четвртак, 16.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 22.11.2018. у 15:00 Маријана Авакумовић

Мањим наметима привреда ће уштедети око 14 милијарди динара

Смањење оптерећења на плате, измене начина обрачуна амортизације код пореза на добит и укидање парафискалних намета, олакшаће пословање у наредној години
Оптерећење на зараде може да се смањи са 63 на 60 одсто (Фото А. Васиљевић)

Привредници би требало да рачунају на смањење оптерећења на зараде и пореске подстицаје, јер је буџет за следећу годину усмерен на давање олакшица привреди, како би била конкурентнија и привлачнија за инвестиције. Ове године је повећан неопорезиви део зараде на 15.000 динара, а од 1. јануара 2019. следује укидање и 0,75 одсто доприноса за незапосленост на терет послодавца. Том мером смањује се пореско оптерећење просечне нето плате за око један одсто, са 63 одсто на 62 одсто.

Министарство финансија калкулише да ће укидање доприноса за незапосленост коштати буџет око девет милијарди динара, а да ће привреда на конто тога уштедети 11,9 милијарди динара, наведено је у Упутству за припрему буџета за 2019.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, недавно је пак рекао да постоји фискални простор да се у буџету за наредну годину смањи оптерећење нето зарада порезима и доприносима са 63 на 60 одсто.

Фискални савет је разматрао припрему буџета за 2019.  и различите порезе и генерално је за веће растерећење зарада, него што је то сада случај.

–Сматрамо да би то оптерећење могло да се смањи са 63 на 60 одсто, док је влада у припреми буџета за 2019. навела да то смањење треба буде са 63 на 62 одсто – навео је Вучковић и подсетио је да је Фискални савет увек, када је реч о смањивању пореза, за линеарне мере.

Изменама Закона о порезу на добит ће се смањити обавезе пореских обвезника кроз измене начина обрачуна амортизације када је реч о улагању у опрему, машине и развој. Министарство финансија је у текст закона о порезу на добит правних лица, који је ушао у Скупштинску процедуру унело и подстицаје привреди за иновације и истраживање.

 Улагање у истраживање и развој признаваће се као расход у двоструко већем износу од стварног трошка, а 30 одсто инвестиција у нова привредна друштва, која ће се бавити иновационом делатношћу, књижиће се као порески кредит.

Од опорезивања ће бити ослобођено 80 одсто прихода оствареног коришћењем интелектуалне својине.

Ефекти ове мере би требало да се виде тек у 2020. с обзиром на то да би се односили на добит из 2019.

–Имајући у виду директан утицај иновативности производа или услуга на конкурентност привредног друштва на тржишту, као и на све краћи период у којем иновативни производ или услуга остаје иновативна (пре свега у ИТ сектору и другим секторима који чине тзв. дигиталну привреду), привредна друштва се сусрећу са све већом потребом улагања у истраживање и развој како би остала конкурентна на тржишту– пише у образложењу овог закона.

Пред народним посланицима до краја године требало би да се нађе и закон о накнадама којима се укида одређени број накнада. Ефекат тог укидања Министарство финансија процењују на две милијарде динара.

Небојша Атанацковић, представник Уније послодаваца и члан Социјално економског савета, каже да је Социјално економски савет подржао нацрт буџета за 2019.

–Посебно нас је обрадовало да ће следеће године значајно бити повећана издвајања за јавне инвестиције. То је добра мера за подстицање привредног раста– наводи Атанацковић.

Он истиче да је за саме привреднике од изузетне важности најављено усвајање закона о накнадама. То подразумева укидање појединих парафискалних намета, али  у значајној мери доноси предвидивости пословања. Привредници ће унапред знати колико их свака накнада кошта и коме се плаћа. А општине више неће имати могућност да их одређују произвољно.

Најављена растерећења привреде, према његовим речима оставиће простора фирмама да инвестирају у сопствени развој.

–Укидање 0,75 одсто доприноса за незапосленост на терет послодавца пре свега видим као неку врсту компензације за  повећање минималне зараде– каже Атанацковић.

Синиша Мали, министар финансија, је јуче рекао и да ће од 1. јануара бити повећана минимална цена рада за 8,6 одсто, што значи да ће минималац бити око 27.000 динара.

Атанацковић сматра да је добра мера нови обрачун амортизације код пореза на добит. Он подсећа да је тако нешто раније постојало када су фирме имале процентуално смањење пореза на добит ако тај износ инвестирају у развој, опрему, стручне обуке запослених и отварање нових радних места.

На питање да ли после најављених растерећења привреде запослени у приватном сектору могу да се надају повећању плата Атанацковић каже да ће најављено повећање плата у јавном сектору наметнути и повећање у приватном сектору јер се конкурентност на тржишту повећава.

–Али више не можемо говорити о некадашњим повишицама од 20 до 30 одсто. Овде може да буде речи  о повећању зарада од неколико процената–сматра Атанацковић.

Коментари2
4bb33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zmago
Dokle ce taj Atanackovic da se nesto pita i da on odlucuje u privredi Srbije.Komunisticki dinosaurus.
nikola andric
Privreda je , kako se kaze, ''siri pojam'' od preduzetnistva. I javni sektor proizvodi usluge koje se vrednuju cenama kao i robe. To ce reci da preduzetnicima ostaje nameravana usteda. Iskrivljen jezik nam je nasledstvo iz ''realnog socijalizma''. Kao primer mogu navesti moj ''privremeni rad u inostransvu'' koji je duzi od 40 godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља