четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:13
БЕОГРАД КАО ПАМЕТНИ ГРАД

Саобраћајем по зонама против гужви на улицама

Од јануара ће почети постављање и увезивање паметних сензора, камере и умрежавање семафора како би се у одређеном делу града омогућило више зелених таласа. – Пратиће се навике возача како би могло да се предвиди стање на улицама
Аутор: Дејан Алексићнедеља, 16.12.2018. у 11:32
(Фото Д. Јевремовић)

Када возачи крену преко Панчевачког моста, преко Борче ка Зрењанину или из Карађорђеве и Савске ка нишком ауто-путу знају да им осим опреза, редовно треба и доста стрпљења. Саобраћајним гужвама у овим деловима града, осим саобраћајница које су одавно зреле за сређивање и проширење, увелико доприносе и семафори. Уместо да имају подешен такозвани зелени талас, нарочито у деловима дана када су уобичајено највеће гужве, они тренутно „таласају” црвено.

Да су саобраћајне гужве за надлежне један од највећих изазова сагласан је и градоначелник проф. др Зоран Радојичић који наводи да би то полако могло да почне да се мења већ почетком 2019. Од јануара ће, у оквиру претварања Београда у паметни град, да се крене са системом управљања саобраћајем по зонама, односно са постављањем и увезивањем паметних сензора, камера и умрежавање семафора у одређеном делу престонице. Тако ће се омогућити више зелених таласа, истиче Радојичић за „Политику”. Идеја је да систем прати навике возача и да предвиди стање на улицама, односно по зонама.

– То значи да ћемо уколико оценимо да је гужва на Новом Београду моћи да убрзамо саобраћај на Бранковом мосту и тиме растеретимо Нови Београд. То је велики корак у односу на тренутну ситуацију, јер сада и семафори и остатак система већином функционишу независно од стања на улицама. Ово је велики посао, али како где поставимо и умрежимо ове уређаје, тако ће грађани моћи одмах да осете бенефите новог система. Потребу за увођењем новог система потврдили су нам и пилот-пројекти које смо спровели. Тренутно на 15 локација меримо обим саобраћаја, на 280 од 650 раскрсница имамо неку врсту сензора, а на 67 путних праваца је могуће успоставити зелени талас – указује Радојичић додајући да се за проблем саобраћајних гужви, се којима се не суочава само наша престоница већ и највећи светски градови, нема брзог решења.

– Али, трудимо се да овом проблему приступамо хумано и еколошки. Желимо да скратимо време путовања, да боље искористимо постојеће ресурсе и подстичемо грађане да користе ГСП уместо сопственог возила. Подсетићу да је код нас у највећем броју возила само један човек. Како би било мање возила на улицама, важно је да се више људи опредељује за градски превоз, вожњу бицикала и пешачење, а да бисмо их подржали у томе, ширимо пешачке зоне и бициклистичке стазе – указује Радојичић.

У оквиру претварања Београда у паметни град од јануара ће почети и формирање такозваних личних карти свих градилишта на територији престонице.

– Објединићемо податке о свим грађевинским радовима у граду, тако да преко својих рачунара сви директори градских предузећа могу да добију информације о томе где се одвијају и у којој су фази. Ово ће омогућити бољу усклађеност радова јавних предузећа, брже завршавање радова и велике уштеде – каже први човек престонице.

Како додаје секретар за ванредне ситуације, комуникацију и координацију односа са грађанима Дарко Главаш, свако од предузећа унеће план пословања за следећу годину. Ту ће се налазити опис, оквирни почетак и завршетак радова, могућност померања радова, као и информација о томе да ли је потребно укључивање још неког предузећа у ове радове.

– Податке ће имати извршни и генерални директори предузећа и они ће за њих одговарати – наглашава Главаш.

Тренутно се у граду развија и Ситуациони центар у коме ће на једном месту бити све кључне информације важне за комунално функционисање престонице – од потрошње воде и енергије, преко градског осветљења, паметног управљања саобраћајем, видео надзора, паркинг места и јавних гаража.

– То значи да ће сви комунални проблеми бити уочени истог тренутка када се појаве, као и да ће бити могуће решити их веома брзо. Ситуациони центар ће бити готов 2020. године, а развијамо га уз подршку Програма Уједињених нација за развој – напомиње Радојичић.

Нека од решења која подразумева паметни град већ се примењују у престоници. Пре око месец дана унапређен је диспечерски центар у оквиру кога се координише целим системом „Београдских електрана”, тако да у току хладних дана Београђанима станови буду топли, а да се притом води рачуна да се не троши више електричне енергије него што је потребно.

– На основу прегледа временских прогноза, које се ажурирају на сваких 15 минута, сада може да се предвиди колико ће се енергената потрошити у наредна 72 сата. Захваљујући томе, процена је да ћемо годишње уштедети више од 500 милиона динара, а потрошња гаса ће се смањити за око три процента. Целокупан пројекат је рађен на основу искуства Јапана – додаје Радојичић.

Започет је и пројекат паметног паркирања како би се возачима пружиле брзе информације о најближим слободним паркинг местима. Постављене су инфо-табле које показују број слободних места у гаражама у близини што је, како наводи Радојичић, возачима за око 21 одсто смањило време које би трошили на тражење паркинг места.

– Тиме за око 30 одсто смањујемо и емисију угљен-диоксида.

До сада је постављено 1.500 бежичних сензора на локацијама широм града, а подаци се прикупљају 24 сата седам дана недељно.

То је одличан пример како на једноставан начин, малим пројектима, савремене технологије помажу квалитету живота грађана. Ову област желимо даље да унапређујемо – каже Радојичић.

Према прогнозама, у наредних 15 година Београђана ће бити за око 250.000 више него данас па је, како истичу Радојичић и Главаш, потребно да на време припремимо и организујемо наш град како би могао да одговори изазове градова који расту.

Јавни бицикли на 150 локација у наредне три године

Једна од привих ствари која је урађена у оквиру паметног града била је телефонска апликација у склопу „Беоком сервиса”. Преко ње Београђани сваки проблем у раду комуналних служби могу да пријаве чим га уоче.

– Трудимо се да сваки проблем решимо најбрже могуће, у складу са капацитетима ових служби – истиче Главаш.

Једна од новина, у оквиру паметних решења, која би требало да подстакне веће коришћење бицикала, а не аутомобила у наредним годинама биће јавни двоточкаши. Одлука која се тиче њиховог постављања усвојена је недавно у Скупштини града.

– На 150 локација, грађанима ће на располагању бити 1.500 бицикала и то би требало да буде завршено у наредне три године. Тренутно имамо 83 километара бициклистичких стаза, али у плану је још 120 километара – подсећа градоначелник додајући да ће Београд имати и 200 паркинга за бицикле


Коментари9
91828
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Raduje me osnivanje tzv. Situacionog centra,koji izmedju ostalog daje informacije od kljucnog znacaja za prestonicu ( u Republici ...? ) ,te da da gosp. Glavasa,ovim putem upitam,kolika je potrosnja vode u sekundi...?! Nekada je sve ovo obnasao jedan Studio B i redakcija beogradske razglednice,da li smo mi to,danas napredovali,ili cekamo digitalizaciju realne slike na terenu ( virtuelizaciju zivota ).
Никола
А да мало растеретите Београд развојем остатка Србије? Хоћемо ли целу Србију и пола Црне Горе да набијемо у Београд, који је одавно попуцао по шавовима? Зашто лепо неко не стисне и не каже шта је прави узрок ненормалним гужвама? Одговор је врло једноставан, у Београду одавно влада урбанистички тероризам, или тероризам квази-урбаниста који развог једног велеграда разумеју тако да сваку зелену површину или парк претварају у бетон, локале и пословно стамбене монсруме, без паркинга, без нових зелених површина, без пратећих садржаја који би живот опет учинили хуманим, какав је и био чак и у Београду! Сви би да се набију у центар, или што ближе њему. Е па не може, инвеститори и урбанисти. Једни другима смо на главама, ово је постало неиздрживо. По систему дошли дивљи и отерали питоме. Србија није Београд! А Београд је одавно пренасељен, зато је две трећине Србије опустело. Није неко џабе пројектовао нпр. Нови Београд са огромним зеленим површинама, да га ови данас заливају у бетон! Јадно.
Александар
Вјерујте, ни у другим српским градовима није боље. Рецимо код нас у Бијељини је сличан случај. Зелене површине се агресивно уништавају, које ионако има мало, да би инвеститори градили здања од 5 до 7 спратова у центру града. А онај ко је био у Бијељини зна колико је град насилно порастао у задњих 25 година и да су улице преуске за овакав развој. Иначе источна Реп. Српска опустошена. Одговорни не маре пуно, нити постоји јасна регулација.
Препоручујем 3
Закони физике
"...уколико оценимо да је гужва на Новом Београду моћи да убрзамо саобраћај на Бранковом мосту и тиме растеретимо Нови Београд." Можете да "убрзате" Бранков мост, из правца Нови Београд-стари Београд, али само док се не створи чеп у Теразијском тунелу и у Призренској. Ако, пак, "убрзате" Теразијски тунел и Призренску, закрчићете Моше Пијаде и Македонску, као и Теразије и Балканску, и тако даље. Једино да смислите неки огроми усисивач који ће усисавати вишкове аутомобила и аутобуса и преносити их негде далеко, на пример у Делиблатску пешчару.
Београђанин
Е баш јесу Београђани. У Београду су најбахатији возачи у односу на Србију. Нема жмигавца за престројавање, нема пропуштања пешака, првенства пролаза и сл. То је случај у свим великим градовима у свету јер сви покушавају да се бахатошћу пробију кроз гужве. У малом месту нема потребе за тим јер уштеда времена није значајна, а бахатост може да кошта.
Aranđel Mihajlović
Zar iko normalan koji svakodnevno stoji zaglavljen satima u gradskom saobraćaju , može da poveruje da će ove kozmetičke akcije da povećaju protočnost saobraćajnica . Beogradu nedostaje najmanje pet mostova i barem tri tunela . Pravi planeri su to preporučivali pre par decenija , i mogao je veći deo već biti ostvaren iz gradskog budžeta i razumnog zaduživanja . A o koncesijama za barem tri metro linije da i ne govorim .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља