Реч је о једној од најстаријих варошица у Србији и на ушћу је лепеничке долине у великоморавску. Због значаја и путне раскрснице основана је још далеке 1476. године, по Евлији Челебији из 1660. године. Синан-паша је 1595. прогласио паланком, Сулејман Први Величанствени благосиљао, а 1872. краљ Милан прогласио за варош. Године 1904. подељена је на две општине: Варош Баточина и Село Баточина. Баточина је већ у априлу 1804, као четврто место ослобођена од Турака, а међу првим местима у Kарађорђево доба добила је Пошту.
У бројним путописима током векова се помиње као путно свратиште, касније и трговински центар – све до Нушићевог „Пута око света”, због чувених вашара. Озбиљнијих монографија, међутим, није било све до 1976. године, када је наш познати историчар Јеремија Д. Митровић објавио студију „Баточина и околина у прошлости”. Митровић је пореклом из суседног Брзана и, на несрећу, четници су у његовој родној кући убили народног хероја Бранка Параћа, те је одлуком локалних власти ова лепа хроника завршила у бункеру баточинског СУП-а! Занимљиво је да су писци хроника, на пример Раче, Лапова и других околних општина, подоста страница посветили због историјског значаја баш Баточини.
Млади Баточинац, професор историје (још без запослења, иако су све доскора много пута чак и кадровске комбинације постављале у култури страначке лидере сасвим других квалификација...), Марко Станојевић за Дан општине, подржан од издавача, Народне библиотеке „Вук Kараџић” у Баточини, објавио је хронику „Баточина између два светска рата”. Млади историчар је студиозно и уз коришћење архивских фондова, од архива Југославије, Kраљевине Србије, Шумадије до регионалних фондова, удружења, студија и публикација, штампе, представио две деценије које и те како карактеришу убрзани развој ове варошице. Подсетио је тако и данашње Баточинце да превладају немале тешкоће у које је Баточина (добрим делом и због небаточинаца који су њом руководили) запала. Данас, са пропалом привредом, заостајањем у развоју и незапосленошћу има статус неразвијене општине! Објављивањем ове потребне и лепе студије као да најављује лепше дане за Баточину и читаву њену општину.
Др Миодраг Д. Игњатовић, књижевник, Београд
