среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:26

Хиљаду година Призренске епископије

Прослава овог великог јубилеја почела је бденијем у Цркви Богородице Љевишке, где се окупило преко две стотине верника и гостију
Аутор: Живојин Ракочевићуторак, 18.12.2018. у 17:20
Архијереји СПЦ са свештенством, монаштвом и верницима у Цркви Светог Ђорђа (Фото Ж. Ракочевић)

Хиљаду година од првог помена Призренске епископије прославља се ових дана на Косову и Метохији и у Српској православној цркви. Прослава овог великог јубилеја почела је бденијем у Цркви Богородице Љевишке у центру Призрена, где се окупило више од две стотине верника и гостију. Стигли су по киши и мраку, улазе полумокрих капута, корача се опрезно уз свеће, јер ова црква на листи Унескове светске културне баштине нема осветљење, нема грејање. Историчари се слажу да је седиште те прве епископије било највероватније на овом месту.

„Зеница ока мог, гнездо је лепоте твоје”, изговара стихове персијског песника Хафиза митрополит Амфилохије док му из мантије и уста излази пара од хладноће. Неки давни поштовалац уметности урезао је ове стихове у љевишке фреске пре него што је, половином осамнаестог века, претворена у џамију. „Овај град има посебан благослов божији међу многим земаљским градовима”, додао је митрополит, подсетивши на историјски значај, као и на дане погрома 17. марта 2004. године, када су православни Призрен и црква тешко пострадали.

У првој повељи византијског цара Василија Другог за Охридску архиепископију, 1019. године, помиње се Призренска епископија као део Охридске архиепископије. Епископија је несумњиво настала у десетом веку, али је ово њено прво помињање у историјским изворима.

„У средњем веку имала је велику улогу у развоју не само српске државе него и српске духовности и уметности. У новом веку, посебно од укидања Пећке патријаршије, њен значај био је вишеструк”, каже за „Политику” др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске. Рођена Призренка и познавалац историје овог града говори да су за време Османског царства, након 1776, на епископском трону превлађивали Грци, да је било и Срба, као и да се њена делатност, поред духовних, преносила и на надлежности световних власти: „Једна од главних њених улога било је спречавање насилног, али и ненасилног преласка у ислам. Митрополити, како су се верски поглавари звали у оквиру Османског царства, спасили су многе Српкиње, хришћанке, од примања ислама и насилне удаје за иновернике”, каже др Новаков.

Предавање „Хиљаду година Епархије призренске”, у препуној свечаној сали Призренске богословије „Свети Кирило и Методије”, одржао је умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије. Посебно се осврнуо на савремене догађаје и личности, истичући сложено време у којем је 33 године на епископској катедри у Призрену провео почивши патријарх српски Павле.

У склопу обележавања јубилеја свечану литургију у обновљеној Цркви Светог Ђорђа служили су пред бројним званицама и гостима митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископи: рашко-призренски Теодосије, милешевски Атанасије, брегалнички Марко и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије.


Коментари7
6457f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko Plevnes
Prizrenska Episkopija bila deo Ohridske Arhiepiskopije (danasnje MPC) koju SPC ne priznaje. Kakva kontradiktornost i nelogicnost.
milica
Veljko, obrazujte se malo, Ohrid i sve do Suluna sve je to bila Srbija za vreme cara Dusana. Ohridski manastiri su pripadali srpskoj patrijarsiji. Nema kontradiktornosti nego samo ima neznanja, mrznje i srbofobije. Zato SPC i ne priznaje makedosnku jer su svi manastiri u Makedoniji srpski i oduzeti od Srbije.
Препоручујем 10
Stop fake news
Призренска Епископија била је у саставу Охридске Архиепископије, данашње Православне Охридске Архиепископије која је у саставу Српске Православне Цркве. Нема контрадикторности, нема нелогичности, има континуитета. "Данашња МПЦ" не постоји, ко не верује нека провери у било којој Православној Цркви.
Препоручујем 20
Миро Марковић
Све је ово лепо написано, осим што се прави огромна грешка када се помињу "Свети Килиро и Методије". Одавно је познато да су ова да грчка назови калуђера нису била послата у Србију да њу покрставају, него у Моравску, одакле их је моравски кнез протерао веома брзо. Нама су "причали" да су они написали "србско писмо", што је велика лаж, јер смо недавно открили златан печат краља Строимира, који је изгравиран на Србском писму, завној СРБИЦА, 830.г. нове ере. А према црквеним историјским изворима, Ћирили је био рошен 828. г. Дакле, једно дете од 2 године старости не може да измисли и напише србско писмо, које ми погрешно зовемо "ЋИРИЛИЦА" За име свевишњег Бога, престанимо да лажемо себе и нашу децу! Говоримо истину, јер истина је Богом дата!
tuzni srba
RE -MM.... Odlicno sedi pet! Nadam se da ce se Srbi i Srbija probuditi prije nego nestanu! Prosto ne mogu da verujem da pripadam narodu koji se odrekao svog bica i potonuo u beznade s tolikom slavnom prosloscu?! Pitam se pitam od cega boluju,pate,cime su ucenjene klike u BG unazad?
Препоручујем 1
гандра
Д О Г О Д И Н Е У П Р И З Р Е Н У !!!
borisLav
Vostani Serbie

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља