уторак, 25.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19

Када је Америка окренула Србији леђа

субота, 15.12.2018. у 10:54

Кад погледамо шта се све догађа на Косову, да се српски народ налази на ивици xуманитарне катастрофе и да та лажна државна творевина ужива нескривене симпатије Вашингтона, човек не може а да не запита шта се то догодило у српско-америчким односима? Како је могуће да једно вековно пријатељство покрије мрак и тама?

Када и зашто је Америка окренула леђа Србији? То питање се и данас намеће, не само међу интелектуалцима, већ и код оног обичног човека на улици и за кафанским столом. Одговор није тешко дати, ако се мало дубље завири у југословенску кризу деведесетих година прошлог века, тачније у пролеће 1991. када на дезинтегрисаној и парцелисаној југословенској територији САД тако рећи из основа мењају своју стратегију на штету српског народа. Применом Никлосовог амандмана од 5. маја 1991. године суспендована је економска помоћ од 20 милиона долара намењена руднику бакра у Мајданпеку за реконструкцију флотације. Као гром из ведрог неба одјекнула је тада изјава америчког амбасадора у Београду Ворена Цимермана: „Америка воли Србе, али не подржава српско руководство због кршења људских права на Косову!”

Та ничим аргументована изјава одјекнула је са одушевљењем у Албанији, па је тадашњи председник Рамиз Алија затражио оружани састанак на Косову, оцењујући да је дошао историјски тренутак да се оствари вековна тежња о „великој Албанији”.

Са продубљивањем југословенске кризе Вашингтон није скривао своју наклоност албанском сепаратизму, као што то нису скривали Беч и Берлин према хрватском и словеначком сепаратизму. На сцену је ступила оркестрирана кампања против српског народа и Слободана Милошевића који је бранио Југославију, а која се није успела одбранити. И после потписивања мира у Дејтону, 21. новембра 1995. године, Бела кућа је добила маневарски простор да се обрачуна, како се говорило, са кочоперним диктатором на Балкану. И кад је најзад исфабриковани случај „Рачак” покренуо НАТО машинерију на Србију и Црну Гору, било је јасно да се добитак смеши Албанцима, а Слободан Милошевић остаје губитник. Ратоборна шефица Беле куће, Мадлен Олбрајт понавља оно што је већ изговорила: „Косово ће бити у Србији, али Србије неће бити на Косову!” И то се на жалост догодило.

Политика није Свето писмо. Време је да Америка преиспита и коригује своје погледе и ставове на брдовитом Балкану и да се дистанцира од своје лажне државе Косово, која своју стратегију базира на мржњи, провокацији, конфронтацијама, трговинским баријерама и сталним претњама за безбедност Срба на северу покрајине. Са сталним дизањем тензија и ратном реториком, ни Србима ни Албанцима не пише се добро. То је пут који води у провалију. Ако договори у Бриселу тапкају у месту и заједница српских општина остане мртво слово на папиру, зашто се не би организовала међународна конференција на којој би се нашло компромисно решење које би задовољавало и Србе и Албанце. За то се упорно залаже и председник Србије Александар Вучић, па треба очекивати да ће његов апел можда једног дана уродити плодом.

Марко Марковић,

новинар и публициста у пензији, Краљево


Коментари27
2b2eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Pre će biti da je Milošević okrenuo leđa svetu, EU i Americi zajedno. Poznat je po tome da po šest meseci nije primao strane diplomate, uključujići i češkog i kineskog ambasadora. Nacionalistička politika i pretnje albanicima kada je padao Berlinski zid, kada više nije bilo socijalizma ili je umirao, bacila je akcenat na ljudska prava, a naš Milošević se tada baš potrudio, da ih neće biti. Okrenuo se protiv Slovenije, zastupao otpor u Hrvatskoj, Bosni, ali i među nama u Srbiji. Stvorio nekakvu poluvojnu formaciju u Crnoj Gori, VII bataljon, prekomerno i bez efekta gasio terorizam na Kosovu, i onda nas Amerika mrzi. Duga je lista naših gafova prema SAD, što niko pametan ne radi, a onda nam je đavo kriv.
slavko
Kada Slobo krajem 80ih nije pristao da uvede demokratiju i višestranački sustav i držao se svog komunizma, unitarizma i bliskih veza sa Rusijom.
ne lupaj
A Albanci su kao uveli demokratiju, visestranacki sistem i trzisnu demokratiju tih godina?
Препоручујем 8
Novak
Americka spoljna politika je samo ekonomski interes i nista vise,ako ga ima tu su ,ako ga nema bye,bye.Sta to KiM ima svi znamo i nije cudo sto tamo postoji njihova baza i sto opremaju,obucavaju i podrzavaju laznu drzavu,jos i pjevaju -God bless Kosovo.Nama se uzdati samo u Boga i njegovu pravdu.
Борис
Јесте, Ђура ће да опрости што те је тукао.
Ivan
Ne postoje prijatelji USA postoje interesi Amerike ako su njihovi interesi ugrozeni puca i ;prijateljstvo; Milosevic je sa njegovom arogancijom napravio da vas USA ovoloko godina maltretira . Kosovo ste izgubili medjutim po meni oslobodili ste se velikog Karcinoma a to su primitivni Siptari buducnost ce Evropi pokazati njihovo pravo live Svajcarska ce biti prva koja ce tja problem imati . Severni deo ce vam Rusija vratiti a onda granice zatvorite

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља