уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:23

Океани пуни пластичног ђубрета (ВИДЕО)

Аутор: В. Р.петак, 12.10.2018. у 16:10
Ронилац окружен смећем (Фото Принтскрин)

У Србији је недавно почела наплата пластичних кеса, док ће од 2020. године бити забрањена њихова продаја на територији Београда. Међутим, проблем загађења које ствара бачена пластика је на светском нивоу много већи. Од ђубрета нису поштеђени ни океани. На следећем снимку из Индијског океана,  јасно се види да је загађење ушло у „црвену фазу”. Ронилац са снимка уместо да плива међу рибама и осталим морским створењима, окружен је гомилом пластике.

 


Коментари14
5cbaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
U okeanima sirom sveta postoje citava ostrva presovane plastike i otpada . Sve zajedno je velicine teritorija Francuske, Nemacke i Spanije zajedno , tako sam negde procitao , ali nisam siguran gde . Moze li nas to urazumiti. Zar je problem da od papira pravimo i case i tanjire za jednokratnu upotrebu i kese za poakovanje i bilo sta , koji je prirodan i razgradiv . Kad sam doselio u USA pravio sam rezervne delove za firmu SoloCup za masine koje su od papira pravile case . I onda je nekom iz menadzmenta palo na pamet da se sve to pravi od plastike koja se nemoze razgraditi. Genijalno zaista , nemam reci . Za Nobela Kao kad bi neko predlozio posthumno Hitlera za Nobela za mir. Doduse koliko je svet zabrazdio u demokratiju ne bih bio previse iznenadjen time. Kao sto su neki nasi u vladi angazovali Tonija Blera za savetnika. Ultimativni Srbo-mrzac i ratni zlocinac je sada saveznik . Gospode ima li te na nebesima .
Petar
A zašto uopšte koristiti čaše za jednokratnu upotrebu? Da bi se napravila ta papirna čaša potrebno je poseći neko drvo. Potrebno je utrošiti i energiju za proizvodnju. Ako stvarno hoćemo da se posvetimo očuvanju životne sredine zašto ne koristiti staklene ili čak čaše od rostfraja koje bi mogle da se koriste nekoliko generacija? Srž problema nije to da li će se te čaše napraviti od papira ili od plastike. Problem je što se nešto uopšte pravi za jednokratnu upotrebu. USA, a i ostatak sveta, bi trebalo da se ugleda na Nemačku. Tamo ljudi kada idu u prodavnicu nose svoju torbu od kuće.
Препоручујем 1
Sasa Trajkovic
To je odraz ljudskog licemerja i destrukcije koja je svojstvena samo ljudskoj vrsti... halapljiva glad za resursima NE samo da zagađaju već i proizvodi ratove zbog energenata dok razvijene zemlje imaju sve veću potrebu za energentima i produktivnošću prosperiraju siromašne zemlje se guraju u rat i bedu dog drugi eksploatišu njihova prirodna dobra što je prikriveni EKSPLOATATORSKI odnos novg kolonijalizma ali da se vratimo temi kesa ako je na dnu reke ili okeana ona je djubre jer prlja i narušava ekologiju ali ako je u kanti onda je otpad koji može da se reciklira... ali nije problem kesa već čovek koji je posle upotrebe ne baci u kantu za smeće dakle u nikakvoj ekološkoj kulturi ali lično podržavam da se plastika ne koristi kao ambalaža već staklo i papir ali da cena te ambalaže ide na podizanje ekološke kulture.
драва
И ја сам некад мислио да нпр. CO2 не прави проблеме какве му се приписује. Одлучио сам уз помоћ властитих експеримената то да проверим. Дакле, ако се ваздух који удушемо растави на саставне делове, онда у њему имамо 78% азота, 21% кисеоника, 0,9% аргона, 0,036% гљен-диоксида те до 0,1% свеукупно гледано племенитих гасова (неон, хелијум, метан, водоник, натријумоксид, озон, криптона итд.). Дакле, CO2 је суделује у ваздуху као његов 3000-ти део, око 1:3000. Ја сам се питао, како је могуће да тако мала количина CO2 може да нам прави толико проблема. Завера? Нисам веровао, па сам сам радио експерименте које сви можемо сами код куће да направимо... Нпр. узмемо воду у шерпу и ставимо је на ринглу и пустимо да закува. Гледамо време за дестиловану воду, обичну изворску воду, чесмовачу и на крају разне врсте киселе воде. Киселе воде далеко најбрже прокувавају (до 3 пута брже од изворске), дакле CO2 не узрокује загрејавање али га јако убрзава. Зато лети не пијем киселу воду, лакше се дише...
Bosa S
Ova planeta je blizu kraja.
Зоран Матејић
(За Србију то не важи.) Ми немамо ни море, а камо ли океан.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља