недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:59

Пошумљавање је горуће питање за Србију

Просечан проценат пошумљености у Европи je између 30 и 40 одсто, а код нас 26–27 одсто с тим што је у Војводини од шест до седам одсто, а у Кикинди само један одсто, навела је Александра Мајкић (СНС)
Аутор: М. Чекеревацчетвртак, 11.10.2018. у 14:51
Ове године 40 милиона динара за пошумљавање: Горан Триван у парламенту (Фото Анђелко Васиљевић)

Неопходност пошумљавања, пре свега у Војводини, и решавање проблема недостатка ветрозаштитних појасева уз саобраћајнице биле су главне теме другог дана расправе у појединостима о изменама Закона о заштити животне средине у Скупштини Србије. Уз мале варнице посланици владајуће коалиције и опозиције трудили су се да укажу на поменуте проблеме и да понуде решења, а ресорни министар Горан Триван сложио се да је пошумљавање горуће питање, наводећи да се влада труди да га реши и да ће ове године бити инвестирано више од 40 милиона динара у пошумљавање.

Станислава Јаношевић (СНС) говорила је, између осталог, о неопходности да се сачувају аутохтоне врсте животиња, а Драган Шормаз (СНС) подржао је њено излагање, наводећи да се због деловања човека смањују станишта за животиње. Истакао је да је „зец у Војводини скоро нестао, а јаребица, као наша птица, нестала је потпуно у Војводини и све до Алексинца, где је сачувана”. Додао је да је „Војводина равна као тепсија, има мање од седам одсто шума, морамо да направимо законску обавезу за пошумљавање и прављење ремиза да бисмо сачували ситну дивљач, кад возите кроз Славонију и Мађарску видећете шуме, мочваре, жбуње, у Војводини то нећете видети нигде”.

Минут ћутања
Седница је, на предлог Миладина Шеварлића, почела минутом ћутања. Одата је пошта погинулима у саобраћајним несрећама на ауто-путу код Јагодине, које су се догодиле у уторак.
 

Министар Триван му је одговорио да су републичка и покрајинска влада направили специјално тело да би се бавило проблемом пошумљавања у Војводини и додао: „Београд је у протеклих неколико година пошумио преко 700 хектара, дакле може се. И ове године ћемо на конкурсу који је у току инвестирати 40 милиона динара у пошумљавање, а ово је само припремна година како бисмо локалне самоуправе и остале убедили да буду спремни за следећу годину када ћемо много више новца уложити у пошумљавање. ”

Александра Мајкић (СНС) навела је да је просечан проценат пошумљености у Европи између 30 и 40 одсто, а у Србији 26–27 одсто с тим што је у Војводини шест до седам одсто, а у Кикинди један одсто. Навела је да пошумљавање и ветрозаштитни појасеви, који недостају Војводини имају вишеструки значај, осим што смањују аерозагађење, утичу и на безбедност саобраћаја.

Истичући изузетну важност ветрозаштитних појасева, Гордана Чомић (ДС) казала је да то неће бити могуће без измена Закона о шумама и додала: „Упозоравали смо министарку (Зорана Михајловић) на пропуст који је направљен тако што за део уз саобраћајнице практично нико није надлежан. Потребне су измене закона о шумама и о саобраћају да бисте имали јасан пропис, ако ће бити пара за ветрозаштитне појасеве, јер су они били велики проблем због сукоба прописа. Мени и колегиници Нади Лазић било је обећано да ће се издвојити десет милиона динара за израду карти ерозија, али то се никад није догодило, па вас молим да то буде плаћено из буџета за наредну годину. ”

Министар Триван јој је одговорио да ће се постарати да пронађе консензус са другим министарствима да би се нашло решење за ветрозаштитне појасеве, који су „апсолутно неопходни”. Навео је и да се у овом тренутку ради методологија за израду карте ерозије, „то ће апсолутно ићи, много је то важно, јер су климатске промене практично парадигма ерозије, бујица”.

Милимир Вујадиновић (СНС) казао је да је Влада Војводине 2010. године издвојила 40 милиона динара за пошумљавање 395 хектара у Суботици и додао да је новац исплаћен, али шума нигде, а „да је тада тај посао урађен, не бисмо имали ситуацију какву сада имамо”. Гордана Чомић му је одговорила да за све незаконите радње има полицијску управу у Суботици, а „имате и коалиционе партнере, тадашње, из Суботице, за које ви кажете да су кршили закон, а то је СВМ, али имате право и да само оговарате, мада од тога неће бити ни ветрозаштитних појасева, ни законитог коришћења буџета”. Вујадиновић је одвратио да се „сећамо неких министара из Суботице, који су предмет полицијских и истражних органа”. Чомићева је одговорила да се апсолутно свега сећа, „укључујући клеветања и ружења министра Оливера Дулића”. Вујадиновић је казао да никога не клевеће и не руши, „овде је кључно питање шта је са 400 хектара непошумљених површина у Војводини, то јест у Суботици”. 


Коментари13
fea9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Učiti od drugih kada je to potrebno
Neplaninski autoputevi (jer u planinama uz puteve -već po definiciji- svuda pa i tamo ima i drveća ), kroz Nemačku , na putu od Češke za Skadinaviju -ostavljaju bez daha .Čitave šumice ili " samo" dvoredi prate asfaltne površine. Da li igde u Srbiji ( u ravnici ) duž puteva u većoj meri postoje planski sađeni nizovi -drvoredi ?Tako nešto u potpunosti olakšava vožnju , otklanja faktor jednoličnosti "uspavanosti " i jakog sunca ili pak vetra .Postoje i vizuelni efekti kontakta vozila sa niskogradnjom i prirodom .Ali za tako nešto su očigledno bile potrebne decenije .Ako bi to kod nas radile samo lokalne samouprave sigurno je da se ne i postigao cilj . One su finansijski gledano veoma različite u delovima svojih mogućnosti. Aktivnosti te vrste moraju biti isplanirane na višem nivou pa i onom koji prevazilazi granice okruga.Održavanje svega bi moralo biti lokalno.
Владимир Матић
У време султана Србија је имала огромне храстове и букове шуме, те се и звала Шумадија. Народ је имао огромна стада свиња које су се кретале слободно и храниле се жировима, па су се те свиње извозиле преко Саве у Аустрију. Када су дошли ослободиоци 1815-те тада је почела незапамћена сеча храстових и букових шума, а дрво се продавало у КундК, те је читава Србија буквално огољена већ средином 1860(70)-тих. Памти се отворено писмо Јосифа Панчића Правитељствујушћем Совјету из тих година где се жалио на ову јако штетну појаву. И тако је Србија остала огољена читавих 70-80 година све до појаве Титових горана 1950-тих, но тада су махом садили ново америчко увезено дрво: багрем. У Србији, дакле, постоје засеоци који се још и данас називају Буковик или Храстовик, али се ниједан заселак не зове Багремовик. Ето до чега нас доведе ослобођење од Турака.
hteli ste, gledajte
Pokret Gorana je u staroj Jugi stalno sadio nešto, sada deca samo čupaju zelenilo i lome grane, tako vide od odraslih, koji mrze zelenilo jer ih podseća na rodni kraj. Sve što se radi po Beogradu počinje sečom drveća i završava se betonskim pistama. Vojvodina je mogla da sadi šta je htela, ali ih nije bilo briga, a sad kuku lele snegovi, vetar....drvo štiti zemlju od erozije i prirodna je brana vetrovima. Ne treba nama drugi da nam kažu, valjda vidimo i sami. Da ne pominjem da dripci trenutno seku šumu pred zimu, da se greju, i to niko ne vidi. Gde su šumari da kontrolišu? Ovo je država nerada i haosa.
Staniša Mladenović
Подизање шумских засада у Србији је као школовање деце која одлазе у " бели свет ". Из Србије се се извозе трупци лишћара којима треба до 100 година да достигну оптималну масу за сечу. Од мизерне цене у извозу једино извозници имају интерес. Иначе, у најбољем случају извози се резана грађа.
sumar
treba podici barikade na secu suma po planinama da se narod pobuni sto nam drzavu kradu i pljackaju sa svom secom, trenutno traje proces unakazenja prirode ono sto nam je jedino ostalo nakon gubitka svega u drzavi

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља