Од нашег сталног дописника
Бањалука – Четири месеца након што је по налогу Тужилаштва БиХ у Бихаћу ухапшен под сумњом за ратне злочине, па немало потом с дванаесторицом ухапшених сабораца пуштен после саслушања, медији у Републици Српској дошли су до сазнања како је, наводно, све спремно да се наредног месеца подигне оптужница против Атифа Дудаковића, ратног генерала муслиманске војске.
Наиме, спекулише се како би Тужилаштво БиХ највероватније могло подићи оптужницу против Дудаковића, бившег команданта Петог корпуса Армије РБиХ, због ратних злочина почињених над Србима. Између осталог, то је потврђено и „Независним” из неколико извора. Лист констатује да је Дудаковићево пуштање на слободу наишло на осуду званичника РС, али и одушевљење у делу Федерације БиХ.
Дудаковић је командовао акцијама „Грмеч” и „Сана”, а осумњичен је за ратне злочине почињене на подручју Петровца, Кључа, Санског Моста и Крупе на Уни.
По подацима које су износиле институције РС, у акцијама Петог корпуса у тим општинама убијено је најмање 870 српских цивила и више од 400 војника. До темеља је спаљено 30 села. Недавно су из РС навели да би оптужницом могло бити обухваћено 256 особа, страдалих у септембру и октобру 1995. године. По подацима РС, у том периоду укупно су убијене 763 особе, од чега 263 цивила.
Годинама се у БиХ могу чути питања како то да се Дудаковић слободно шета, а збуњеност због тога откуд овај командант још на слободи само је повећана честим подсећањем медија у РС да се на интернету и данас могу погледати видео-снимци на којима се види како он наређује да се изврше ратни злочини.
У августу 1995. године, између Глине и Двора на Уни у близини села Которани, пред камерама, припадници Петог корпуса убили су српског војника, подсетиле су „Независне”. Доступни су и снимци на којима се види како Дудаковић наређује стрељање два заробљеника, припадника АП Западна Босна, која је била под контролом Фикрета Абдића.
Припадници српских борачких удружења у реакцијама на сазнања о могућем подизању оптужнице наводе да су убеђени да ће се то и десити, али уз изражену сумњу да би напослетку могло доћи до правде и коначне пресуде. На скепсу их, наиме, наводи то што је Дудаковић међу великим делом Бошњака синоним за „одбрану Босне”, а у његовом хапшењу неки од највиших званичника у Сарајеву видели су тек „беспотребно понижавање хероја”. У Тужилаштву БиХ медијима нису желели коментарисати истрагу коју воде против Дудаковића.
Приликом хапшења у априлу, тужиоци су рекли да је предмет истраге страдање више стотина жртава, цивила и заробљених војника српске националности током 1995. године, као и ратни злочини против цивилног становништва бошњачке националности. Истрага против Дудаковића, на основу кривичне пријаве Милорада Додика и Драгана Чавића, тадашњих премијера и председника РС, покренута је још 2006. године.
Из борачких удружења у РС такође су прокоментарисали то како од процесуирања Дудаковића и Орића умногоме зависи и помирење и суживот на овим просторима.
Дудаковићево непроцесуирање и општи утисак о слабом интересовању правосудних институција за српске жртве, уз ретке супротне примере, и то с безмало двадесет пет година закашњења, често се спомињу у јавности Српске. Други на листи примера био би Насер Орић, којем је недавно поништена ослобађајућа првостепена пресуда. То је, уз могућност да Дудаковић буде оптужен, дало неке наговештаје који се у РС тумаче као шанса за правду и помирење, упркос недавној невољности бошњачких лидера да се сагласе с изменама Стратегије за ратне злочине и тиме допринесу окончању око 500 предмета, од којих се велики број односи на оне почињене над Србима. На таквом односу замерили су им и представници западних земаља у БиХ.
Отуд највероватније и убеђење јавности да је правда за ратна злодела дистрибуисана више политички, а мање правно. То је онда, по свему судећи, и довело до тога да јавност у РС не хаје претерано на замерке из света када су у Бањалуци одлучили да изнова сагледају дешавања у Сребреници током рата и оспоре извештај Владе РС о томе из 2004. године, а што су међународни кругови видели као намеру негације злочина почињених над Бошњацима у девет дана јула 1995. године.
