среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:13

Породиље траже макар минималац

Накнаде ће се мењати у складу са економским могућностима земље, поручују надлежни државни званичници задужени за популациону политику
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 11.10.2018. у 21:15
(Фото Д. Јевремовић)

У организацији иницијативе „Маме су закон” данас ће бити одржан протест у центру Ниша како би се скренула пажња јавности на неравноправан положај породиља које су оштећене Законом о финансијској подршци породицама са децом. Представнице ове иницијативе залажу се да свака породиља у Србији прима минималац док је на породиљском одсуству, иако није остварила право на пуну надокнаду.

О овом предлогу маме су разговарале са саветницама министарке задужене за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић, која је, подсећања ради, недавно изјавила да би најбоље било да је статус државе такав да свака трудница има минималну загарантовану суму новца, али да „наш финансијски потенцијал није такав да то можемо”.

– Како се буде поправљао материјални статус у буџету, тражићемо да буде повољнији за жену, за мајку, за дете, за породицу – изјавила је министарка Ђукић Дејановић након протеста трудница, породиља и мајки због нових одредби Закона о финансијској подршци породицама са децом.

И министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је да ће ресорно министарство мењати закон у складу са економским могућностима земље. Он је такође истакао да су предложене измене закона дискриминаторске, јер „није свеједно да ли је мајка радила месец дана, три месеца или десет година” и апеловао на јавност да га не тера да прави фаулове и дискриминацију.

С обзиром на то да негодовање породиља и мама са тек рођеним бебама није било толико гласно док није усвојена измена прописа у јуну, подсетимо се како је било раније, а какве су сада финансијске обавезе државе према њима.

Пре нових измена Закона о финансијској подршци породицама са децом, жена која је била запослена мање од три месеца добијала је 30 одсто накнаде зараде на породиљском одсуству, односно 60 одсто накнаде ако је била запослена између три и шест месеци. Да би добила пуну накнаду зараде, морала је да буде запослена дуже од шест месеци. Сада се износ зараде мајки које су радиле краће од 18 месеци пре него што су отишле на породиљско одсуство, дели са 18. Осим мајки које су биле запослене мање од годину и по, овим законом највише су оштећене жене са високим платама – јер она која је, примера ради, имала плату 300.000 динара сада добија три просечне зараде, односно 150.000 динара.

У јавности се спекулише да је до знатног умањења зарада ове категорије жена дошло због тога што је новим законом знатно увећан износ родитељског додатка. Подсећања ради, до 1. јула родитељски додатак за прво дете износио је 39.000, а родитељи сада добијају 100.000 динара за долазак бебе на свет. За рођење другог детета родитељи ће добијати 10.000 динара месечно две године, а добијали су 6.410 динара, за треће дете примали су 11.538 динара две године, а сада добијају по 12.000 динара месечно десет година, четврто дете добијало је 15.384 динара две године, док ће убудуће добијати 18.000 динара месечно целу деценију. И родитељски додатак, који је мера наталитетне политике, релативно је нова појава – уведен је тек 2002. године.

Подсећања ради, Законом о финансијској подршци породицама са децом, чија је примена почела 1. јуна 2002. године, као основ за утврђивање накнаде зараде узимала се основна зарада за пуно радно време и стандардни учинак остварен месец дана пре отпочињања породиљског одсуства. Док су постојале основице за плаћање доприноса по стручној спреми није било проблема, а укидањем овог критеријума почињу злоупотребе и увећање зараде пред почетак коришћења породиљског одсуства. Изменама и допунама овог закона из 2005. године посматрају се основне зараде увећане за минули рад у три месеца пре почетка породиљског одсуства и упоређују са просечном растом зарада код послодавца, али и овај начин обрачуна злоупотребљава се фиктивним повећањем зарада.

Изменама и допунама Закона о финансијској подршци породицама са децом из 2009. године основ за обрачун накнаде зараде на породиљском боловању је основна зарада увећана за минули рад у 12 месеци пре отпочињања породиљског одсуства. Да би се на неки начин заштитиле жене које нису радиле свих 12 месеци, за недостајуће месеце рачунала се половина просечне зараде у Србији, што се показало као лоше решење. Наиме, да би оствариле сто одсто накнаде, за шта је било потребно да буду у радном односу дуже од шест месеци, жене су у сарадњи са послодавцима почеле фиктивно да се запошљавају и најчешће неосновано уговарају основну зараду која се кретала и до максимума од пет просечних зарада у Србији. Притом велики број жена уопште није радио, већ је одлазио на трудничко боловање и период од шест месеци попуњавао износом боловања уговорене основне зараде, док се за преостали период рачунала половина просечне зараде у Србији. По престанку породиљског одсуства овим женама је по правилу престајао радни однос. Поред тога, један број послодаваца женама је по сазнању за трудноћу вишеструко увећавао основну зараду, док су зараде осталих запослених остале непромењене.

Новим законом као основ за утврђивање накнаде зараде узимају се плаћене основице за обавезно социјално осигурање које су евидентиране на дан подношења захтева, у 18 месеци пре породиљског одсуства, односно трудничког боловања, што значи у периоду када је жена радила и њен послодавац јој за време проведено на раду исплаћивао зараду. Другим речима, свака жена добити ће накнаду сразмерно времену проведеном на раду и уплаћеним доприносима.


Коментари8
c3923
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
Navedeni razlozi protiv trudnica su samo izgovor ili birokratska bahatost. Našli su da ispravljaju krive Drine na mladim majkama.
Jelena
Iz jednog prostog razloga ne mogu sve porodilje da dobijaju minimalac jer bi se onda "manjine" razmnožavale ko lude. Zna se na koje manjine mislimo. A to nam ne treba.
Duško
Prema obrazloženju ispade da su porodilje pokrale budžet, pa se država od njih sada brani. Verovatno je reč o sporadičnim slučajevima koji su iskorišćeni protiv svih žena.
Samir
kako god okrenemo jasno je da ovo nije zakon za podršku trudnicama i porodici već zakon za podršku budzetu Srbije. Jasno je da je svrha ovog zakona da spreči podršku porodici jer je očigledno da to košta i da je zakon usvojen kako bi se smanjili troškovi države kada su u pitanju davanja za podršku porodici...
trudnica
Da bi država sprečila zloupotrebu prijavljivanja ogromnih fiktivnih plata ne ume drugačije da se izbori nego da sreže minimalce najsiromašnijih trudnica. Izgleda da sit gladnom neveruje ili ovoj zemlji njena deca više nisu ni potrebna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља