четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:56
СУТРА ПОЧИЊЕ ОКТОБАРСКИ САЛОН

Скулптуре од отрова црне мамбе

Маргерит Имо, учесница ове смотре, манипулише остацима изумрлих створења оживљавајући удаљену прошлост у садашњости, стварајући дела на ивици биолошког инжењеринга
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 14.09.2018. у 21:30
„Краљица са леопардима” (из серије „Венере”), 2018, бронза (Фото: Clearing New York/Brussels)

Имена као што су Јоко Оно, Анселм Кифер, Владимир Величковић, Душан Оташевић свакако ће привући пажњу публике Октобарског салона, највеће наше смотре у области визуелних уметности која свечано почиње сутра у 20 сати, у здању Музеја града Београда у Ресавској, под слоганом „Чудо какофоније”. Ипак, међу учесницима крије се и једна млада дама за коју кустоси Данијел и Гунар Кваран верују да је нова уметничка звезда у успону и чији ће рад, надају се, бити посебно интригантан посетиоцима. Она је Маргерит Имо и у Београду се представља необичном скулптуром под називом „Краљица са леопардима”. Реч је делу које евоцира хибрид мозга ламантина, животиње за коју се зна да има најмоћнију дугорочну меморију на планети, и „Даме леопарда”, античке Венере пронађене у Чатал Хојуку у Турској, која потиче из периода 6.000 година пре нове ере и која као да медитира. Како сама уметница каже, чини се да призива прадавна времена и предстојеће догађаје, приче о смрти и рађању, на личном и глобалном нивоу…

Ауторка, која је студирала на Академији за дизајн у Ајндховену и на Краљевском колеџу уметности у Лондону, где је 2011. магистрирала, манипулише остацима изумрлих створења творећи скулптуре које оживљавају удаљену прошлост у садашњости, стварајући дела на ивици биолошког инжењеринга.

Некад постојећа бића уплиће у спекулативне наративе дајући им могућност новог живота, доводећи, истовремено, у питање границу између постојања и непостојања у просторно-временској равни. У свом раду, притом, уметница користи заиста разноврсне материјале – за неке се не би, ма колико да је неко маштовит, то могло ни претпоставити: смолу, фиберглас, камен, бронзу, гуму, силикон, отровне биљке, отров црне мамбе, слоновске сузе, хормонске продукте... Како сама каже, листа је, малтене, бесконачна.

– Током студија на одсеку за дизајн дебатовали смо о свеколиком утицају биолошког инжењеринга и нанотехнологија. Интензивно сам се тада бавила синтетичким гласовима сарађујући са професором Хидејуки Савадом са Универзитета Такамацу у Јапану, инжењером који је осмислио робота који има могућност аналогног говора, за разлику од већине који су дизајнирани за комуникацију путем дигиталног синтетичког гласа. Запитала сам се тада, ако можемо да креирамо синтетичке звуке путем креације синтетичког ларингса да ли бисмо могли да створимо и реплике ларингса изумрлих створења и самим тим оживимо њихове гласове. Тако сам започела рад на свом првом пројекту „Опери преисторијског бића”. Тешкоћу ми је представљала рекреација гласних жица које су меко ткиво па не долази до њихове фосилизације, због чега сам тада блиско сарађивала са археолозима, палеонтолозима, биолозима и зоолозима – каже за „Политику” ова уметница из Француске, и додаје да је тако све почело. Од тада је, истиче, у својим размишљањима заокупљена енигмом људске егзистенције, нашег места у свету, односа са природом и дугим врстама. Запитана је шта тачно значи бити жив, а шта мртав, може ли неко да нема тело али да буде жив, може ли бити живота без душе, може ли неко имати тело без душе…

– На нека од ових питања одговоре сам понудила у циклусу „Материца”, чији је део управо рад који приказујем у Београду. Цела прича склапа се када су фигуре распоређене у простору. Неколицину Венера, различитих величина и израђених од различитих материјала, светлосни зраци трансформишу тако да прво делују као да су живе жене, потом богиње, и на крају прикази животињских мозгова. Оне мутирају пред нашим очима. Поставка може да асоцира на много тога, на археолошки музеј, мистериозни састанак у злослутном градском подземљу, дискусију на округлом столу у Уједињеним нацијама или на мистичну, давну церемонију. Управо стога мислим да одговара слогану смотре – објашњава Маргерит Имо, чије је стваралаштво већ представљено на бројним самосталним и групним изложбама у светским галеријама и музејима, међу којима се истичу Тејт музеј у Лондону, Пале де Токијо у Паризу и Музеј модерне уметности у Њујорку. На питање какви су јој даљи планови, посебно ако се имају у виду поменуте престижне институције у којима је већ имала задовољство да излаже, француска уметница одговара:

– За сада сам окупирана серијом соло наступа који ме очекују током 2019, прво у Бриселу, потом у Хамбургу, на крају у Болцану. Генерално не правим много планова за будућност, радујем се ономе што ће да уследи, волим да се изненадим!

Учесници и излагачки простори

У Културном центру Београда уметници ће бити распоређени у три простора. У Галерији Артгет биће представљене Јоко Оно и Марија Ћалић, у Ликовног галерији налазиће се радови Џона Дивола, Торбјерна Редланда и Катарине Здејлар, док ће галерија Подрум угостити Феј Цао, Ан Лисрегард и Раденка Милака.

У Галерији Српске академије наука и уметности излагаће: Владмир Величковић, Лари Бел, Фабрис Ибер, Анселм Кифер, Хелен Мартен, Такаши Мураками, Казуми Накамура, Коракрит Арунанондч, Том Сакс, Синди Шерман, Аника Ји и Џен Сјуј.

Галерија Ремонт биће домаћин за троје уметника – Матис Алтман, Габријелу Фридриксдо и Еву Котаткову.

У Музеју града Београда, у згради у Ресавској, пред публиком ће бити: Коракрит Арунанондч, Дарја Бајагић, Ивана Башић, Хемали Бута, Ијан Ченг, Јасмина Цибиц, Вук Ћук, Лидија Делић, Маја Ђорђевић, Александра Домановић, Олафур Елиасон, Еро, Хелгји Торгјилс Фридјонсон, Иван Грубанов, Мари-Анж Гијмино, Ромуалд Хазум, Елика Хедајат, Маргерит Имо, Нина Ивановић, Ђие Цуеј, Марта Јовановић, Тијана Којић, Оља Кројтор, Жан-Жак Лебел, Тобијас Мадисон, Давид Маљковић, Бјарн Мелгор, Бранко Милисковић, Немања Николић, Душан Оташевић, Ђорђе Озболт, Атена Пападопулос, Пауло Неимер Пежота, Агњешка Полска, Магали Ројс, Памела Розенканц, Клод Рито, Чихару Шиота, Хана Вајнбергер, Урбан Целвегер, Вадим Фишкин, Хонглеј Ју.

У уметничком простору У10 биће дела Динеа Сешеа Бопапе, Јелене Мијић и Сумакашија Синга.


Коментари0
6385a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља