четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:32

Богата понуда најтраженијих врста рибе

Потрошачи најчешће купују шарана, ослића, пастрмку, смуђа… У понуди речна, морска, свежа, смрзнута и пржена риба
Аутор: Бранислава Јакшићсубота, 15.12.2018. у 20:03
Скупља је већ припремљена риба, а многи трговци пеку и по наруџбини (Фото Б. Јакшић)

Пијаце и трговински ланци добро су снабдевени рибом, речном и морском, свежом и смрзнутом, сировом и прженом. Још када би грађани имали подједнако добро снабдевене новчанике, проблема не би било. Овако, риба је прилично скупа за наше материјалне прилике, кажу суграђани, за које је баш овај викенд уочи Светог Николе, ударни за куповину ове намирнице.

И поред вајкања да су цене високе, продавци на Бајлонијевој пијаци јуче су, задовољно саопштили да риба иде добро, а највише шаран, смуђ и пастрмка. Јер, наши људи најчешће ту врсту спремају и износе на славску али и на трпезу за Бадње вече. У јучерашњем обиласку тржница, уочили смо да су поједине врсте рибе знатно скупље на пијаци и да их је паметније потражити у трговинским ланцима.

У добро снабдевеним радњама у центру града за килограм очишћеног шарана ваља платити 444, а котлете 779 динара. Слична је цена и килограма калифорнијске пастрмке – 449 динара. За белу рибу ораду требало би издвојити 739, колико је и бранцин, а килограм квалитетних свежих лигњи је 799 динара.

За луксузније рибе, одговарајуће су и цене па тако лосос кошта 1.279 а филе лососа 1.849 динара. Има и сушеног бакалара по високој цени од 5.149 динара. Сличне цене су и у хипермаркетима, док је рецимо шаран, најјефтинији у ДИС-у где стаје 370 динара, а ту може да се нађе и ослић за 255.

Очишћена свежа пастрмка у пијачним рибарницама продаје се за 615 динара по килограму, што је знатно скупље него у трговинским системима. Шаран стаје 480. Овде је филе лососа 2.200 динара. Скуша се продаје за 500 динара, свеж сом 730, а шницле сома 1.300 динара. Свеж лист кошта 960, шкарпина 750, а ослић 420 динара. Ко жели димљеног шарана, мораће килограм да плати 1.400 динара.

У многим радњама се ради и услужно печење рибе које стаје 120 до 150 динара по килограму, а има и све више оних који продају већ припремљену рибу.

Нутриционисти нас стално подсећају да, рибу као савршену храну, слабо једемо, па тако само можемо да завидимо Шпанцима, Италијанима и Јапанцима који дуго живе јер конзумирају много морске хране. Не чуди што смо последња земља у Европи по количини рибе коју поједемо, званично само 2,4 килограма, а незванично четири килограма док у бољим земљама народ конзумира 14,5 килограма годишње. Уз то, звучи парадоксално, али гајење рибе у рибњацима је међу најпрофитабилнијим пословима у Србији а тек се очекују бољи резултати.

Стручњаци за исхрану саветују да се риба једе три пута недељно. Међу Ескимима, који се хране овом намирницом, није забележено да је неко умро од кардиоваскуларних болести, можданог удара или високог крвног притиска.

На трпези само у време поста и посних слава

Потрошња рибе у Србији и даље је врло скромна, чак и до десет пута мања него у другим земљама. Код нас се она највише једе у време поста, посних слава, и у складу с другим обичајима нашег народа. Имали смо пре неколико година 10.000 хектара под рибњацима с производњом 6.000 до 8.000 тона. Ускоро, уз помоћ државних органа, требало би да се под рибњацима нађе 15.000 хектара што би битно повећало количину рибе за тржиште.


Коментари3
b132e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr. Jovan i Kompanija
Ne treba zaboraviti da krupniji saran i krupniji som ima vecu kolicinu teskih metala jer se hrani sa dna i jede mulj. Zato tu ribu treba da izbegavaju trudnice. Bolje je da ne jedu ribu uopste.
dipl. agronom
Verujem da ce uz pomoc drzavnih organa,uskoro proraditi i prvi ribnjak sa tunjevinom...!?
Neko
Vole Srbi masnu prasetinu da tamane...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља