четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05
ИЗАЗОВИ МОДЕРНОГ СПОРТА

Видео-игрице куцају на врата Олимпијских игара

„Еспортс” годишње окупља 300 милиона људи и доноси приход већи од 700 милиона евра, могао би да се нађе на олимпијском програму. – Лаловић: „За мене то нису спортови, те игре често развијају зависност и агресивност”
Аутор: Александар Милетићпетак, 23.11.2018. у 22:00
Нови спортисти модерног доба (Фото ЕСЛ)

Постоје све више захтева да се „еспортс” (видео-игрице) нађе на програму Олимпијских игара, можда већ у Паризу 2024. године, али као демонстрациони спорт. То значи да би већ у Лос Анђелесу 2028. могао да се појави у такмичарској конкуренцији. Иако је и врапцима на грани јасно да то нема никакве везе са спортом, питање је да ли ће Међународни олимпијски комитет (МОК) остати доследан себи под притиском огромног капитала који се врти у овој индустрији.

– Данас је омладина у великој опасности због свега што јој се нуди, па и видео-игрице. Имамо чак и дискусију да ли оне треба да буду на олимпијском програму или не! Неко их зове E-спортс (електронски спорт), ја их називам E-гејмс, јер не могу да буду спорт пошто немају физичку компоненту. За мене то нису спортови. Нажалост, те игре често развијају зависност и агресивност, што са спортом није случај. Седамдесет одсто игрица је базирано на пуцању и убијању, што такође није случај са спортом – рекао је недавно, у интервјуу „Политици”, члан Извршног комитета МОК-а Ненад Лаловић.

Овај став је, природно, одраз мишљења руководства МОК-а, па је у истом тону протеклих месеци говорио и председник МОК-а Томас Бах кад су га питали шта мисли о томе да се „еспортс” нађе на олимпијским играма. Овај „спорт” је у супротности са основним начелима спорта и Олимпијском повељом.

Прво надметање у „еспортсу” догодило се 1972. (Фото Твитер)

 Не можемо да имамо на олимпијском програму игру која промовише насиље и дискриминацију… Такозване „убилачке игрице”. Оне су, са нашег становишта, у супротности са олимпијским вредностима и самим тим су неприхватљиве – казао је Бах у изјави за АП.

Олимпијски покрет је дуго почивао на аматерским основама, а многим спортистима било је ускраћено да се појаве на највећој смотри спорта због тога што су се одали професионализму (то је пре пола века подразумевало и појављивање у рекламама за које су добијали симболичне своте новца). Олимпијске игре су у међувремену постале догађај око кога се врте баснословне своте новца (само ТВ станице су за права преноса из „Рија 2016” платиле 3,5 милијарди евра) а много тога – па и саму сатницу такмичења – диктира новац. Зато би било наивно веровати да МОК неће у неком тренутку потражити неки компромис и око „еспортса” (због заједничких спонзора), где би у обзир могле да дођу само оне игрице које су везане за спорт и у којима нема насиља. Јер реч је о индустрији која тренутно привлачи 300 милиона људи и доноси годишњи профит већи од 700 милиона евра.

– Свакако, физички аспект је мањи у видео играма него у фудбалу, али све остало је ту – стратегија, тимска игра, жеља за победом, усхићење због победе, страх од пораза. Сви елементи су ту, нема ту много разлике у односу на традиционалне спортове – казао је за „Јуроњуз” Ралф Рајкарт, оснивач и извршни директор ЕСЛ-а, највеће компаније за „еспорт” на свету.

Да МОК није затворио врата „еспортсу” види се и по томе што је пре пет месеци дошло до заједничког састанка представника овог „спорта” са МОК-ом и Глобалном асоцијацијом међународних спортских федерација (ГАИСФ). Том приликом су се издвојиле две могућности: прва – да „еспортс” буде у редовном олимпијском програму и да се у њему додељују медаље и, друга – да се издвоји од „правих Игара” и добије статус какав имају Параолимпијске игре. У оба случаја био би у надлежности МОК-а који је као главни предуслов, да би уопште могло да се прича на ту тему, поставио пријем Међународне федерације еспортса у своје чланство.

На примедбу Баха и Извршног комитета МОК-а да „еспортс развија насиље”, Рајкарт одговара да то не пије воду и закључује да је мачевање опасније јер „има везе са убијањем других”. Да „еспортс” има реалне изгледе да се у догледној будућности нађе на олимпијском програму, сведоче и његови глобални партнери као што су „Мерцедес”, „Водафон” и „Мекдоналдс”.

Организатори Олимпијских игара у Паризу 2024. су „дубоко у разговорима” на ову тему, како јавља Би-Би-Си. „Еспортс” ће се наћи на Азијским играма 2022. године, а они који га воде очекују да буде демонстрациони спорт у Паризу. Међународна федерације еспортса, основана пре десет година, има 48 чланова (међу њима је и Србија). Очекује се да ће до 2020. године публика која прати овај „спорт” нарасти до 600 милиона.


Коментари3
eb206
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
A toliko lijepih igara je zapostavljeno poput pirus pale, drmoguza, zagrebacke, glavometa (glavare), trule kobile ...
Dejan Ranđelović
Ja redovno igram igrice ali ovo je smešno. Ne može neki debeljan koji sedi za kompjuterom i pritiska dugmiće da misli da je sportista. Ali da igrice promovišu nasilje zato što u njima "ubijaš" je takođe smešno jer po tome ispada da i Gospodar Prstenova i Rambo promovišu nasilje. Jedno je fikcija, drugo je realnost.
Саша Микић
Компјутерске игрице су посао који доноси милијарде долара профита. То што се покушавају промовисати као спорт не слажем се са таквом дефиницијом, али такође се не слажем и са образложењем МОК-а да су у супротности са олимпијским вредностима. Олимпијске вредности су погажене увођењем професионализма на олимпијске игре, а што се тиче насилности има доста олимпијских спортова који су насилни. Бокс као први мада мене више забрињава стрељаштво које је чисто ратничка вештина. Колико је оних који су тренирали и такмичили се у стрељаштву свој таленат искористило на бојиштима широм света, па и код нас. На крају крајева ипак је све у човеку, а не у спорту или ''спорту'' којим се бави.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља