среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Обновљена два века стара црква у Чоки

Рестауратори су готово до пред Божић радили у Римокатоличкој цркви Светог тројства обнављајући зидно сликарство једног од најзначајнијих сликара Аустроугарске монархије
Аутор: Александра Исаковуторак, 25.12.2018. у 21:30
Реконструкција цр­кве у Чоки (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Суботица – На божићно јутро верници у Чоки крочиће под рестауриране сводове Римокатоличке цркве Светог тројства. Погледом ће прелетати преко освежених боја, обновљених зидних слика и украсних детаља које сада први пут виде у изворној лепоти јер су пре тога деценијама пропадали до границе потпуног нестајања.

Ово је трећа година како Горан Болић и мр Александра Јефтић, рестауратори Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице, са сарадницима обнављају масивно и вредно здање изразите лепоте. Овог децембра температуре су биле већ у дубоком минусу када су последњи пут превукли четкицом враћајући сјај сликама старих мајстора.

„Радили смо у више фаза што је било условљено тешким оштећењима у унутрашњости цркве, као и начином финансирања, јер посао на обнови, свих ових година одвија се уз подршку Министарства културе. Зидна декорација Цркве Светог тројства је изузетно класицистичко дело великих површина и захтевних детаља. Због лошег стања у којем се налазило, приступ конзерваторско-рестаураторским радовима је врло сложен и захтева велику професионалну посвећеност”, каже за „Политику” Горан Болић.

У мањим местима, као што је севернобанатска општина Чока са нешто више од четири хиљаде становника, храмови су места окупљања, неформални центар и његова средишња тачка, па се и њиховом обновом чува како историја, тако и заједница која се око ње окупља. Римокатоличкој цркви Светог тројства је, судећи по лепоти и величини, ту улогу још пре више два века наменио њен градитељ Лајош Марцибањи. Летописи бележе: 1783. богати племић Лајош Марцибањи од Бечке коморе тражи дозволу да оснује плебанију и стан за учитеља. Наредне године подигнута је капела која је недовољна да прими све вернике. Зато је 1803. године постављен камен темељац за градњу цркве, а ктиторство, након смрти Лајоша, настављају синови Леринц и Јанош. Након пет година црква је подигнута и Леринц одлази у Беч где купује слике, мобилијар, и црквене ствари потребне за одржавање служби.

Није се штедело ни на градњи, ни на уређењу цркве. Репрезентативан спољни изглед, надопуњен је богатом барокном пластиком и ритмом лукова и сводова у унутрашњости храма. Сликарски радови изведени су у духу најбољих барокних остварења, а у студији коју је урадио Међуопштински завод за заштиту споменика културе, наводи се да се сликарство приписује радионици Паула Трогера, професора бечке академије и једног од водећих сликара монархије с почетка 18. века.

Рестауратори Александра Јефтић и Горан Болић пажљиво су, радећи три године заредом на ентеријеру цркве, сачували сликарство Цркве Светог тројства као споменика културе од изузетног значаја. Кажу, посао је био мукотрпан, и због величине самог објекта и површина које су захтевале санацију, као и због степена њиховог оштећења. Међутим, обнова још није окончана.

„Преостала је последња фаза која обухвата радове на зидној декорацији трећег травеја (средишњег дела цркве) и хора. Споменички значај здања превазилази могућности ове мале заједнице и надамо се да ће и наредне године министарство наставити да финансира обнову Цркве Светог тројства како би јој у потпуности вратили првобитни сјај”, наводи Болић.


Коментари2
72792
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Mihaljo-Backa, vrlo dobar komentar. Kao da se stide da pisu o novcu, nasi novinari (i uopste Srbi), ne navode ko je, kada, koliko i kako investirao u projekte. I naravno, posle se cudimo gde su neki novci isparili.
Mihaljo-Bačka
Lep primer kako se i pored toga što nema dovoljno para, za jedan verski objekat( koji ne služi za potrebe svakog građanina čak ni u tom mestu) ipak se nađe:"надамо се да ће и наредне године министарство наставити да финансира обнову Цркве Светог тројства ".Meni u ovom tekstu nedostaju dva podatka.Koliko je sredstava uložilo naše ministarstvo do sada i prema proceni koliko još treba sredstava i koliko je sama crkva učestvovala i koliko je sam Vatikan tome doprineo.Pozdrav od penzionera.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља