среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.10.2018. у 20:00 Јована Рабреновић

Камате минималне, али штедња и даље расте

Алтернатива су улагања у обвезнице, инвестиционе фондове, берзу. - Све то је још слабо заступљено, али и ризично
За многе је сеф најсигурније место за чување новца и драгоцености (Фото Д. Јевремовић)

Приближава се 31. октобар, традиционални дан штедње, а за уштеђени новац, или онај који грађани из разних разлога имају вишак, банке су и даље главна лука, упркос томе што су приноси на девизне депозите и даље ниски. На годину дана орочења камата је око 0,4 одсто, после плаћања пореза држави од 15 одсто. У случају да се неко одлучи да новац да банци на три године принос је 0,8 одсто.

Иако камате нису као пре штедња из године у годину расте и премашила је десет милијарди евра. Доминантна је у страним валутама, око 9,7 милијарди евра, док је она положена у динарима око 60 милијарди динара.

Из износа који је положен на штедњу јасно је да код грађана постоји потенцијал за улагања, али да они и даље остају верни банкама. Алтернативе су улагања у хартије од вредности, инвестиционе фондове, берзу, али све је то слабо заступљено услед незнања, неедукованости, плитког финансијског тржишта....

По степену ниског ризика са штедњом се може мерити само улагање у државне хартије од вредности. Међутим, већина грађана очигледно још није спремна да на овај начин уложи новац. Делом зато што о томе немају довољно знања, а делом и зато што им се чини превише компликовано. На пример, држава је крајем прошле године емитовала евро штедне обвезнице намењене грађанима као алтернативу штедњи у банкама. Резиме – држава је „одштампала” обвезнице у вредности 80 милиона евра, а грађани су купили „папире” вредне само 17,5 милиона евра.

Постоје и инвестициони фондови и то они од најмање ризичних готовинских фондова који улажу у депозите и државне краткорочне дужничке хартије, до фондова фокусираних на акције.

Ту је и берза која улагачима ипак даје какву такву дивиденду, али је, због ризика и зато што су многи изгубили паре кад је почела криза, многи власници капитала и даље заобилазе у широком луку.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да је трговина акцијама на берзи ризичнији вид улагања од штедње у банци, али је и могућност зараде већа.

– Свако улагање подразумева одређени ниво ризика те потенцијалну зараду свакако треба сагледати у том светлу. Нико не би хтео да се бави приватним бизнисом, па ни трговином акцијама на берзи, ако би му се понудио принос од један или два процента годишње. Узимајући у обзир низак ниво референтне стопе Народне банке, приноси на штедњу и обвезнице су, у овом моменту, ниски. У таквим околностима, обично новац бежи у зону где су потенцијални приноси бољи попут акција, али се то код нас није десило јер је тржиште доста неразвијено, а грађани прилично неедуковани. С друге стране, свако треба да измери сопствени ниво склоности према ризику, па тек онда да похита ка другим алтернативама улагања у односу на најмање ризичне – објашњава Гујаничић.
За разлику од штедње у банкама, која је могућа на три или шест месеци, трговина на берзи спада у дугорочни вид улагања и зараде. Стручњаци саветују да би, свако ко жели да тргује акцијама, требало да определи новац, уштеђевину, која му неће бити потребна у наредних годину или две.
– Управљање овим инвестицијама на кратке стазе тешко може довести до успеха. Наравно, може се на берзи зарадити и на много краћи рок, на пример за дан, неколико дана и седмицу, али је то обично више плод срећних околности око тајминга него што може бити последица ваљане инвестиционе активности – каже Гујаничић.
Ако погледамо домаће тржиште акција оно је од почетка године, мерено индексом Белеx15 у минусу 2,7 одсто, а ако би се урачунале и дивиденде просечан инвеститор на Београдској берзи био би у благом плусу. Од појединачних акција најбољи принос је донео Аеродром „Никола Тесла”, који је од почетка године у плусу преко 12 процената.
У последње три године дивидендне акције на Београдској берзи донеле су инвеститорима принос од 13 до 14 процената на годишњем нивоу.
Ова година је била променљивог карактера и за инострана тржишта. Након недавног пада, америчке берзе су и даље у плусу од по неколико процената, док су европске берзе у минусу. Али, и упркос великом паду у протеклих неколико недеља, акције технолошких компанија су ове године донеле највећу зараду на светским берзама.

Коментари6
9073a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братислав Рисимовић
Нећу да улажем у акције јер је њихова вредност подложна утицају појединца и ствар је шпекулација на берзи. Појави се нечија алава швалерка и почиње игранка... Да купиш државне об(а)везнице треба ти армија адвоката. И ту има ситних слова. Банка дође као замена за кућну фијоку. Мале камате су последица веће зараде од провизија на све и свашта. Уместо да нас банке вуку за рукав, ми као треба да будемо срећни што нам чувају паре од обијача станова. А и држава више воли банке од својих грађана. Тако му дође...
Д. З.
Никад нисам могао да нас разумем: зар смо морали да увеземо банке да држе наш новац? Зар ми не умемо ни свој новац да чувамо, па морамо да увозимо стране банке да нам држе новац и односе у своје државе? Зар морају баш да нам буду и банке туђе и туђе писмо у нашем језику? Што би нас ико на свету уважавао кад ми не поштујемо сами себе ни у свом новцу, својим банкама и у свом писму?
Nebojša
To nije izbor vec nametnuta obaveza da svako mora imati racun i da novac ide preko istog. Penzije su nekad isplacivane na ruke, takodje i plate. Sad banke skidaju kajmak zbog svih tih transakcija itd. Sistem je protiv interesa svakog pojedinca. Bruka
dejan boban
Kraj sa krajem se teško sastavlja,i ne sastavlja. Teško se živi u realnoj Srbiji. U zamišljenoj sve cveta, čak i štednja raste.
Rambo
Ne bih rekao da stednja raste. Pre bih rekao da su ljudi prepoznali vecu sigurnost u banci nego kod kuce, iako je kamata zanemarljiva.
Маја М.
Ускоро ће штедише плаћати банкама за чување новца.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља