање јавне потрошње преко плата и пензија – образложио је Петровић.
Дакле, ако део новца од концесионе накнаде буде преусмерен у инфраструктуру, ево које би пројекте држава могла да кандидује, односно за које још није уговорено финансирање: ауто-пут Београд–Сарајево, од Сремске Раче до Кузмина, вредан 250 милиона долара, део Моравског коридора, који ће коштати око 800 милиона евра, или Фрушкогорски коридор, процењен на око 500 милиона евра.
Не би било добро да се понове грешке из прошлости, када је 1997. године 51 одсто „Телекома” продато италијанском СТЕТ-у и грчком ОТЕ-у, а новац потрошен за исплату пензија. Сума није била мала – 1,5 милијарди марака (922 милиона долара).
Ни паре од продаје „Мобтела” (1,5 милијарда евра) нису боље искоришћене. Део новца отишао је на враћање дуга ММФ-у од 900 милиона долара. Направљен је Национални инвестициони план, али није остварена ниједна капитална инвестиција.
