недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:25
ГДЕ ЗА ВИКЕНД

Чари планине Гоч

Аутор: Славица Ступарушићпетак, 12.10.2018. у 15:00
(Фото С. Ступарушић)

Сусрет са планином Гоч је „љубав на први поглед”. Зато је најбоље препустити се чарима ове оаза сачуване природе у којој се извори и потоци надмећу жубором, загрљене расту јела и буква, само што као некад на ливадама препуним најразноврснијег биља нема, као некад, стада оваца.

Масив ове планинске лепотице је у централном делу Србије, ушушкан међу планинама Жељин и Столови, на размеђу краљевачке и врњачкобањске општине.  Удаљен 200 км од Београда, око 15 км од Врњачке Бање, а од Краљева 31 км. Управо је та близина била пресудна да Гоч препоручујемо за краћи излет.

Приступачан је са разних страна, али два главна пута воде према њему: од Врњачке Бање до Станишинаца и од Краљева преко Каменице до врха Добре воде.

Избор, за овај пут, је северозападна страна, од Краљева, у сливу Гвоздачке реке где се налази и туристичко насеље, најлепши и најшумовитији део ове планине, који је пре 60. година, одлуком Владе Републике Србије, додељен Шумарском факултету за наставно, огледно и угледно добро.

Гоч је по разноврсности биљног света једна од најбогатијих планина Балканског полуострва. Повољна клима и еколошки услови допринели су да на малој удаљености расту јоргован, храст китњак, бор, бреза, планински јавор. Овде је царство букве и јеле, чија стабла расту до 40 метара висине. Најстарија јела имала је око 350 годова. Мада се, како су нам шумари рекли – шумском краљицом сматра буква чија се старост процењује на 250 година, пречника преко два метра и висине од 46 метра. До ње се лако стиже шумсокм стазом као и до приљубљених стабла јеле и букве. Срасла, уплетених крошњи, виших од 30 метара висине, расла су заједно преко 70 година. Нажалост јела се осушила, зато што јој је огуљена кора – заљубљени су у њу урезивали своја имена.

Захваљујући природним одликама, превасходно очувању биолошке разноврсности и шумским заједницама, као и лепоти предела, погодној клими, богатству река и створеним вредностима, овај део планине је проглашен за Специјални резерват природе „Гоч – Гвоздац”, како се наводи да би се:„ очувао велики диверзитет флоре – 715 биљних врста међу којима су од највећег значаја варијетет црног бора и ендемит Балканског полуострва планински јавор и бројне ендемичне, ретке и угрожене, међународно значајне биљне врсте, као и фауна коју чини 317 врста инсеката, 129 врста птица, 20 врста водоземаца и гмизаваца и 27 врста сисара међу којима су видра, хермелин, велики пух и ласица.”

На путу од Краљева ка Гочу, недалеко од табле која означава улазак у Наставну базу, добродошлицу ће вам, осамљен на пропланку, „пожелети”  гочки бор - горостас, раскошне лепоте, упркос чињеници да му је 350 лета, „поклањајући” своје шишарке као сувенир за сећање. Успео је да „претекне” упркос громовима и скидању смоле.

Смола се користила за светиљке, етерична уља, производњу текстила – била је потребна у процесу прављењу вештачких влакана све док није замењена вештачким материјалима. Смоларење је био уносан посао. Смола се товарила у буриће и вагонима извозили, не само са Гоча већ и из Ужичког краја.

Богатство комплекста „Гоч – Гвоздац” се огледа и у 173 регистрована извора питке воде. Ни један од њих, као ни вода која протиче овим подручјем, нису загађени, тако да их без страха жедни могу пити на изворима, али и на потоцима. Једна део је општина Врњачка Бања каптирала за њихове потребе.

Мештани су се побринули да називима потока Суви, Ћелави, Коњски, Бурмански, Тодоров, Кобасичарски, Росинац, Буковац, Раковац, (у којим се брчкају клен, кркуша, речни ракови, пастрмка) насмеју и заголицају машту, а шумари да их премосте. Мостићи као из бајке са клупама, кровом - као да су прављени за заљубљене. Неки од извора су добили спомен - чесме са лепо уређеним прилазима.

Од Краљева до „Гвоздаца” где је центар Наставне базе има 30 километра. Даље, кроз шуму, на крају пута Краљево – Каменица – Гвоздац, стиже се до Добрих вода, где се налазе хотел, дечије одмаралиште и Планинарски дом. Ту су тениска игралишта, терени за кошарку, одбојку...

Једна од могућности којој се на Гочу не може одолети је шетња планином. Да би се гости лакше оријентисали и без бојазни да залутају кретали овим планинским пределима, у Наставној бази шумарског факултета „Гоч -Гвоздац” су се постарали да обележе пет стаза и уцртају их на мапу. Стазе различите дужине и успона су обележене различитим бојама. Најкраћа и најлакша жута стаза дуга је пет километара а најдужа црвена, која води до Црног врха (1543 м), осамнаест.

Прича о Гочу није потпуна све док се сами не нађете на овој плнини и удахнете ваздух пуним плућима.

Где јести, а где одседати? У Наставној бази Шумарског факултета су нам препоручили поточну пастрмку, из оближњег рибњака, по цени порције од 550 динара. Што се тиче смештаја, пун пансион је од 2400 до 2900 динара. Међутим, када температура падне испод 10 степени – због грејања, хотел не ради.

У објектима на Добрим водама цене су више него приступачне, ако се узме у обзир да је домаћа кафа 50 динара, док је пун пансион у хотелу двокреветним собама 1860 динара.


Коментари4
41147
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa
Podseća na Divčibare.... normalno neiskorišćeno.
некултура
Најежим се када на српској планини видим путоказ (в. слику) на латиници ... Како чувамо језик, тако чувамо и природу и све остало.
Ljubisa
Goč redovno posecuju i stranci, ne očekujete vačljda da nauče ćirilicu, sem ako nisu Rusi, Bugari i ...
Препоручујем 1
Mara
Goč je neiskorišćen potencijal, nema nikakvih sadržaja, nema gde ni hleb da se kupi nego mora do Banje da se ide ili do Mitrovog polja, eventualno Stanišinaca. I smeštaja ima jako jako malo u ponudi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља