недеља, 20.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Сегрегација ученика и 23 године после рата

Аутор: Младен Кременовићсреда, 05.12.2018. у 20:50
Трећа основна школа „Бугојно” једна је од оних у којима се ученици још деле по националности (Фото ОШ Бугојно)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Ученици у Јајцу су недавно однели победу и јавним протестима спречили планирано раздвајање средњошколаца по националној линији – помрсивши замисли тамошњим политичарима. Али, проблем подељености у ђачким клупама и даље лебди над 56 oсновних школа у Федерацији БиХ. У том ентитету основци седе у одвојеним просторијама испод једног те истог крова и уче по различитим наставним плановима и програмима, босанском или хрватском. Та неславна необичност својствена за БиХ названа је „две школе под једним кровом”.

Кантоналне власти у Јајцу биле су не тако давно одлучне да формирају и једну средњу школу ексклузивно за бошњачку децу, незадовољни тиме што је тамошњи систем базиран на хрватском програму. Вишемесечни протести ђака приморали су кантоналне власти да повуку ту одлуку. Но, заостаци рата и етничког неповерења се у другим срединама и даље преливају на образовни систем у основним школама.

Са поделама у купама почело се после рата када родитељи нису желели слати децу у школе у „непријатељском окружењу”. У крајевима где су средине етнички помешане, и 23 године након рата деца уче у физички одвојеним просторијама, или, зависно од решења, у одвојеним сменама.

Реч је о школама у три кантона у Федерацији БиХ: Зеничко-добојском, Херцеговачко-неретванском и Средњобосанском.

У извештају ОЕБС-а представљеном у Сарајеву, наводи се да ова пракса, која је требала да послужи као привремено решење, већ годинама продубљује поделе и „идеју уметних разлика”. Констатује се да проблем треба решити и примећује да ће то ићи веома тешко јер „постоје намере за оснивање нових школа овог типа”.

„Деца и родитељи брину за очување националног идентитета”, наводи се, између осталог, у извештају ОЕБС-а.

Брус Бертон, шеф мисије ОЕБС-а у БиХ, каже да разуме осетљивост питања, страхове и неопходност поштовања језичког и културног диверзитета различитих народа, те сугерише решење: „Једна школа, један директор, један заменик директора, исто особље, једно наставничко веће, заједничка настава за децу, посебно у предметима који нису осетљива, попут математике, физичког, информатике.”

Проблемом сегрегације позабавио се и „Њујорк тајмс”, у тексту који говори о подељености у Травнику и Мостару. Репортерка тог листа посетила је Травник, то јест школу која је због наследства рата подељена климавом металном оградом.

„Деца хрватске националности, католици, похађају школу на десној страни зграде, док њихови бошњачки вршњаци, муслимани, иду у школу на левој страни зграде. За многе ученике, ова подела је нежељена реликвија последњег рата у БиХ”, пише амерички лист.

Ученици су испричали да деца не желе да се друже у школи, али да то раде после наставе у кафићима. Ауторка чланка наводи да се поделе продубљују у БиХ, где националистички политичари опет потичу национална супарништва. У тексту се истиче да су „хрватски националисти посебно отпорни на овај подељени систем, зато што би успостављање мултиетничких државних школа било препрека за успостављање хрватске аутономне покрајине у БиХ”. Новинарка примећује да су током њене посете школи ученици на хрватској страни дворишта играли фудбал, те да је у једном тренутку лопта одлетела преко ограде ученицима из друге школе.

„Ученик је покупио лопту и вратио је назад преко ограде. Обоје су се осмехнули, али нису ништа рекли”, препричала је новинарка.


Коментари23
8550e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Galileo Galilei
Школе им и не требају.Најважнији предмет у школама им је вјеронаук ,а то имају у црквама и џамијама већ.Дакле,џаба их крече сваке године.
Amir Čamdžić
U vezi hrvatske nacionalne politike u BiH, tačnije u Federaciji BiH ili još tačnije u "Herceg Bosni" ili na teritorteritorteritorij koje su u ratu zauzele hrvatske vojne komponente (HV, HVO, HOS i dr). Uzeli su "prevelik zalogaj" u odnosu na udeo u stanovništvu. Tako da danas 15 odsto ili nekih 500 hiljada Hrvata u BiH nastoji da kontroliše 28 odsto teritorije BiH ili nekih 58 do 60 odsto Federacije BiH. Nasuprot tome bošnjačka nacionalna politika ih "uzima" svojom brojnošću, tako da na teritorteritorteritorij koje je zauzela hrvatska nacionalna politika političku vlast na izborima zbog brojnosti preuzima bošnjačka nacionalna politika. Odatle hrvatska nacionalna politika oseća potrebu da postavi "ogradu". Konkretno pomenuto Jajce je zauzelo u ratu HVO a političku vlast ima bošnjačka nacionalna politika, zbog Bosne većine u Jajcu.
Amir Čamdžić
U vezi bošnjačke nacionalne politike, ona je uvek bila posebno licemerna i politički šizofrena, kako u ratu, tako i u miru. Na jednoj strani "novčića" kao borba za "multietničku, celovitu i bla, bla, bla" a na drugoj strani "novčića" borba za teritorije "za samostalnu bošnjačku nacionalnu državu". U vezi sa Hrvatima "uzimaju teritorije" svojom brojnošću (omjer 70 odsto u odnosu na 30 odsto). Bošnjačka nacionalna politika ima cilj uzeti teritorije u BiH onoliko koliko računaju da ih u postocima ima u BiH. Jedino je borba oko teritorija ništa drugo. Možda bi bilo pametnije da srpska nacionalna politika ne ulazi u "odnose u Federaciji BiH", nek "uzmu Federaciju BiH" a na miru ostave Republiku Srpsku.
Препоручујем 3
Amir Čamdžić
Kako je bio strašan i prljav rat, komšija na komšiju, selo na selo, jedan deo grada na drugi deo grada, radni kolega na radnog kolegu, školski nastavnik, učitelj, profesor na učenika i obratno, "prijatelj" na "prijatelja", mešoviti brakovi zbog nacionalnosti "pucali ko ledenice", u mešovito nacionalnim brakovima deca se morala opredeliti "u koju će naciju" i druge strahote i gadosti i uopšte me ne čudi što ne mogu zajedno, čudi me da mogu ikako međusobno i govoriti nakon takvih strahota a kamoli ponovo "u jednu državu". Strašno, ali imali smo mi Srbi slično iskustvo nakon iskustva NDH i ponovo "zajednička država". Nakon takvih strahota? Užasno. Šta očekivati nakon toga? Dobro neko? Ali opet i u Evropi su ratovali, činili užasne stvari, pa opet su "zajedno u Evropskoj uniji". Ne mogu biti pametan. Da je bilo pameti kod Alije Izetbegovića ne bi nikad ni pomislio da "pravi granicu na Drini", na kičmi srpskog nacionalnog i životnog prostora, nego bi se živelo u jednoj državi sa Srbijom.
Milos Petrovic
To je samo vrh ledeneog brega ( i nema previše veze sa prethodnim ratom). Hrvati unutar MH federacije nemaju pravo na svoj jezik, odnosno tv na svom dijalektu, ne mogu se zaposliti u administraciji, u Sarajevu povremeno nožem izbockaju kojeg đaka katoličke bogoslovije, a u Mostaru Muslimani ne smeju u hrvatski deo grada a ni Hrvati u muslimanski. I sve to još pre haške presude o hrvatskoj agresiji na BiH. Realno, ne podnose se, da nema Srba odavno bi se oni međusobno proredili. Ovako svoje zlo čuvaju ponajviše za Srbe
Ivan Pantelić
Mislim da bi se smenom Dodika vidno popravila trenutna situacija u Federaciji BiH...
CTEBA
Da u pravu si popravila bi sesituacija u Federaciji samo bi za 2 godine nestalo RS a time i ljudskih prava za sve Srbe u BIH.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља