уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Србија пала на „дуинг бизнис” листи

Упркос већем броју бодова, наша земља је ове године слабије рангирана што се може објаснити бржим напредовањем других земаља
среда, 31.10.2018. у 14:53
(Фото А. Васиљевић)

ВАШИНГТОН – Србија се ове године, међу 190 земаља света, налази на 48. месту по лакоћи пословања у односу на 43. место у прошлогодишњем извештају, иако јој је повећан укупан број бодова по лакоћи пословања, наводи се у данас објављеном извештају Светске банке „Дуинг бизнис 2019: Тренинг за реформу”.

Главни разлог овог пада у рангирању је бржи напредак који су друге земље оствариле по питању регулисања свог пословног окружења, саопштено је из Светске банке, преноси Танјуг.

Од земаља са простора бивше Југославије, испред Србије се на „Дуинг бизнис” листи налазе Македонија (10. место) и Словенија (40), док су иза нас Црна Гора (50), Хрватска (58) и Босна и Херцеговини (89).

„Реформе које спроводи влада, у партнерству са пословним удружењима, доносе корист свима – од предузетника, малих и средњих предузећа па до великих домаћих и страних инвеститора, омогућавају отварање нових радних места и стимулишу даљи раст привреде”, каже Стивен Ндегва, шеф Канцеларије Светске банке у Србији.

Како додаје, Србија је ове године слабије рангирана, што се може објаснити бржим напредовањем других земаља.

„Док Србија прави помаке, друге земље, наравно, не чекају у месту”, изјавио је он.

Томас Лубек, регионални менаџер ИФЦ-а за централну и југоисточну Европу, каже да је Србија спровела једну битну реформу која је олакшала добијање грађевинских дозвола.

„Укупан број бодова Србије по лакоћи пословања повећан је са 73,32 у извештају дуинг бизнис 2018. из прошле године на 73,49 у овогодишњем извештају Дуинг бизнис 2019”, рекао је Лубек.

Како наглашава, то значи да је у протеклој години Србија у апсолутном смислу унапредила прописе у области пословања према оним показатељима који се мере у „дуинг бизнис” извештају и да земља смањује разлику у односу на примере најбоље праксе регулисања пословног окружења у свету.


Коментари3
5505b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Dobro je sto jos nisu ukljucili rad Administracije sa fizickim licima,/kako je bilo i kako je sada mi matori bar znamo/ ne bi bili ni na listi
Desko
Onaj kome je rejting na toj listi najbitnije pitanje, sad duže vreme neće moći da spava od sekiracije. Možda će i ta budnost doneti neki poen?
Trpe
Sve ovo je laz primer Makedonija je ove godine otvorila samo jednu "sendvicaru" KFC i opet ja na desetom mestu ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља