недеља, 20.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Опозиција у Српској расцепљена око сарадње с Додиком

Главна опозициона странка, СДС, ускоро би могла гласати и о поверењу свом актуелном председнику Вукоти Говедарици
Аутор: Младен Кременовићсубота, 15.12.2018. у 14:19
Почетак изборне кампање СДС-а, чији је крај донео партији велике поделе (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – У наредним данима одржаће се скупштина Српске демократске странке (СДС) на којој би требало да се дође до неких одговора о томе у којем ће се правцу убудуће кретати та опозициона странка, али најпре – ко ће бити на њеном челу. Превирања и расколи у највећој партији опозиције трају још од избора због поделе на оне који су за сарадњу и јединствени српски блок, који је понудио председник СНСД-а Милорад Додик, и другу струју, која се томе противи.

Актуелно руководство партије, како су то коментарисали медији, жели да задржи дистанцу у односу на власт у Републици Српској, иако су из врха СДС-а најавили да ће бити део већине у случају одбране националних интереса у Скупштини РС ако то евентуално затражи члан Председништва БиХ из РС, то јест Додик.

Још увек нису јасне позиције СДС-а ни када је реч о наступу у заједничким органима БиХ, то јест да ли ће и у којој мери у Сарајеву бити део ширег српског блока странака. Све су то дилеме које се постављају већ око два месеца, откако је та странка изгубила изборе и забележила пад броја посланика у Скупштини РС.

Након избора Додик је СДС-у понудио сарадњу, а суздржаност руководства странке и председника Вукоте Говедарице према том позиву довела је до тога да се добојски одбор самоиницијативно одреди за приступање Додиковом блоку, али је тај одбор потом распуштен. И неки други одбори, попут оних у сарајевско-романијској регији, као и у бијељинској, захтевају да се разговара с Додиком и износе тонове дисонантне најужем руководству странке.

У међувремену, донедавни истакнути опозиционар Драган Чавић приклонио је владајућем блоку своју партију НДП, рекавши да је очигледно да досадашња политика коју је опозиција заступала није донела резултате и да захтева преиспитивање. Све је то допринело утиску медија и јавности да је опозиција у РС погубљена након избора, и да те партије – или појединци у њој, и то понегде они кључни – више раде на томе да се прикључе Додику него да га и даље руше, на чему су базирали политику минулих година.

Оно што поједини медији предвиђају јесте да ће на предстојећој скупштини СДС-а бити расписани унутарстраначки избори, који ће бити одржани на пролеће наредне године. Понеко процењује да би до тада странку требало да настави да води Говедарица, иако је пре избора најавио да ће се повући с места председника странке у случају да изгуби изборе. Поједини медији наводе да није немогуће ни то да се на страначкој скупштини постави питање поверења председнику странке.

Трагом тих спекулација, чују су претпоставке да би, у случају да се Говедарици за који дан заиста изгласа неповерење, партију могли да преузму Мићо Мићић, градоначелник Бијељине, или Мирко Шаровић, члан Председништва СДС-а, некадашњи председник РС и члан Председништва БиХ. Као могући наследник Говедарице помињао се и Милан Миличевић, председник Главног одбора СДС-а.

Други медији, пак, износе тврдње да, након што се на Скупштини СДС-а распишу унутарстраначки избори, као и они за новог председника партије, једини озбиљан кандидат да догодине преузме партију од Говедарице јесте Мирко Шаровић. Како објављују медији, Шаровића у СДС-у виде као особу која може да врати странку на пут „патриотизма и државотворности”, те да партију поново окрене према сарадњи с Београдом и СПЦ, што грађани очекују а што су, како се наводи, његови претходници запоставили. Став Шаровића када је реч о сарадњи с Додиком није сасвим јасан, док се за Мићића верује да би радио на успостави српског блока странака.         


Коментари1
3feee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славиша Гавриловић
Сасвим је јасно да сви који представљају Републику Српску у заједничким органима морају да дјелују у истом смјеру.Проблем се не би појавио када би Скупштина Републике Српске бирала делегате и чланове извршних органа на нивоу БиХ. Али то по Дејтону није могуће, то је једна од подводних мина коју су уградили Амери из својих разлога. Није прихватљив ни став владајуће странке, СНСД-а, јер би у том случају све било подређено политици те странке. Не смијемо заборавити да је СНСД, а прије свега Додик и Радмановић (који се вјешто крије) крив због покретања активности за прикључење НАТО-у, да Додик шурује са ХДЗ-ом, а да истовремено саборским заступницима Хрватске више смета Република Српска него Бошњацима из БиХ. За сада је реално да се при Скупштини Републике Српске оформи тијело састављено од представника свих парламентраних странака које би координирало активности представника Републике Српске на нивоу БиХ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља