уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29
ИНТЕРВЈУ: Миљан Ждрале, шеф агросектора ЕБРД за регион југоисточне Европе

Малопродају у Србији очекују велике промене

Решавање питања „Агрокора” на западном Балкану биће позитиван импулс за нове инвеститоре, пре свега у Србији, јер су овде имали доминантне компаније
Аутор: Ивана Албуновићсреда, 12.12.2018. у 23:30
(Фото А. Васиљевић)

Европска банка за обнову и развој ( ЕБРД) процењује да је долазак „Лидла” на тржиште Србије само почетак и да у наредном периоду сасвим сигурно можемо да очекујемо модернизацију малопродаје и то углавном кроз аквизиције и нове инвестиције.

– Очекујемо значајније инвестиције и консолидације. То је предвидиво јер се овде више од 50 одсто мале трговине одвија кроз неформални, традиционални сектор. Развој модерне малопродаје, уз поштовање тржишних стандарда пословања, који се примењују у развијеним земљама ЕУ, може донети бенефите за комплетан вредносни ланац у том сектору. Од добављача, примарне производње преко логистике и прехрамбене индустрије – каже у разговору за „Политику” Миљан Ждрале, шеф агросектора ЕБРД за регион југоисточне Европе. Он истиче да назнаке о аквизицијама већ постоје и да се очекују укрупњавања али да је „још рано да се о томе говори”.

–„Агрокор” је већ дуго тема у региону. ЕБРД је био сувласник у тој компанији из које је, пре свих догађаја, већински изашао 2014. године. Како се сада већ зна структура власништва, и да су кредитори највећи власници, претпостављам да ће они ући у организовани процес продаје. Постоје добри брендови и компаније, попут „Дијаманта”, „Фрикома”… Нико не очекује да ће финансијске институције, као већински власници, ту задржати власништво. То ће довести до нових консолидација у овом сектору – сматра наш саговорник и додаје да се овакав след догађаја може очекивати у наредних годину или две дана, колико је потребно да инвеститори сагледају како ће пословати нови „Агрокор”, очишћен од лоших дуговања и под новим менаџментом. Са новим власницима, истиче, очекивано долазе свеже инвестиције. Јер, ако у малопродаји не улажете у модернизацију радњи, ширење мреже, логистичке центре губите у односу на конкуренцију.

– Видите и сами како озбиљно инвестицијама приступају „Делез” и „Лидл” – каже наш саговорник. Због тога ће, сматра, решавање питања „Агрокора” на западном Балкану, а пре свега у Србији, јер су овде имали доминантне компаније, бити позитиван импулс за нове инвеститоре.

– Уколико инвеститорима, било финансијски или стратешки, будемо потребни ЕБРД је отворен да буде део квалитетног решења с обзиром на то да знамо регион, сектор и компаније – каже Ждрале. Европска  банка већ има искуства у Србији као мањински коинвеститор са прајват еквити фондовима као што је случај са „Мид Европа партнерс” у компанијама („Имлек”, „Бамби”, „Књаз Милош”…). Истиче да успешност ових компанија показује да таква партнерства могу да дају добре резултате.

Ждрале очекује и укрупњавања у кондиторској и месној индустрији и у уљарству. У тим секторима послује много компанија што их чини неефикасним. Како каже, ЕБРД и ту види простор за инвестиције као и у развој инфраструктуре, заједно са државом. Вероватно, како је и недавно најављивано, и кроз креирање иновативних производа које би преко банака, уколико буде било интересовања, могли да понуде малим и средњим предузећима.

На питање како види долазак арапске „Ал Дахре” у Србију и како ће се њихово пословање одразити на домаћи аграр, Ждрале каже да су арапске као и кинеске инвестиције све присутније у Европи и да постоји геостратешки мотив за такво пословање а потом и комерцијални. То нису, како наглашава, само приватне компаније, иза њих углавном стоје државе, фондови, банке… Као пример наводи „Салик фонд” из Саудијске Арабије, рецимо, који улаже у аграр и који је инвестирао у куповину шећерана у Британији.

Тако је и са „Ал Дахром”, додаје, која је већ пословала у Србији кроз сарадњу са „Руднапом” на плантажама јабука. Они имају инвестиције и у Мароку, Румунији…

– То су за нас нови инвеститори. Али, ово је реалност јер храна и енергетика постају два изазовна ресурса као последице геостратешких промена, трендова, миграција, недовољно хране... Довољно је што у Кини имате експанзију средње класе што ће потпуно да промени потражњу – објашњава представник ЕБРД-а.

Европска банка за обнову и развој је највећи инвеститор у српску економију. У претходних 17 година инвестирала је 4,8 милијарди евра у пројекте. Годишња улагања су од 300 до 400 милиона евра у око 20 пројеката у различитим сегментима. Удео приватног сектора у укупним улагањима је око 60 одсто, што је више него у било којој другој држави западног Балкана, где су инвестиције углавном сконцентрисане у инфраструктуру. ЕБРД у Србији већ годинама сарађује и са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) на неколико пројеката, који за циљ имају унапређење квалитета и квантитета примарне производње, трговине и извоза житарица и уљарица, увођење ознаке географског порекла, као и поспешивање међусекторског дијалога у тој области и ефикасног задружног удруживања.

Истиче да Србија, иако припада западном Балкану, треба да постави циљеве и да се пореди са економски успешним земљама из ширег региона, као што је Румунија. Чињеница да је реч о великој земљи од 20 милиона људи, да је она чланица ЕУ и аграрна земља са излазом на Црно море, која има значајну луку Констанца и на располагању више ЕУ фондова за аграр, што све помаже позитивној перцепцији инвеститора. Рецимо, берза у Букурешту је после варшавске највише капитализована у централној и југоисточној Европи са више од 30 милијарди евра, што омогућава и развој локалног агробизниса кроз алтернативне изворе финансирања.

– Румунија и Србија су имале сличан БДП по глави становника у доларима 2002. године. Али 2017. Румунија је имала више 80 одсто већи БДП по глави становника од Србије. Надам се да ће са новим инвестицијама и адекватном пословном климом, овај сектор заиста постати дугорочно одржив и да ће и Србија и регион кренути да смањују економски јаз са земљама централе Европе – закључује Миљан Ждрале.


Коментари23
fbba9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

2 i 2
U Lidlu sam kupio 2 pileca bataka , dosao kuci napravio rucak , sve oko bataka sam pojeo ali batake sam bacio jer su imali neki cudan smek . Sutradan sam u drugoj radnji , gde inace kupujem piletinu ,kupio opet 2 bataka , napravio isto jelo i moglo je da se jede . Ne kazem da Lidl nije dobar , imjau dobre sundjere za sudove, jeftine rukavice , ......ali bataci nisu dobri
Маја М.
Е, зато ја купујем свеже заклано од бабе која гаји пилиће. Искусно око примети да ли је свеже...
Препоручујем 1
kako uđoh, tako izađoh
Moraš da platiš žeton da uzmeš kolica za kupovinu u Lidlu jer su svi Srbi lopovi koji kradu kolica? Hoćemo domaći trgovački lanac pod istim uslovima koje daje strancima - 10 godina bezz doprinosa i pet bez poreza.
SP
U svim tim "evropskim" drzavama, ne moze da se nadje prodavnica. Sva trgovina se odvija u super marketima, gde profitiraju jedino veliki trgovci i poznate marke, a sve to dovodi i do monotonih proizvoda. Izgleda da takva teznja postoji i kod nas.
Beogradjanin Schwabenländle
Зашто пишете такве неистине, наравно да је Европа пуна малих и средњих продавница које везе са супермаркетима немају: одећа, специјалне радње за одећу више класе, обућа, покућство, намештај, текстил, електрика, електроника, потребштине за животиње, књижаре, папирнице, месарнице, специјализоване радње за штофове, пробори за кројаче, прибори за лов и риболов и још штошта. Изгледа да нисте никада били у " ебропским државама ", моје мишљење.
Препоручујем 2
Zoran
Kakvi li su to monotoni proizvodi. Zmnam da ima proizvod koji odgovara kupcu i koji ne odgovara, al za monotone nisma cuo. I kod mene u Americi sve monotoni proizvodi.... Kad mi dosade mi napravimo kacamka nedeljom, supe pravimo, kuvamo vec 20 godina. Tako da razbijamo tu monotoniju proizvoda. A mozda su monotoni jer nema price sa prodavcem, ne daju ti popust...? Dodus eovd edaju popust u nekim prodavnicama, tako sofver napravljen, pa posto kupuj ceso, samo mi kazu, oces da iskoristis, imas, 5 dolara, 2 dolara,...
Препоручујем 3
nikola andric
Merkantilizam je prva (holandska) ekonomska teorija tako reci u skladu sa iskustvom. ''Kupi jeftino pa prodaj skupo'' je takozvana ''sustina'' te teorije. Svi Holandjani su sopstvenim ocima mogli da vide bogacenje holandskih trgovaca sa zacinima i kineskim porculanom. Sto nisu ''videli'' je monopolska pozicija Istocne Kompanije osigurana vojnim brodovima. Smit i Rikardo su postavili pitanje sta ce biti ako svi kupujemo jeftino i prodamo ''skupo''? Drzave koje su uvele ''porez na dodatu vrednost'' sugeriraju vracanje na mekrkantilizam. Kao sto svaki Marksov ucenik (treba) da zna ''dodata vrednost'' se stvara u proizvodnji a ne u trgovini. Sa Lidlom ce Srbija dobiti ''segregaciju'' gradjana po kupovnoj moci tako da ce siromasni znati svoje mesto, srednja klasa isto tako dok bogatima nisu potrebna uputsva za njihove kupovine. Nekadasnje ''proleterske prodavnice'' su transformisane u nove ''oblike''.
Zoran
Pa ne mogu svi d akupuju jeftino a proidaju skupo, neko mora to i da pravi, a neko da konzumira. Hajde prijatelju ti otvori samopolsugu veliku, p anaruci robu za milion dolara i nakrivi kapu pa uzivaj. Da vidim koliko ces da uzivas. Da li cu da ti dodjem i kupujem nesto. Recimo Food Lion to uradio u ovom malom mestu u Americi, a ima i Volmart. Meni niej jasno kako Lion uopste opstaje, kad on uvek ne da je poluprazan, nego skoro prazan, a Volmart uvek pun. Ili recimo jedna prodavnica, psole 10-ak godina, isto velika, Rite Aid, zatvorila svoje poslovanje ovde. Ne ide. Cudi me i da toliko opstala, jer uvek bilo gore nego i u Food Lionu. Lako je kad se gleda kako drugi uspeva, al ajde ti probaj, da vidis kako se lako propada.
Препоручујем 3
Стефан
Суштина трговине је логистика. Маркс и његови ученици нису у праву. Шта мени значи то што је неки радник у Кини, Немачкој или негде у Србији произвео неку робу ако је она и даље тамо. Или очекујете да будем у константном контакту са произвођачима свега што користим? И тако сваки појединац или породица. Захваљујући трговини ја то не морам. С друге стране ви не можете да кажете да роби на рафу у мом граду није додата никаква вредност у односу на ону која је још увек код произвођача.
Препоручујем 0
Зоран Маторац
Трговци кроје светску политику. Пре свих трговци новцем, банкари, па потом трговци енергентима, оружјем, храном, дрогом, људима... За њихове потребе се покрећу ратови у којима се отима, пљачка, убија. Политичари су само њихове слуге, непосредни извршиоци њихових налога.
Zoran
Ili Milane, otvori ti banku, pa da ti dodje covek i stavi 500.000 dolara sa nekom kamatom na 3 godine. Ti presrecan, imas pare da negde ulazes.... Onda ti dodje taj isti covek posle godinu i po i kaze uzimam pare, imam drugu banku, bolja kamata. A banka ti kaze da onda gubis deo kamate koju si uzeo . Ti kazes nema probolema, ako gubim. Onda on ode kod sefa i vraca se pa kaze: Ako ostavite pare ovde mozemo d avam damo malo veci procenat. A ti kazes opet da neces. Ti neces jer kod druga banke za godinu dana dobijas kamatu kao kod ove za dve. I tako im uzmes 500.000 dolara. Sta mislis kako je banci?
Препоручујем 1
Zoran
Milane, mi radimo 10 sati dnevno, posteno, dobro zaradjujemo, ali banka mi niej neprijatelj. Jer ja zivim koliko mogu, ne zajmim se. Cak mi ej banka OGROMAN prijatelj. Stavili smo neke pare za orocenje na 3%.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља