среда, 23.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Српски капитал у регионалном обручу

Намере српских привредника пре петнаестак година да уђу у Словенију и Хрватску биле су праћене написима о прљавом новцу и тајним везама са Милошевићем
Аутор: Аница Телесковићсубота, 13.10.2018. у 22:00
Конференција власника "Нектара" 2011. године, када је купио словеначки "Фруктал" (Фото З. Кршљанин)

Албанија није једина земља региона у којој српски капитал није дочекан са одушевљењем. Изјава албанског премијера, Едија Раме, о томе како српске компаније нису добродошле у стратешком сектору телекомуникација можда јесте најдиректнија, али није једини пример гадљивости на српски новац у комшилуку. Регион, чини се, има дугу праксу пребројавања крвних зрнаца српском капиталу.  

Пре петнаестак година све намере српских привредника да уђу на тржиште Словеније и Хрватске обавезно су биле праћене медијским написима о прљавом капиталу и тајним везама бизнисмена са некадашњим председником Слободаном Милошевићем.  

Много је реке протекло Љубљаницом од тренутка када је 2005. године Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, безуспешно покушао да купи „Меркатор”, па до 2017. године када је усред Љубљане отворен хотел „Интерконтинентал” у који је уложено 50 милиона евра. За открављење српско-словеначких пословних веза од највећег значаја било је улагање Слободана Радуна, власника породичне компаније „Нектар” из Бачке Паланке, који је 2011. године преузео „Фруктал”. Ипак, први корак на словеначко тржишне направио је Веселин Јевросимовић, председник „Комтрејд групе”, који је 2008. године преузео компанију „Хермес софтлаб”.

Како су у овој земљи у то време дочекивани српски привредници најбоље говори податак да је Руди Бриц, оснивач „Хермеса”, морао да се правда критикујући страх словеначке јавности од српског капитала. У тамошњим медијима се годинама писало о српским улагањима са „негативним Милошевићевим предзнаком”, а то је посебно наглашавано у Мишковићевом случају. Временом се и атмосфера у тамошњој јавности променила, па је на словеначко тржиште ушао и Миоград Костић, власник „МК групе” и новац уложио у неколико различитих сектора: од хотелијерства, преко банкарства до саобраћаја.

Хрватско тржиште и даље је најзатвореније за српске инвестиције, упркос томе што је Србија велики број компанија, из области прехрамбене индустрије, продала хрватским привредницима. У Србији, на пример, послује 200 хрватских предузећа, док је са друге стране, тек десетак српских компанија на тржишту Хрватске. Укупна вредност хрватских инвестиција у Србију износи 750 милиона евра, док наше инвестиције у Хрватској износе тек 40 милиона евра. Суморну слику улагања српских компанија у Хрватској мало је променила одлука Петра Матијевића, власника Индустрије меса „Матијевић”, да 2014. године купи две пољопривредне задруге са 1.500 хектара ораница за 15 милиона евра. Ипак, у Хрватској је забрањена продаја пољопривредног земљишта страним држављанима, а Матијевић је ову бирократску препреку прескочио захваљујући двојном држављанству: хрватском и српском. Нешто касније, у октобру 2017. године, на ово тржиште стигао је Миодраг Костић и то тако што је пазарио хотелски комплекс у Истри.

У овдашњој јавности готово да је заборављено, али један од првих инвестиционих корака на хрватском тржишту направио је бизнисмен Слободан Вучићевић.

Он је 2011. године, као власник компаније „Дексико”, купио „Турбо лимач”. Због спора са мањинским власником, који се водио пред хрватским судом, 29 радњи „Турбо лимача” је затворено. Вучићевићеве фирме су имале губитак од 40.000 евра дневно.

Седам година касније Вучићевић за „Политику” каже да је његово искуство са улагањем у Хрватску такво да га не би никоме пожелео.

– Интересантно је колико је јавност тада, а и данас, била мало информисана о томе. Тим пре што се ради о далеко највећој српској инвестицији у Хрватској икада. Директна инвестиција из Србије износила је 18 милиона евра, плус улагања из иностранства. Иако смо за несолидног мањинског партера имали једног бившег хрватског политичара, нама је највећи проблем ипак направила хрватска држава преко својих институција – судства, полиције и одређених министарстава – каже Вучићевић и додаје да је држава у том тренутку, чак више него данас, имала и те како ефикасне начине да помогне да се овај проблем реши поштено.

Или да Србија, бар, своју највећу инвестицију у Хрватску стави у било какву своју агенду у комуникацији са Хрватском, додаје.

– Из данашње перспективе, иако своје неуспело улагање у Хрватској сматрам пре свега својим личном поразом, не могу а да не кажем да је то био својеврстан чин српске економске па и политичке капитулације пред хрватском државом.

Ми смо и даље активни и у региону улажемо и даље. Управо приводимо крају куповину једне компаније у Босни и Херцеговини, а већ пет година наша компанија успешно ради у Словенији, где је и регистрована. Али, Хрватска је на чекању на дужи рок – разочаран је Вучићевић.

Да се у региону и даље пребројавају крвна зрнца српском капиталу сведочи и податак да су током 2017. године, према подацима Унктада, наша улагања у суседство била скромна и достигла тек 146 милиона евра. Са друге стране, у Србију је лане стигло 2,87 милијарди евра страног капитала.

Економиста Љубомир Маџар каже да сви они који забрањују улагање нашег капитала чине себи медвеђу услугу и раде на своју штету.

– Непримерено је тако драстично мешање државе у пословање и привреду, као што је то учинио албански премијер Еди Рама.  

Чињеница је да постоје та тешка историјска сећања и то има свој утицај на бизнис и политику, али жалосно је да се наши суседи тако споро опорављају од тог терета – закључује Маџар.


Коментари13
3b1d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Srpske vlasti nisu sposobne da unaprede i zasite srpske interese .Sve sto vlasti rade to cine na stetu gradjana Srbije .Oduvek je bilo i nazalost i sada je .Zato najpametniji Srbi pobegose vani .
Alex
Mi smo narod koji bolje i ne zasluzuje. Prodajemo svoju obradivu zemlju. S druge strane, ne daju nasem kapitalu unutra, i ne treba da nam daju. Sa patriotskim jadnicima i bednicima kakvi smo i ne treba bolje. Vec sam jednom prokomentarisao, i ponovicu - kada bi Broz ustao iz mrtvih, mi bismo ga ponovo uselili na Dedinje. Nestajemo, zasluzeno. Objavite, zdravo je za nacionalnu psihu.
marko
Без обзира што се ово дешава, свакако нисмо заслужили. Да се не лажемо, Броза никад Срби и нису довели на власт, довели су га Совјети и Енглези уз подршку Амера, и ми ту ништа нисмо могли. Ми смо били Краљевина, а нашем Краљу су Енглези забранили повратак. После су ркенуле и одмазде грађанског слоја, а на шта су странци ћутали, онда после диктатура, и тако ми миц по миц догурасмо до данашње комуњарске власти. Коме није јасан овај механизам, онда му ништа није јасно. Све спреге криминала, корупције и политике су захваљујући овој вишедеценијској комбинаторици. Тако да ми као народ овакве власти нисмо ни бирали, као што их наравно и не заслужујемо. Чињеница је да је све процес, а на неке делове процеса можемо утицати. Али је исто чињеница и да је опструкција и манипулација огромна на сваком нивоу и да су људи углавном збуњени. Наравно многи и одлазе и то отупљује нашу оштрицу. И да као што рече слепи чачански следбеник, одлив мозгова је пожељан.
Препоручујем 2
Петар,ЗАГРЕБ.
G.Jeremija. I ja ih ne žalim. Za samo 750 miliona Eura kupljena su strateška poduzeća u poljoprivredno prehrambenim kompleksu. Ne usudim ih se nabrajati. Neka ih ih nabroje čitaoci iz Srbije: - - - Hvala.
borisLav
Mi smo veći Rusi od Rusa...itd Mentalitet, sve ukupni ljudski kvalitet
jeremija
... Da, Petar Matijević je državljanin i Hrvatske, tako da ga ne možete staviti u istu košaricu sa ostalim potencijalnim ulagačima iz Srbije. Karić je isposlovao NEKSE-u (jedan od vlasnika je ćerka Stipe Mesića) kupovinu kamenoloma Jelen do, iako se znalo da kreće izgradnja autoputeva i da je to strateško preduzeće, a za uzvrat, Hrvati mu nisu dopustili ulaz na hrvatsko tržište

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља