субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Тајне подземља Чукарице

Аутор: Александра Куртешнедеља, 16.09.2018. у 23:55
Слободан Станишић, фотограф (Фотографије А. Васиљевић)
Велики лагум на Чукаричкој падини
Железнички тунел Умка

У недрима Чукарице скривен је тајанствени свет. Млади људи, смелог духа, радознале и истраживачке природе упустили су се у истраживање непознатих подземних простора. Све што откривају шетајући мрачним ходницима и лавиринтима – документују. Тако је настала изложба фотографија која је представљена у пивари код чувене старе Шећеране у Радничкој улици.

Поставка носи назив „Подземље Чукарице” а организовали су је Туристичко-спортска организација Чукарице с Центром за урбани развој и неформалном групом „Урбекс”, у оквиру манифестације Дани европске баштине и Фестивала „Борци за сећање”.

Екипа која ради на овом пројекту је многочлана. Посетиоце је дочекивало неколико њених представника. Миодраг Симовић и Раде Милић, археолог, тумачили су шта чини личну карту сваког овековеченог објекта, док је фотограф Слободан Станишић дочарао како изгледа његов посао у необичним условима када су му лампа и блиц основно светло за рад под земљом.

– Уносим само нужну опрему за сликање, оно што могу да ставим у џеп и на леђа. Испитујем простор прстима, ослушкујем, углавном сам као и остали чланови експедиције у погнутом положају, пазим на шумове, од таквог посла изоштрена су ми сва чула. Ово је нека врста герилске фотографије и ценим је због аутентичности – прича Станишић.

За Симовића је најтежи улазак у неистражено „гнездо” јер су прилази углавном затрпани свакојаким отпадом.

Археолог Милић напомиње да је циљ њихове мисије, која је почела 2011. године, мапирање подземља као значајне културно-историјске руте с намером да буде доступна туристима. Напуштени индустријски објекти такође би како оцењује овај стручњак, могли да послуже за организовање различитих активности.

– Посла има много, изазови су велики, а страст за истраживањем је непресушна – тврди креативна „тројка”, уверавајући да њихово мишљење деле и колеге с којима удружено учествују у овом подухвату.

Публика је била у прилици да се упозна с богатом историјом лагума, ручно исклесаних у стени, у насељу Чукаричка падина. Лагуми су трговцима служили за складиштење робе у време када је у овом крају радила стара скела. Приказане су и слике напуштених железничких тунела од којих један пролази испод самог језгра Бановог брда. Пажњу су привукли и бункери који су Немцима били упориште у Другом светском рату, а налази се код стадиона ФК Чукарички. Покрај ове фотографије записано је да део подземног објекта чине спаваонице за војнике. И делови кревета су очувани. Уочљиво је и митраљеско гнездо. Оно се види и споља. Доминантан стратешки положај бункера омогућавао је контролу широког појаса реке Саве.

Постоје и два бункера на Кошутњаку. Рађени су од бетона, с масивном калотом. У доњем делу у који се улази полукружним степеницама налази се спаваоница за смештај десетак војника.

Сазнаје се и да тунел пробијен код Умке јесте део пруге уског колосека која је некада спајала Београд с Дубровником . Овом пругом одвијао се локални саобраћај и спајао околна насеља Обреновац, Умку, Малу Моштаницу и Железник. Пруга је отворена 1928. године. Током пола века парна локомотива је била један од ослонаца развоја предграђа Београда. Линија је укинута 1968. године. Тунел је озидан каменом. Његова дужина је 1.620 метара. Данас је тунел, иако потпуно напуштен, проходан и веома добро очуван. Кроз део тунела спроведен је гасовод.

Обилазећи изложбу могла се чути и прича о фабрици шећера, која сведочи о томе како је индустрија и модернизација производње у велеграду долазила преко Чукарице. С обзиром на то да се изложба одржавала у простору старе пивнице, могло се видети и како сада изгледају остаци старих производних погона.


Коментари2
79972
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Koliko je Dubrovnik bio vazan za Srbiju govori i ta cinjenica da je bila pruga koja je povezivala Beograd i Dubrovnik.... fantasticno....
Ivana
Beograd ispod Beograda

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља