субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40
ПОГЛЕДИ

Социјалисти, где сте

Аутор: Бошко Јакшићсреда, 26.12.2018. у 18:00

„С...” – реч је упркос многим анатемама преживела велике идеолошке промене, па се очекивало да ће реформисани и осавремењени социјалисти и у новом поретку наставити да заступају интересе радника и да се боре за социјалну правду. Времена глобално растућих социјалних неједнакости какве су постојале за време капитализма у 19. веку, драматично неправедне расподеле богатства и општег осиромашења које угрожава опстанак средње класе требало би да буду највећи изазов социјалистима. 

Шанса је ту. Френсис Фукујама сматра да због постојећих дебаланса социјализам не само да може да се врати већ треба да се врати. И док Европа трага за одговорима како да узврати на продор деснице која умешно користи времена кризе, српски социјалисти подлежу популистичком духу који је инфицирао континент и уселио се у овдашњи политички живот.

Копни политичка етика стварана у временима Димитрија Туцовића који је живот посветио борби за грађанске слободе и радничка права, за социјалну правду. Где су данас српски социјалисти? Кога штите и чије вредности бране? Социјалистичка партија Србије се загубила у сазвежђу разних странака левог центра које су давно заборавиле да се боре за идеје оснивача социјалистичког покрета у Србији. Створен је вакуум у коме је Покрет социјалиста статистичка грешка која постоји само да би њен лидер мењао министарске фотеље, док је Левица Србије на мети само зато што заступа опозиционе ставове. 

Где су социјалисти да, сем „плавих радничких оковратника”, стану у заштиту „белих оковратника” администрације или власника малих бизниса који су традиционални ослонац средње класе? Годинама немо посматрају како та класа нестаје. Како штите раднике? Требало би да на свим нивоима агитују за сигурност радног места, а уместо тога бране политику којом се страни инвеститори награђују субвенцијама за свако радно место које се мери хиљадама евра? Да ли се боре за једнака права код потписивања радних уговора? Шта имају да кажу на податак да се 80 одсто закона везаних за рад мења у складу са захтевима – послодаваца?

Где је странка чији је „програм по мери обичног човека у коме је плата кључна реч” када јавно треба стати на страну оних који протестују због неисплаћених плата – од нишких радника и лесковачких текстилаца, преко радника „Гоше” и суботичких произвођача вагона, до српских просветара, пензионера и мама? Колико су се посланици социјалиста ангажовали око нацрта закона о штрајку, реплици закона из 1996, по коме штрајкачи немају право на зараду током штрајка, већ само на уплату доприноса? 

Савезништво са синдикатима некада је било свети грал социјалиста. Туцовић је настојао да створи модерне радничке синдикате који би се борили за већа радничка права и боље услове рада. Данас се учинак социјалиста своди на подршку фрагментацији синдиката на 24.000 организација, што свим властима олакшава манипулацију. 

Имају ли социјалисти неке своје „Радничке новине” које ће помоћи да се радници боље упознају са својим правима, а не недељник у власништву социјалисте са томпусом који служи за обрачун са опозицијом? Туцовић је сарађивао са Владимиром Иљичем и Розом Луксембург. С ким данас они комуницирају? Левица по дефиницији води рачуна о равноправности нација. Лидер СПС-а брани колевку пролетерског интернационализма – Русију – али пречесто предводи конфликте са нацијама у суседству. 

Енергија отуђених социјалиста троши се на – учешће у власти. 

Странке могу да на изборима пролазе боље и лошије, да програме прилагођавају стално мењајућој реалности, али не смеју да изгубе сопствену бит. Могу социјалисти да буду у овој или оној коалицији, али су обавезни да се боре за сопствене ставове које би уградили у политику владе. 

Показало се да су током година пронашли неке нове лидере, али су изгубили себе. Део идентитета загубљен је уласком у „историјски споразум” са демократама који су, као и они, заборавили за чија права треба да се боре као партија социјалдемократске провинијенције. Потом су контролни пакет ковертирали напредњацима, странци десног центра.

Пропустили су да науче лекцију од Бориса Тадића који је кохабитацијом са Војиславом Коштуницом – и он само зарад власти – урушио идентитет ДС-а претварајући странку либералне оријентације у сателит који кружи око националистичке планете ДСС. Бирачи цене аутентичност чак и када њихова странка не побеђује. Пошто калкулантски неће да се изјасне на чијој су страни, социјалисти постају саучесници продора ауторитарне националистичке деснице. Побуну против бруталног неолиберализма предводе популисти који су препознали незадовољство милиона људи. То је био посао социјалиста, њихова морална обавеза. 

Задовољни ресорима које су добили, социјалисти ћуте не схватајући да тону у безличност, да се кородираног профила претапају у напредњаке. Плашим се да ће њихов сутрашњи 10. конгрес бити хвалоспев активном учешћу у коалицији која земљу уводи у „златно доба” и да ће избегавати да се питају откуд и зашто „жути прслуци” у Француској.

Социјално незадовољство би по оценама многих могло да у временима беса буде окидач конфликта глобалних димензија. Зашто би лидери Србије умишљали да су земљу којом управљају по многим неолибералним обрасцима вакцинисали од таквих потреса? 

Ако се не врате својим коренима, социјалисти прихватају на себе део одговорности за ломове који би могли да се десе. Било би време да се социјалисти врате себи. Овој земљи је неопходан Туцовић.

 

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

 


Коментари4
df3fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jugoslav Zdravkovic
Da li je g. Jakšić ozbiljan kada kaže da bi bilo vreme da se socijalisti vrate sebi. Na srpskom političkom nebu nema ni jedna partija socijalističke provinijencije pa tako nema ko da se "vraća sebi". Ko god se trudi da ozbiljno analizira prilike među političkim partijama u Srbiji zna da su sve te "leve" partije samo semantička vratolomija i da one sa levicom nemaju ama baš ništa.
Skorpion47
Da gospodin Jakšić ponekad pročita svoje komentare pitao bi se otkud on u Politici kao spoljnopolitički analitičar. Seća li se šta je govorio o šansama Obame zna izborima za američkog predsednika, o Arapskom proleću, ISIL-u itd.? Ne može čovek biti objektivan i služiti interesima NATO-a. Ova priča o socijalistima, Tucoviću i sl. je potpuno anahrona, Srbija još nije ni zakoračila u kapitalizam za koji se se Jakšić zalagao.
stanislavsr
Kakvi socijalisti kakvi bakrači. Niti su SPS socijalisti, niti DS i slični demokrate, a ponajmanje su SNS "napredni". Sve su to samo semantičke akrobacije. Ali imaju svi nešto zajedničko - bore se samo za vlast i sopstvene interese. Kakvi radnici, kakav narod, kakve gluposti. Narod je opet postao "raja" a radnici obespravljena amorfna masa kao na početku prve industrijske revolucije.
Sinisa Stojcic
Danasnji srpski socijalisti nemaju nista sa onima iz proslosti.Ovi su gramzljivi plod nagrublje eksploatacije radnika,devalviranje svega uspesnog i vracanje u roboblasnicki sistem

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља