уторак, 25.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19

Опрезно са пластиком

субота, 15.12.2018. у 10:53
(Срђан Печеничић)

Добро је што је „Политикин” „Магазин” покренуо проблем одлагања пластике у тексту „О пластичним масама – лименке и флаше преплавиле обале”, у броју од 9. 12. 2018. Писац текста Александра Мијалковић поставила је низ веома важних питања на која од саговорника није добила задовољавајуће одговоре. Тако на питање како да купци знају да ли неки пластични предмет садржи отров, добија савет да треба питати продавца који је дужан да одговори!

Већ сутрадан, „Политика” објављује текст „Трећина гардеробе на тржишту има неодговарајућу декларацију”. Треба напоменути да је већина гардеробе од полиестера, истог оног од којег се праве флаше, дакле од пластике, а и гардероба, када се износи завршава на депонији. Сигуран сам да је ситуација код других производа, а посебно прехрамбених, још гора. Како да пластичну боцу заменимо стакленом када се за производњу и транспорт стаклене боце потроши седам пута више нафте него за пластичну боцу исте запремине. Стално се истиче да је пластика велики загађивач, а нико не помиње израђена моторна уља или аутомобилске гуме. Новинарка Мијалковићева покренула је два кључна питања: Како да избегнемо да пластика буде опасна по природу и здравље човека и шта можемо да предузмемо док не нађемо замену за пластику. До замене је далеко. Савет је да не купујемо пластику и док не нађемо замену за њу да је пажљиво користимо. У тексту лепо стоји: „Она (пластика) је, јефтина, погодна за обликовање, лака за руковање и пренос, отпорна и трајна...”, што потврђују и саговорници. Дакле, пластика је у овом моменту идеална.

Ако је пластика идеално решење, а јесте, морамо бити ригорозни према онима који је неодговорно пуне отровима, неадекватно и прекомерно користе и осмислити како да је рециклирамо. Зато је потребно да се сузи и понуда врста пластика, образују људи, инвестира у знање и опрему.

Што више рециклирамо, све више смањујемо загађење природе, а и штедимо нафту за будуће генерације.

Љубиша Спасојевић,

Лучани


Коментари3
ea54d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zabrinuti Marko
Dragi gospodine Spasojevicu, verovatno znate da Beograd, kao najveci grad na Dunavu, nizvodno od Budimpeste, kanalizaciju pusta direktno u reku. Dok se grad licka, izgradnja stanice za preciscavanje i sistema cevi za transport kanalizacije do stanice za preciscavanje jako slabo napreduje. Kada govorimo o plastici ukljucujuci i onu iz garderobe, dakle plasticnim vlaknima, pitanje je uopste da li je i projektom planiran sistem filtriranja koji moze ukloniti ova sicusna i jako opasna vlakna pre pustanja vode u Dunav. Dakle, savet je da to proverite, a da li ima otrova u plastici, svaki prodavac ce reci da nema, jer oni ne prodaju otrov..
Александра
Slažem se s Markom po pitanju problema ispuštanja mikroplastike, konkretno od pranja sintetičkih tkanina, koja čini oko 35 odsto ukupne mikroplastike. Lakši je problem makroplastike, ali recikliranje nije svemoguće. Niti se tehnički sva plastika može reciklirati niti je sve ekonomski opravdano. Takođe, recikliranje mešovitog otpada od svega i svačega može naneti veliku štetu, jer onda stvarno npr. u igračkama (uvoznim) mogu biti opasne hemikalije koje potiču iz elektronskih uređaja. Niko ne stavlja namerno "otrov" u plastiku, ali postoje plastični proizvodi koji imaju, ali i oni koji nemaju, dozvolu za kontakt s hranom, što se odnosi i na igračke. Ali ako je to od reciklirane plastike, ko zna šta je unutra? Zato najčistije evropske zemlje i recikliraju samo 30 do 40 odsto plastike, a ostalo se energijski iskorišćava za dobijanje toplotne energije.
Препоручујем 4
dipl. agronom
Kako Mi da sprovedemo ono,sto drugi,mnogi drugi sprovedose,a Mi ne mozemo ni prepisati,a kamoli primeniti-uspesno...?! Mnogo smo jaki,na recima,i projektima,te vizijama,kao i strategijama,implementacijama,bez rezultata (benefita ). . .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља